Teme: Fotografske tehnike

Balans belog

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/3756

Kada ste svojevremeno u školi učili o svetlosti kao fizičkoj pojavi, verovatno ste zapamtili da se bela boja u stvari sastoji od svih ostalih boja koje su pomešane i međusobno izbalansirane.

U praksi, balans boja u beloj nije tako idealan, odnosno u beloj boji često preovlađuje neka od boja. Tu primesu boje, ako je dovoljno mala, naš mozak zanemaruje. Osećaj boje mozak postiže ne samo na osnovu onoga što vidimo, nego i na osnovu onoga što on očekuje da vidi. Ako očekuje belu boju, videće je kao belu, čak i ako ona nije besprekorna.

Bela boja nije uvek bela

Za razliku od našeg mozga, fotoaparati mogu da zabeleže samo ono što vide. Ako bela boja nije bela, ona će takva i biti zabeležena. Tako se dešava da ono to mi vidimo kao belo, na fotografiji ispadne drugačije. Obično bela boja dobija primese plavičaste, crvenkaste, zelenkaste i žućkaste boje.

Šarenilo boja noćnih svetala Užica u prirodi ne izgleda baš ovako šareno

Zašto je to tako? Bela boja može dobiti primesu neke druge boje zbog mnogo razloga. Može biti da je do snimanog objekta došla odbijena od neke površine koja je obojena pa je poprimila tu boju. Ipak, najčešće je uzrok obojenosti bele boje u izvoru svetla.

Izvori svetla u boji nisu retki. Čak i samo Sunce može da ima različite boje u različito doba dana ili godine. Izvori veštačkog svetla se svi razlikuju po boji, čak i ako mi to ne primećujemo. Ipak, svako od nas razlikuje svetlost obične i neonske sijalice, zar ne? A i jedna i druga daju belu svetlost.

Na gornjoj fotografiji Užica, raznovrstan kolorit je posledica velikog broja raznorodnih izvora svetla. Neka od ovih svetala i u prirodi izgledaju obojeno, a neka primećujemo kao obojena tek na fotografijama.

Balans belog je u fotografiji vrlo bitan, jer obično nastojimo da na fotografiji zabeležimo svet onakvim kakvim ga mi vidimo. Ako mi nešto vidimo kao belo onda to i treba da bude belo na fotografiji. Ako fotoaparat belo svetlo prikazuje obojeno, onda će i sve ostale boje na fotografiji biti obojene i to obično nije ono što želimo. Ispravljanje bele boje, znači i ispravljanje svih ostalih boja na fotografiji.

Balans belog u fotoaparatu

Digitalni fotoaparati imaju mogućnost da se prilagode različitim izvorima svetla. Prilagođenje je u stvari prilično jednostavno. Ako fotoaparat zna boju izvora svetla, zna kako će biti sve boje poremećene i moći će to da ispravi tako da mi ipak dobijemo boje kakve očekujemo.

Obično su u podešavanjima balansa belog (white balance ili WB) na fotoaparatima ponuđene unapred podešene opcije prema nekim uobičajenim izvorima svetla: sunce, senka, obična sijalica, neonsko svetlo, i slično. Često je dovoljno prepoznati izvor svetla, izabrati odgovarajući balans belog i dobiti dobre boje na fotografiji. Ako fotografišemo pod neonskim svetlom koje vuče u zelenkastu boju, fotoaparat će smanjiti učšće zelene boje i tako poništiti loš uticaj tako obojenog izvora svetla.

Mikroračunari u fotoaparatima su ipak još i bolji. Oni umeju i sami da prepoznaju problem sa bojama i da ga isprave automatski, a da mi ne moramo to posebno da podešavamo. Štaviše, najčešće su fotoaparati i podešeni da rade u režimu automaskog podešavanja balansa belog. Tada će fotoaparat sam prepoznati u kadru površinu koja treba da bude bela ili neutralno siva, a ako ona ima neku primesu boje, izračunaće kolika je primesa i ispraviće sve boje, tako da dobije dobar kolorit na fotografiji. Najčešće to vrlo lepo funkcioniše.

Ručno podešavanje balansa belog

Postoje situacije kada fotoaparat ne može da se snađe. Fotoaparat ne može da zna da li neka površina ima boju zato što ju je poprimila od izvora svetla ili zato što je to zaista površina te boje. Zato, na primer, nebo bez oblaka često ispadne belo na fotografiji jer fotoaparat pogrešno zaključi da to treba da bude bela površina. A možete misliti kakve tek ispadnu ostale boje.

Takođe, u uslovima nedovoljnog svetla ili ako u kadru ima previše kontrasta između površina, to onemogućava fotoaparat da se uspešno izbori sa podešavanjem balansa belog.

Tako će, po pravilu, fotografije pod slabijim običnim svetlom biti crvenkaste, pod neonskim zelenkaste, a fotografije napolju u sumrak plavičaste. Plavičaste ispadaju i fotografije na velikim svetlim površinama, kao što je sneg ili pesak, ako nema dovoljno Sunčevog svetla (ako je oblačno, na primer).

Dobar fotograf prepoznajte takve situacije, i da bi dobio željeni kvalitet fotografija ručno će podesiti balans belog na fotoaparatu. To je u stvari poluautomatski postupak.

Digitalni fotoaparati imaju predivđenu opciju ručnog podešavanja balansa belog koja se svodi na to da fotograf uhvati u kadar potpuno belu ili neutralno sivu površinu osvetljenu na isti način kao i objekat snimanja, i pokrene opciju za podešavanja balansa belog. Time on u stvari fotoaparatu naglašava šta je bela boja. Fotoaparat to zapamti i umesto da sam pokuša da uitvrdi šta je belo, uzima podatak koji mu je fotograf podesio.

Vrlo je važno da se za balans belog kadar bude uspunjen potpuno čistom i ravnomernom belom površinom. Umesto bele može se koristiti  i neutralna siva boja, najbolje 18% sive. U prodaji se mogu naći namenske karte za podešavanje balansa belog. To je obično kartonska ploča, papir ili platno koje ima ptoptno čistu belu boju ili 18% neutralno sivu boju. No, ako to nemate poslužiće bilo koja belapovršina koja vam je na raspolaganju.

Kako se radi podešavanje balansa belog zavisi od modela do modela fotoaparata ali je postupak u suštini ovakav kako sam ga opisao.

Primer

Evo primera kakva je razlika između fotografije načinjene u nepovoljnim uslovima korišćenjem automatskog balansa belog i fotografije načinjene nakon što je ručno podešen balans belog.

Primer pogrešnog automatskog i ispravnog ručno podešenog balansa belog

Fotografije su načinjene jedna za drugom. Svetlosni uslovni nisu bili idealni – iako je fotografisano nešto pre podneva, bilo je oblačno. Veliki kontrast koji je posledica snežnog pokrivača je dodatno otežao fotoaparatu da ispravno odredi balans belog. Rezultat je fotografija levo koja očigledno vuče u plavo.

Nakon toga je urađen ručni balans belog tako što je fotoaparat usmeren u obližnju površinu pokrivenu snegom i pokrenuta je opcija za odešavanje balansa. Time je fotoaparatu jasno naznačeno šta je bela boja i sada on više nije imao problem. S obzirom da je on to video plavičasto a fotograf mu je rekao da je to belo, on je obradio boje tako da je plavičasta nijansa nestala. Rezultat je fotografija na desnoj strani, na kojoj su boje očigledno mnogo tačnije.

Zaključak

Balans belog je jedan od elemenata koji je presudan za tehnički kvalitetnu fotografiju. Svaki fotograf to mora da ima na umu, čak i ako se oslanja na automatski balans belog koji vrši sam fotoaparatu. Treba da prepozna situacije koje mogu zbuniti fotoaparat i tada ručno uraditi balans belog.

Profesionalnci se i inače ne oslanjaju mnogo na automatski balans belog, već svaki put, pre snimanja sa drugačijim svetlom, ručno urade podešavanja, koristeći precizne referentne karte za podešavanje. Oni stvar ne prepuštaju slučaju.

I, ne zaboravite da ručno podešen balans belog radi dobro samo sa onim svetlom za koje se ga podesili. Ako zaboravite da ga ponovo podesite, a snimate pod drugim svetlom, dobićete veoma „šaren“ rezultat.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


3 comments to Balans belog

  • Jedan od razloga zašto je poželjno da aparat ima raw format zapisa je upravo u mogućnosti da se ova stvar nakanadno popravi (bez gubitaka). Moguće je da se sa vrlo malom promenom pozicije ili ugla aparata (bez obzira na prethodno podešavanje balansa) rezultat promeni toliko da isti objekat snimljen u dve-tri sekunde razmaka ima primetno drugačiji kolorit. To se naročito često dešava kod mešanih izvora svetla (dnevno+neko veštačko. Srećna je okolonost da se mala odstupanja mogu naknadno lako korigovati…

    Ali to je naravno samo retka finesa, a ti si se bavio osnovama…

    Sve pohvale za tekst, posebno mi se dopada način na koji uvodiš ljude u tajne fotografije, i mislim da bi obavezno trebao da razmisliš o izdavanju jedne popularne knjige (materijala već imaš).

  • laki

    hteo bih snimiti kamerom zalazak sunca, zumirati maksimalno 90x…
    medjuti, ono sto me interesuje jeste da li je to stetno po objektiv zbog kolicine svetlosti?
    naravno, nije u pitanju popodnevno sunce najjaceg intenziteta, mada,ipak je sunce (:
    Hvala.

    • Svojevremeno sma imao istu dilemu ali sam zaključio da ako dovoljn zatvorim blendu ne bi trebalo da bude problema. Slikavao sam sa jakim zumom i dobro zatvorenom blendom i nije se foto-aparat bunio. To ne znači da vi nećete imati problema. Jedna grešak je dovoljna da ošteti senzor.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *