Изборник Затворити

Affiliate marketing није криминал

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/4871

Ових дана српска интернет заједница је узбуркана због суђења двојици власника сајта www.freebetting.net и www.kladionicar.com. Подигла се читава хајка против српског правосудног система због овог случаја. Повод су тврдње да се овим процесом у ствари зарада од провизија на Интернету доводи у питање и сврстава у кривична дела.

На почетку да разјаснимо шта је affiliate marketing. Енглески израз не показује на први поглед да се ради о класичној заради од провизија. Неко ко се бави одређеном делатношћу може да ангажује спољне сараднике који ће доводити клијентелу а заузврат ће, од сваког склопљеног посла добити одређени проценат. То је начин пословања са којим се срећемо свакодневно. Може ли такво пословање бити криминално? Као такво, наравно да не може.

У чему је онда проблем? Зашто су ова два интернет бизнисмена под ударом закона? Све док није објављена оптужница против њих, то смо могли само да нагађамо. Сада када је она доступна јавности, ствари постају јасније.

Ђорђе Ђокић и Душан Јагличић, оба из Крагујевца, власници сајтова www.freebeting.net и www.kladionicar.com су заиста зарађивали affiliate marketingom. Међутим оптужница се тиме и не бави нити их за то терети. Терети их да су неовлашћено организовали игре на срећу (другим речима коцкање) и да су прали новац који су зарадили нелегалним пословима (преводили га у легалне токове куповином разних добара налегалном тржишту).

О томе да ли су они криви за ово за шта су оптужени нећу овом приликом. Уосталом, посао суда је да то утврди. Оно што сам желео да нагласим, то је да сви који на Интернету зарађују кроз affiliate marketing не би требало да се брину. Та врста зараде није предмет овог случаја и све док га користе за легалне послове могу мирно да спавају.

Оглашавање или affiliate marketing

Упоредо са овим питањем, често се поставља и друго – да ли је affiliate marketing исто што и оглашавање. Они који стају на страну поменуте двојице отужених тврде да јесте, али ипак, постоје неке велиек разлике.

Оглашавање је услуга објављивања неке информације. Оно се обавља за унапред договорену цену која није условљена ефектима оглашавања. На Интернету, оглашавање се најчешће наплаћује фиксно за одређени временски период, или динамично, према броју приказа огласа или броју кликова на њега.

Зарада медија који објављује оглас је тиме дефинисана кроз јасан пословни однос: оглашивач плаћа да се његова информација објави. Постоји ли ту одговорност огласног медија за оно што је оглашено? Да, јер закон одређује шта се икако може оглашавати. Ако медиј објави оглас који је супротан закону, може сносити последице.

Код affiliate marketingа, однос оглашивача и посредника је далеко ближи. Посредник не зарађује од објављивања огласа него од привлачења нових клијената. Његова је зарада везана за број успешно склопљених послова. Он није пуки медиј за оглашавае, него сарадник у послу, који ради за провизију. Каква је одговорност посредника  у овом случају? Већа, јер је он директно укључен у посао. Ако је посао нелегалан, онда ће и он сносити одговорност за своје учешће у њему.

Заиста постоје облици affiliate маркетинга који се могу посматрати као оглашавање.

То су случајеви када је affiliate плаћен по броју доведених потенцијалних клијената (у најширем могућем значењу) али када његова зарада не зависи од тога да ли се ради о успешно доведеном клијенту у смислу да му је нешто продато или да је постао члан сајта или по неком другом мерилу успешности – просто affiliate пошаље некога и плаћен је по броју послатих потенцијалних клијената.

Ипак, када affiliate добија корист (провизију, бенефиције, или нешто друго) зависно од успешности, то јест, од учинка,, то значајно мења односе, јер affiliate тада постаје сарадник. Његова зарада је условљена тиме да доводи стварне клијенте, и она представља провизију од успешно обављених послова (што и даље не мора значити да зарада мора бити изражена новцем).

Зашто је то тако? У првом случају сав ризик промоције сноси онај ко ангажује affiliate маркетера, јер он маркетеру плаћа да га промовише без обзира какви сеу ефекти те промоције.

У другом случају affiliate сноси део ризика у успешности посла, јер он употребљава своје ресурсе за промоцију, а плаћен је само ако та промоција да конкретне успешне резултате наручиоцу. Управо то affiliate-у мења статус од обичног промотера у сарадника који учествује у послу и улагањем својих ресурса и учешћем у ризику да ли ће посао бити успешно обављен.

И да још једном подвучем, све то и даље нема никакву криминалну подлогу. Све су то испрани, могући и уобичајени начини пословања. Веза са криминалом може да настане само ако су употребљени у некој противзаконитој активности.

50 Comments

  1. Programer

    Gledaj Peđa, bez da ulazim u pravne zavrzlame (verujem da dobar pravnik može ovaj slučaj da okrene i ovako i onako), hoću da kažem da sam 100% na strani ovih momaka. I ja zarađujem hleb na internetu pa znam koliko je đavolski teško to i postići, celodnevni (pa i noćni) rad i znanje se podrazumevaju a uspeh je krajnje neizvestan.
    Naravno, država može da proglasi kažnjivim šta hoće, eno inspektor naplatio 12 hiljada din. kaznu vlasnici frizerskog salona zato što je na njenom mobilnom čuo neku muziku pa je, Bože moj, to shvatio kao kršenje autorskih prava…
    Ja stvari posmatram ovako…svako treba da se snalazi kako zna najbolje i ume…dakle moj posao je da zaradim novac i da ga sačuvam a državni posao je da me juri i to mi otme.
    Sa te tačke gledista njima mogu samo da zamerim to što su dozvolili da se sazna za njihov posao, komotno su mogli da to rade u ilegali i mirno bi živeli…ovako, pali su u zamku naivnosti i sad, šta je tu je.
    Država nama želi sve najgore, da nije tako ni bi više od pola stanovništa živelo u bedi, zašto bi se onda iko pridržavao pojedinih glupavih zakona kad se u isto vreme može videti da određene grupe sasvim komotno krše te iste zakone i nikom ništa.
    Ja se držim večitih moralnih, ljudskih zakona…ne kradi i ne ubij…a za ostalo me zaobiđite.

    • Peđa

      То да ли неко тешко или лако зарађује новац није неки кретеријум који има утицаја на легалност такве зараде, ако изузмемо да је обично прилично лако „зарадити“ новац ако се пређе с оне стране закона.

      Но то да ли некога ухвате или не, опет није критеријум да и он ради легално.

      И ја врло добро знам како је ђаволски тешко зарадити новац, јер га и ја зарађујем са својих десет прстију и главном, и управо зато имам проблемкада видим да неко лако зарађује зато што нема скрупула, већ заобилази закон и морал.

      На Интернету је бар лако препознати ко ради легално а ко не, а нажалост, лако је и приметити да они који раде нелегално много боље пролазе финансијски, чест директно и на моју штету. Управо зато ја подржавам поступак тужилаштва, које је препознало одређену радњу као криминалну и одлучило да то истражи и преда суду да утврди да ли се ради о криминалу или не.

      Жалосно је да смо ми доведени у ситуацију да државу гледамо као тлачитеља кога треба заје*ати на сваком кораку. Док бих то и могао да прихватим на тему пореза и разних такси, неприхватљиво ми је да неко свој бунт против државе испољава тако што користи слабост, наивност, необразованост или глупост обичних људи те им узима новац.

      Коме је до бунта против државе, нек изволи па се директно са њом ухвати у коштац.

      Држава је најпре инструмент обезбеђења заштите грађана. Стоји да се дешава да је она неретко злоупотребљена, али она ипак и дање има заштиту као своју примарну финкцију. Таман посла да нам се друштво заснива на томе да свако треба да се сналази како зна и уме, и по сваку цену. Како зна и уме да, али не и на штету других.

  2. Danijel

    Da se slozim sa Milosem i da i ja dodam da je na sudjenju Lutrija Srbija izjavila da nije ostecena strana ali i da je covek koji je predstavnik sluzbe za organizovanje igara na srecu ili tako nesto takodje izjavio da oni ne smatraju da je postavljanje linkova ka inostranim kladionicama predstavlja organizovanje igara na srecu… Slucaj stvarno postaje teski apsurd i velika sramota. Sramota je jos veca kada se uzme u obzir da su uhapseni tvorci sajta koji je prvi u toj nisi u svetu, i tvorci srpskih sajtova koji se nalaze na listama prvih 50 PC Press-a u 2010. Ovih dana Jaga je presao da se bavi pcelarastvom. Eto tuda ide nas internet i internet preduzetnici… Jagin sajt o medu: http://www.bagremovmed.com/. Jos jedan za mene frapantan podatak je da unazad 5-6 godina njih dvojica imaju dvosmernu komunikaciju sa Lutrijom gde im Lutrija kaze da skinu neki baner i oni to i urade, o cemu imaju i dokumentaciju. Mogu samo da se slozim sa onim sto je Djordje napisao u zadnjem blog postu na kojesledeci.com: „Nije potrebno da stanete nekom na žulj. Nije potrebno da ste sa nekim u sukobu. Mogu vas uništiti iz čistog neznanja.“
    I ja mislim da je ceo ovaj slucaj iz cistog neznanja pokrenut…

Оставите одговор на Miloš Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.