Teme: Nauka

Da li se osećate sigurno u automobilu za vreme grmljavine?

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/2493

Fizičar Majkl Faradej je dokazao da se električna struja kreće po površini provodnika, a ne u njegovoj unutrašnjosti. Tako elektricitet ne može prodreti spolja u kavez sačinjen od provodnog materijala. Ovakva pojava Faradejev kavez čini dobrom zaštitom od spoljnih uticaja elektromagnetnih talasa (i obrnuto: od curenja elektromagnetnih talasa iz kaveza napolje) ali i od udara groma.

Teorija kaže da je automobil Faradejev kavez. Po istoj teoriji, udar groma u automobil ne bi izazvao povrede osoba koje se u njemu nalaze. Verujete li teoriji? Da li biste voleli da doživite tako nešto u praksi? Ne verujem, ali svakako bi vas interesovalo da vidite praktičnu demonstraciju. Onaj ludak Ričard Hamond (Richard Hammond) jedan od voditelja popularne BiBiSijeve emisije Top Gir (Top Gear) upravo je to uradio. Seo je u automobil i sačekao da ga udari grom. Ekspriment je izveden u visokonaponskoj laboratoriji u Berlinu (u njoj rade testiranje visokonaponske opreme). Proizveden je napon od preko 600 hiljada volti i njime je stvorena veštačka munja usmerena na automobil.

Upotrebljen napon je mnogo manji od napona munja (koji može biti  nekoliko miliona volti) ali se tu suštinski ništa ne menja, osim što mnogo viši napon znači mogućnost da se neki delovi automobila zagreju, istope ili izazovu zapaljenje. To su i dalje efekti koji mogu da zadese šasiju automobila ali ne i njegovu unutrašnjost.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


11 comments to Da li se osećate sigurno u automobilu za vreme grmljavine?

  • Gledao sam nedavno ovaj TG na Ultri i Hammond je bio smešan koliko se preplašio 😉

  • Moj profesor osnova elektrotehnike je o ovome redovno trubio. X puta sam prepricavao njegovu pricu ljudima koji su se vozili sa mnom po olujnom nevremenu, medjutim slabo su ostajali uvjereni.

  • Uvek se oduševm kad neko tako Jackassovski vrši eksperimente na sebi xD

    There’s no place like Faraday cage xD

  • Ja se ipak ne bih nepotrebno držao nekih unutrašnjih delova automobila. Pitanje i šta bi se dogodilo u vožnji, imajući u vidu sve veću zavisnost kritičnih delova automobila od ugrađene elektronike.

  • Vojin

    Nadam se da je ovo pravo mesto za postavljanje pitanja i da cu dobiti odgovor,
    Zavrsavam mali privatan splav na Savi. Treba da izaberem materijal kojim cu napraviti konstrukciju krova. Splav nece biti zatvoren, nego ce sluziti prakticno kao plazica. Nece imati kucicu, ostace otvoren sa svih strana. Grede mogu biti metalne ili drvene.
    Sa prirodnim naukama sam se oduvek mucio, a pozdravio vec u II razredu gimnazije. Potpuni sam laik. Nekoliko puta sam bio zatecen na splavu tokom nevremena, grmljavine. Zakljucak je da se uradi sve sto moze da bi se u takvim situacijama osecao makar malo bezbednije! Interesuje me da li izbor greda, drvene ili metalne utice na opasnost od udara groma? Ukoliko ne znate, splav na vodi nose metalni burici. Na njih je oslonjen metalni rostilj. U mom slucaju, na rostilju su metalne grede, a na gredama camove daske, paluba. Sada biramo materijal za konstrukciju kucice. To je sve neka vrsta kaveza kolko ja razumem? Kako to utice na sudbinu onoga ko se nalazi pod konstrukcijom u slucaju udara groma?
    Za 20 godina na Savi nikad nisam cuo da je grom udario u splav. Preptostavljam da neki prirodni zakon cuva splavare:).
    Da li bi pomoglo ako tamo budem cuvao neku gumenu povrsinu na kojoj bi stajali u takvoj situaciji?
    Hvala,
    Vojin

  • Nasuprot tome što znaljmo o elektricitetu, kod udara groma u stvari čuva nedostatak izolacije.

    Prilikom udara munje dolazi do pražnjenja izuzetno velikog električnog potencijala. U takvim uslovima i materijali koje smatramo dobrim izolatorima to više nisu.

    Tada, umesto izolacijom, štitimo se velikom provodljivošću, jer električan struja će popravilu proteći onim putem kojim je električni otpor najmanji. Ako obezbedimo taj put, a mi nismo na njemu, onda smo mnogo bezbedniji.

    U suštini, bolje je da je objekat metalni, jer on tako predstavlja dobar provodnik, pa u slučaju groma, elektricitet će ići kroz konstrukciju polovila a ne kroz ljude koji se na njemu nalaze.

    Plovilo treba da ima gromobran, slično izveden kao što se to radi na zgradama. Vrh gromobrana trba da bude toliko visok ta kupa čiji je vrh vrh gromobrana, a stranice su pod 45 stepeni u odnosu na vertikalu, obuhvata celo plovilo. Gromobran treba da bude spojen na konstrukciju plovila a najboljeje da pored toga bude proveden i zaronjen u vodu, sa odgovarajućom metalnom pločom koja će služiti za odvođenje elektriciteta u vodu.

    Što se same konstrukcije plovila tiče, bolje je da ja zatvoreno ili bar da ima dosta poprečnih metalnih elemenata koji su svi dobro električno spojeni na osnovnu metalnu konstrukciju. To će stvoriti Faradejev kavez i uglavnom sačuvati svakoga ko se u njemu nalazi.

    Kolike su šanse da grom pogodi plovilo na vodi? Statistika kaže da su male, ali ipak postoje. Samim ti što se plovilo nalazi na velikoj ravnoj vodenoj površini ono štrči, i predstavlja dobar „mamac“ za munju.

  • dusman

    http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=0QvJQLt92TQ

    Evo zasto je sigurno kad grom udari u auto, pitali ste se sta ce biti putnicima unutar vozila, odgovor je NISTA!!!

    Ovaj gore link dokazuje to, naime u auto u kojem su se nalazle 4 osobe udario je grom, jedino sto su rekli da su se uplasili i da je odjednom bilo jako vrelo u automobili sto je razumljivo jer ipak je munja udarila u auto.

    Eto gore je neko pisao da li bi ste voleli, ja ne bih ali znam da mi nista nebi bilo iako udari, a da pukle su 3 gume, a grom je udario u antenu od radija.

    Pozdrav

  • Petko

    Pošto sam radio-amater interesuje me da li u vreme grmljavine antene radio stanica treba samo isključiti iz uređaja ili ih i uzemljiti? Uvek čujem različita mišljenja kolega.

    • Antenu treba da uzemljiš ako želiš zaptitu od udara groma.

      Otkačinjanjem antene od uređaja (i njegovm odvajanjem od napojne mreže) štitiš uređaj.

      Međutim, za vreme atmosferskih pražnjenja u anteni se mogu stvoriti visoki naponi usled elektrostatičkog naboja koj imogu nekoga da povrede pa čak i da izazovu varnice ako kabal stoji slobodan. Zato obavezno treba kratkospojiti vruži kraj i omot kabla da se elektrostatički naboj poništava i ne zadržava na anteni i u kablu. Dobro je i da taj spoj bude uzemljen jer se tako elektricitet brzo odvodi u zemlju i ne može da se nakupi.

      REđi je slučaj da antena pretrpi direktan udar groma. U takvim situacijama nema mnogo pomoći jer se radi o izuizetno jakoj energiji koja će se kretati tam gde on ahoće. Ipak, po pravilu, elektrostatičko pražnjenje se kreće linijom manje otpora. To znači da ako uzemljiš antenu, usmeravaš eventualo elektorstatičko pražnjenje direktno u Zemnju i smanjuješ verovatnoću da ono ode nekim drugim putem.

  • Aleksa

    Evo ljudi da i ja postavim pitanje. Ovako, radim na kruzeru, nebitna je kompanija da ne bude da reklamiram. I prosle godine dok smo dolazili u Veneciju bila je neka oluja, mala velike, nebitno sada. Sve u svemu blizu broda je udarila munja, bas je bilo blizu i bas je bilo bucno. I iskreno da vam kazem da sam se prepao. E sada sto se tice toga ja jedino znam da munja ide na najvisu pozitivnu tacku, i kada skontas da kada smo na otvorenom moru mi sa brodom od 15 spratova smo najvislji. Sta bi se desilo kada bi munja ili grom(ne znam razliku, ako je ima) udarila u brod???

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *