Теме: Природњачење

AirSoft ужичке ратне игре

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/7018

Да ли оружје увек мора да подсети на рат, његове немиле последице или можда лов и то непотребно убијање које неки чак називају и спортом? Не бих рекао. Ево ја сам на пример, противник и ратовања и лова и поседовања оружја уопште, а волим да узмем оружје у руке. То је ипак прилично импозантан производ технологије. Волим и да пуцам, али само у мету.

Као и многи, нисам имао нешто много прилике да то стварно и практикујем, најпре због тога што сам против поседовања оружја. Неки озбиљнији додир са оружјем нисам имао, осим у војсци. То сам надомешћивао разним заменама, па и данас имам негде онај дечји пиштољ што испаљује куглице, водени пиштољ а и праву праћку.

Пре неког времена се у Ужицу појавио paintball, занимљива ратна игра у којој се користе наменске пуцаљке које испаљују куглице са бојом као муницију. Наравно да сам и то пробао, али се показало као непрактично, јер је захтева компликовану опрему за заштиту и уређен простор за ту намену и обавезно прање свега након игре.

Након тога сам открио AirSoft, додуше само на Интернету.

Упознавање са AirSoft-ом

Измислисли су га Јапанци, 80-тих година прошлог века, када је код њих уведена потпуна забрана поседовања  ватреног оружја (камо среће да је тако и код нас). Како нису могли да имају право оружје они су измислили замену: направили су верне копије правих пиштоља и пушака али које као муницију користе лагане куглице (0,12 до 0,5 грама) пречника 6 мм и немају велики домет.

AirSoft пуцаљке испаљују куглице ваздушним притиском са знатно мање енергије него код правог оружја па самим тим и малим дометом (пиштољи око 30м, пушке око 60м и снајпери око 100м). Енергија коју куглица на изласку из цеви AirSoft пуцаљке има је око 1 џул, а поређења ради, ваздушна пушка испаљује метке са енергијом 7 џула. Иако су AirSoft пуцаљке слабе, сасвим су довољне да оставе жељени утисак а да не могу да направе штету. Штавише, није потребна никаква посебна заштитна опрема, једино су обавезне наочари ради заштите очију.

Када имате такву играчку, отварају вам се разне могућности, па су тако организоване игре у којима су симулиране праве битке које су постале веома популарне због високог нивоа реалности.

Иако играчка, AirSoft пушка је сјајан производ технологије исто као и њен узор. Када узмете такву пушку у руке имате утисак да је она права, не само због изгледа, детаља и тежине који су намерно направљени тако да одговарају стварном моделу пушке која је копирана, већ и је и унутрашњи механизам пример веома прецизна механика. То је једноставно направа која не може да не заинтересује сваког поклоника технике.

AirSoft је у међувремену изашао ван граница Јапана, проширио се по свету и постао веома популаран. Данас се могу набавити AirSoft верне реплике малтене сваког оружја. У великим AirSoft симулацијама, у којима учествују хиљаде људи можете видети све, од пиштоља па до топова, тенкова па чак и хеликоптера.

Играчи AirSoft-а који се баш приме постају перекционисит у погледу детаља на оружју и другој опреми. Нарочито се пажња поклања унифорамама, било да се ради о верном представљању савремених или историјских војних јединица или о потпуно измишљеним војним јединицама само за потребе игре.

Све то сам могао да гледам на Интернету и да завидим људима којима је то доступно, све док недавно нисам открио да има и у Србији људи који се тиме баве, па чак и да постоји екипа у Ужицу. Нисам оклевао да их контактирам а они су ме радо дочекали и одмах позвали да им се придружим на следећем дружењу, што сам оберучке прихватио.

Први пут

Морам признати да сам једва дочекао недељу, када је било заказано дружење.

Највише ме је, наравно, интересовало да видим те пуцаљке али и људе који се баве AirSoft-ом. Вероватно, као и други, био сам мало скептичан какви људи могу да се ложе на овакве ствари, које по правилу привлаче милитантне и неиживљене клинце.

Договор је био да се скупимо у граду а затим одемо на Јелову Гору. Већ први сусрет је био охрабрујући. Показало се да су то све нормални људи којима је AirSoft у ствари одличан повод да изађу у природу. Оно што се одмах примети то је да у ствари нема клинаца. Наиме, у AirSoft-у је забрањено да учествују млађи од 18 година. Млађи, нажалост, нису баш склони одговорном понашању и дисциплини.

У ствари, иако су AirSoft пушке играчке, занимљиво је да се сви поклоници AirSoft-а понашају као да у рукама имају право оружје. Постоје правила понашања која пушку третирају као да је права, односно, као да је опасна: ношење наочара за време активности је обавезно, пуцаљка се ван места активног коришћења увек је разоружана и испражњена, миниција се никада не држи заједно са пуцаљком, оружје се носи спакована у торби или кутији, а на јавним местима се не показује. Не пуца се у прозоре, аутомобиле и туђу имовину уопште, а нарочито је забрањено пуцати на животиње. Све то указује да су играчи AirSoft-а одговорни и веома пажљиви.

И тако, пробијен је лед, утврдио сам да сам међу нормалним људима и да ће дан у ствари бити веома занимљив са њима, као што сам се и надао.

Иако смо једно време чекали да се сви окупе, а ја једва чекао да видим пушке, нисам за то имао прилике. Пушке су биле спаковане и никоме није падало на памет да их вади и показује ми их на улици. Пошто сам претпоставио да ће тако бити нисам то ни тражио, него сам стрпљиво чекао полазак.

Па то је ко право!

За разлику од сусрета у граду, када смо стигли на одредиште на Јелову Гору, пушке су одмах изнете на светло дана. Како је било нас неколико који смо дошли да видимо како све то изгледа, момци су се потрудили да понесу све што имају и зачудо, уопште нису имали проблем да нам дају пуцаљке да узмемо, пипамо, разгледамо, расклапамо, па и да пуцамо из њих као и да нам објасне све што питамо.

Све оно што сам претходно прочитао о AirSoft-у показало се тачно. Те пуцаљке су стварно као праве пушке. Када сам узео реплику АК47 имао сам потпуно исти осећај као када сам у рукама држао прави АК74 (варијанта АК47 у употреби у нашој војсци). Изглед, тежина, додир метала, ма све је веома верно направљено – КАО ПРАВО!

С обзиром да су пушке реалне реплике правог оружја и да им одговарају по димензијама тако одговара и сва оригинална додатна опрема: нишани, оптике, ласери, батеријске лампе… ма све. Како су оригинални додаци скупи, и то је све направљено у облику реплика. Изгледа исто, ради слично, само је квалитет прилагођен цени. Чак је и одржавање потребно, као што је чишћење и подмазивање.

airsoft-pucaljke

Не морате питати, наравно да сам пуцао. С обзиром да се не користи барутно пуњење (а и немогуће је), реплике су знатно тише. Код електричних верзија, само се чује зујање мотора и рад механике а трзаја практично и нема. На неким пушкама су уграђени додаци који симулирају трзај затварача приликом пуцања. Код гасних реплика се чује веома благи прасак када се ослободи гас и осети се благ трзај колико да имате осећај да се нешто догодило.

Тек приликом пуцања види се разлика између правих пушака и реплика. Најпре, реплике испаљују куглице које су од биоразградивог материјала који личи на пластику (како сам читао, праве их и од кукуруза).

Куглице нису аеродинамичне и то знатно утиче на домет, а и веома су лагане (најчешће се користе куглице од 0,20 и 0,25 грама) па их ветар и различити слојеви ваздуха лако скрену са путање. Стога је била потребна велика умешност да се направи механизам који ће бити прецизан и имати прихватљив домет. То је постигнуто применом веома прецизне и не баш једноставне  механике. Куглице се производе са прецизношћу пречника од једног стотог дела милиметра, а ни цев пуцаљке нимало не заостаје.

С обзиром да је домет мали, а куглице су обично беле или жуте боје, практично видите путању куглице и где је она погодила (нарочито ако пуцате рафално) па то можете  користити за поправку гађања. Тако нешто са правом муницијом је немогуће ако не користите такозване светлеће метке. Наравно, како се меци виде у лету, тако и неријатељ по њима може да уочи скривеног стрелца. Озбиљни стрелци, нарочито снајперисти, због тога користе куглице црне боје и потпуно се ослањају на своју вештину и добро подешен нишан.

Такође, оквири за реплике примају много више куглица него што стаје муниције у оквире правих пушака, па себи можете да приуштите и да будете расипни (куглице су, иначе, веома јефтине).

Доживљај

Када се навикнете на то да пушке не пуцају као праве и на мали домет, почиње да буде занимљиво јер све остало је исто као са правим оружјем. У игри примењујете све што се и иначе ради у борбеним ситуацијама: шуњате се, пузите, трчите, прикрадате се, маскирате се, извиђате, смишљате како да изненадите и елиминишете непријатеља и притом стварно можете да га упуцате, али и да сами будете упуцани ако направите грешку, ако непријатељ вас надмудри или напросто ако немате среће.

Управо то што можете да упуцате или будете упуцани, игри даје ону потребну дозу реалности. Играчи се заиста понашају као да иду у праву акцију и за време игре се понашају као да им је глава стварно у торби. Када се не игра активно, организују се тренинзи где се вежбају праве вештине: гађање, командовање, комуникација, тактичке радње, читање карата и сналажење на терену, давање прве помоћи, а чак се ради и на подизању физичке припремљености.

Мене не привлачи само пуцање, колико све оно што је везано за борбене активности: планирање, организација, комуникација, надмудривање, потреба да се реагује у тренутку у условима када се ствари врло брзо дешавају и највише, што се све то дешава напољу, у природи.

Занимљиво је да AirSoft није баш прави спорт у смислу да не постоји много мерљивих елемената у којима би људи могли да се такмиче, па и нема такмичарски карактер. AirSoft нема класичан циљ, већ, као што неко мудро рече, сврха није у томе да се дође на циљ, већ све оно што се дешава док се не дође на циљ. Јединица добија неки задатак, или чешће више задатака и она ради на томе да их обави решавајући проблеме и препреке на које наиђе успут. Друге јединице раде имају своје задатке па и те да омету друге у извршењу својих задатака. Ко се боље снађе, обавиће своје а ако их не обави, боже мој – има следећа игра.

У AirSoft-у не постоји начин да се утврди да ли је неко погођен или не. Све је на погођеном – да објави да је погођен. Сматра се нечасним да неко прећути ако  је погођен. Бити погођен не значи бити неуспешан. Погођени излази из игре и чека следећи круг у коме ће се трудити да не буде погођен. У неким играма, нарочито ако има мање људи, погођени у ствари изађе из игре на кратко, па се поново укључи, симулирајући тако појачање. Има и варијанти са рањавањем. У сваком случају, циљ није победа по сваку цену, него сама игра.

AirSoft играчи не воле много људе који желе да победе по сваку цену. Више се цени тимски дух, довитљивост, брига о другима и фер-плеј.

А лепо је и кад, на крају дана, после целодневног „ратовања“ схватите колико сте у ствари провели времена у природи, у активној рекреацији  и колико сте препешачили а да тога у ствари нисте ни били свесни и да вам није тешко пало.


Поделите овај чланак са пријатељима


1 comment to AirSoft ужичке ратне игре

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *