Теме: Друштво | еУправа

Држава Србија протежира Microsoft

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/2256

Постоји један принцип којег се наша држава упорно не држи, а то је принцип отворених електронских докумената. Ниједан електронски документ који објаве државни органи не би смео да буде у формату који није отворен и читљив свима.

Код нас се то, нажалост, не поштује. Microsoft се протежира у великој мери јер на сајтовима владе, министарстава, владиних агенција и других институција је уобичајено да документи буду објављени у форматима које могу читати само Microsoft програми.

Повод за овај мој чланак је сајт Антологија српске књижевности, који су направили Учитељски факултет Универзитета у Београду и Microsoft . Уместо да направим приказ овог занимљивог сајта, мораћу да га нападнем.

Укратко, сајт садржи целовита дела објављена са дозволама аутора и доступна за бесплатно преузимање и коришћење. Звучи сјајно да није Microsoft умешао своје прсте.

Сва дела на сајту су објављена су у DOCX формату који отвара само најновији Microsoft Office. Тај формат докумената не читају чак ни старије верзије Microsoft Office-а. То је директна уцена грађанима Србије, а и другима које ови документи могу да интересују: ако хоћете документе, морате купити најновији Microsoft Office.

ask

Мајкрософт је ограничио приступ делима само за оне који имају најновији мајкрософт офис

Ово није усамљен случај. Врло често ћете са сајта неког министарства моћи да преузмете текст неког закона, али опет у Microsoft Office формату. Неретко ћете, од неког министарства или управе добити програм за унос података који, опет, ради само под Microsoft Office-ом и још ће вам претити озбиљном казном ако податке не пошаљете на време и то баш у том формату.

Сајту Коморе се не може приступити без интернет експлорера

Сајту Привредне Коморе Србије се не може приступити без интернет експлорера

Неретко ћете и од банке добити извештај опет у Microsoft Office формату нечитљивом у другим програмима. Да не помињем честе ситуације да на неки сајт не можете ни да уђете ако немате Windows и Internet Explorer. Погледајте рецимо сајт Привредне коморе Србије – ако немате Microsoft-ов читач, сачекаће вас порука да вам приступ сајту није дозвољен (и то је тако већ преко десет година, иако је Комора добијала небројено жалби), или сајтове већине домаћих банака, где је ствар слична – чак не можете користити ни електронско банкарство ако не користите Windows .

Крајње је време да се држава Србија по овом питању уозбиљни.

Неопходно је да постоји пропис који забрањује да се за јавну употребу користе искључиво затворени формати дигиталних докумената, везани за специфичне, а нарочито комерцијалне програме, односно, јавни документ увек мора бити доступан у отвореном формату, који је свакоме доступан. Недопустиво је да неко мора да купи и користи одређени програм да би могао да прочита јавни документ који је издала било нека владина институција, било нека фирма. Тако нешто мора бити строго забрањено.

Грађанима и предузећима мора бити гарантовано да ће електронске документе добијати у облику који могу да прочитају без обзира какав рачунар имају, који оперативни систем користе и које програме имају инсталиране и увек им мора бити остављен избор програма којим ће документ да читају – нарочито им се не сме условљавати да морају да купе неки програм. Ово, наравно, треба да се односи и на податке у електронском облику, који, такође морају бити доступни у свима читљивом облику али и и подаци који се шаљу такође морају бити прихватани у облику који свако може да направи.

Ако мислите као и ја, учините неки корак, буните се, тражите да вам омогуће слободан приступ документима. Почните управо од овог сајта, на имејл адресу која је објавњена на сајту Антологија српске књижевности  (antologijasrpskeknjizevnosti@live.com) пошаљите протестну поруку и тражите да документи буду објављени у неком отвореном формату за који није потребно имати најновији Microsoft Office да би се могао прочитати.

Ако сте наишли на још неки конкретан пример условљавања да се користи неки специфичан програм за приступ подацима, оставите информацију у коментару.


Поделите овај чланак са пријатељима


23 comments to Држава Србија протежира Microsoft

  • Сад видех да је и на Свакодневици изашао коментар на исту тему, тако да не пропустите и то да погледате.

  • Bojan

    Moram da primetim da baš nije u potpunosti tako na sajtu „Antologija srpske književnosti“. Verujem da si propustio, ali u uputstvu za korišćenje stoji:

    „Корисницима софтвера Мајкросот Офис 2007 и Опен Офис 3.0 није потребна никаква додатна инсталација софтвера да би могли да читају дигиталне књиге ове едиције, а кориснике пакета Мајкрософт Офис 2003 молимо да преузму и инсталирају бесплатан софтверски додатак за читање .docx формата кликом на овај линк и да преузму и инсталирају фонт прављен за ову антологију кликом на овај линк. Све остале кориснике молимо да инсталирају бесплатан читач .docx докумената кликом на овај линк и инсталирају фонт прављен за ову антологију кликом на овај линк.“

    gde su i dati linkovi za preuzimanje.

    Inače, meni na Ubuntu 8.10 čak i Open Office 2.4 otvara .docx fajlove.

    A za sajt privredne komore se slažem da je to čist bezobrazluk.

  • Користим Open Office 3.1 и он није успео да отвори датотеку коју сам преузео. Пре тога сам пробао и са верзијом 2.4 која такође није успела да је отвори.

    Но, свеједно, поред веб читача, не видим разлог да морам да имам било шта друго да бих могао да погледам текст који је објавила нека државна установа.

  • David

    Ne podrzavam objavljivanje samo u doc(x) formatima, no za docx nije nuzna najnovija verzija, ima besplatni plag?

  • Na stranici http://ooo.matf.bg.ac.rs/ASK/ svi zainteresovani mogu da preuzmu ove knjige u PDF, HTML, tekstualnom ili ODF formatu.

    OpenOffice.org od izdanja 3 može da otvori .docx, Peđa hajde proveri šta piše u „Pomoć > O programu“ pa da otkrijemo u čemu je problem.

    Međutim ovde nije problem u programima već u samom formatu. Microsoft je iskoristio društveno korisnu i vrednu hvale inicijativu da promoviše svoj nestandardni format. Da su objavili sve to i kao PDF ili HTML problem bi bio izbegnut. Priznaćete, teško je prihvatiti da je to samo slučajno.

    Problem je šta će se dogoditi kada izađe Office 2010, 2014,… hoćemo li opet menjati formate i govoriti ljudima “pa to su samo konvertori”. Ovih stotinak knjiga nije problem, ali ko garantuje da se neće nastaviti sa digitalizacijom ostalog kulturnog nasleđa u istom stilu? Zato je neophodno ukazati na problem.

    U svetu od 2006. godine postoji standard ISO 26300 (OpenDocument Format, otvoreni dokument-format) namenjen upravo za dugotrajno arhiviranje dokumenata. Ovaj format podržavaju MS Office 2007 SP2, OpenOffice.org, Google, IBM, i mnogi drugi. Načinom kako je specifiran format je upravo pogodan za ovakve stvari i zaista je čudno da se ovde ne koristi.

  • Наравно, проблем није у прогрмима него у формату. Није проблем ни у Microsoft-у већ у самом приступу, да се протежира решење које некоме прави профит. чак и ако постоји општедоступно решење које никога не кошта.

    Онај које припремао текст, то је радио у Microsoft Office-у 2007 и имао је могућност да документ сними у много формата али је очигледно намерно изабран баш DOCX, да би се промовисао Мicrosoft.

    Горане, постоји ли проблем ауторских права са документима на линку који си оставио? Колико сам видео, права за умножавање и дистрибуцију су врло ригорозно задржана, и нико не би смео без дозволе да текстове објави на другом месту и у другом формату, осим мањег броја дела за која су ауторска права истекла.

  • Ja sam jedino pronašao napomenu u dokumentima da je zabranjeno komercijalno korišćenje i distribucija. Kako je to uži slučaj od opšteg korišćenja i distribucije moje tumačenje je da je nekomercijalna distribucija mora biti dozvoljena. Napomena je uredno očuvana u svim dokumentima. Da li imaš više informacija?

  • Часлав Илић

    Овај, морам мало да изигравам ђавољег адвоката. Нису ли те *.docx датотеке заправо Мајкрософтов ООИксМЛ формат, који је такође постао ИСО стандард? Или још није баш прошао све пречке до потпуне одобрености, као ОДФ? Или је држава неким актом упутила или наметнула ОДФ? Јер ако те датотеке јесу ООИксМЛ, и ООИксМЛ јесте стандард истог нивоа као ОДФ, и држава није ништа поручила у том смеру, онда се оваквом избору нема шта формално замерити — застареле програме треба надоградити до подршке стандарда, или их заменити неким другим (барем за дату прилику).

  • OOXML jeste prihvaćen kao ISO standard ali .docx (ECMA-376) nije njegova ispravna implementacija jer ne ispravlja primedbe usvojene tokom ISO standardizacije.

    Microsoft se odlučio da u najnovijem izdanju svog paketa podrži ODF, tj. ISO 26300 a već neko vreme su članovi OASIS tehničkog komiteta koji radi na njegovom razvoju.

  • Miloš

    Časlave, OOXML jeste postao standard ISO/IEC 29500:2008, ali na mišiće (da ne kažem mahinacije [1-3], a ni kod nas nije bilo bolje [4]). Međutim, to i dalje ne znači da je dobar i da ga mogu svi valajno implementirati (MS-ova skrivena proširenja i dodaci, potreba za licenciranjem određenih patentiranih rešenja, itd.), te je itekako potrebno skrenuti pažnju našoj državi da postoji bolja alternativa [5] pre nego što ovaj skaradni standard postane nezamenljiv u praksi.

    Primetićeš iz Markovih tekstova priznanja da ni sam MS Office 2007 ne proizvodi .docx dokumente koji zadovoljavaju ovaj tzv. standard, tako da oni u stvari nisu u OOXML formatu.

    [1] http://www.groklaw.net/article.php?story=20070827111019189
    [2] http://www.groklaw.net/article.php?story=2008032913190768
    [3] http://www.osor.eu/news/eu-irregularities-reported-in-ooxml-iso-process
    [4] http://planetoid.srpski.org/tag/ooxml/
    [5] http://www.infoworld.com/d/developer-world/red-hat-summit-panel-who-won-ooxml-battle-559

  • Часлав Илић

    Све је мени јасно у вези са ООИксМЛ-ом, али кад се отпочиње паљба, треба поменути зашто су неки од очигледних противаргумената незадовољавајући. У овом случају, дакле, проблем је с једне стране што је ООИксМЛ „скарадни“ (= технички незадовољавајући) стандард, и с друге, што га *.docx датотеке не испуњавају сасвим ни такав какав је.

  • neko iz mase

    Zar microsoft office nje besplatan?

    Devil

  • dukenukeme

    po meni poenta je da su to knjiške
    koje su predviđene za opšte dobro (?)
    ali kad se skine fajl on ne mož da se otvori dok se ne skine ~100 Mb
    bilo otvorenog bilo zatvorenog oficea,(U REALNOM računaru)

    ali 7MB download skoro da lepo prikazuje .docx i ferpektno prikazuje .odt
    http://www.abisource.com/downloads/abiword/latest/Windows/
    🙂
    http://www.filehive.com/i.php?i=090523/snapshot2openxml-abiw.png

    čak i onaj nesrećni font se vidi u .odt
    http://ooo.matf.bg.ac.rs/ASK/

  • Abiword je odličan za kratke dokumente ali je zaista spor za dokumente od nekoliko stotina stranica.

  • Milic Filipovic

    U principu ovo je saradnja koja je evidentna sto objasnjava onaj deo koji kaze „digitalizaciju je izvrsio microsoft…“ stoga predpostavljam da su naplatili u vidu reklame.

    Ja sam zagovornik ideje da elektronska dokumenta koja nisu za prepravljanje budu u Portable Document Formatu (.PDF)jer je Acrobat Reader besplatan, a sam dokumenat je uglavnom onakakav kakav ste zamislili da on bude. Ne vidim jedan razlog da knjiga za citanje bude u bilo kom izmenljivom formatu bilo da je to .DOC ili .ODF

  • @dukenukeme

    Preko Google Documents-a (npr) mozes potpuno besplatno da otvoris i procitas bilo koji od gore pomenutih formata. Sve online i bez potrebe za skidanjem ikakvog dodatnog software-a, sem web browser-a, koji se nalazi u svakom OS-u.

  • @Milić
    Mislim da negde na sajtu eksplicitno piše da je moguće švrljati po knjigama (što u principu ima smisla). Znači – možda stvarno iz tog razloga nije PDF.

    @Peđa
    O državnim institucijama i njihovim zvaničnim dokumentima možemo da pričamo, ali stvarno je katasfrofično da teraš banke da koriste određene formate. Ako ti se ne sviđa – uvek možeš da pređeš u drugu banku (a to je i njima jasno). Mislim, zamisli da tužiš štajaznam JetBrains zato što u njihovoj IDEAi moraš da kodiraš u javi, a ne možeš u C#u.

  • Банке су сервис који су грађани и фирме приморани да користе. Они то не могу да избегну. Ако их држава тера на то, онда мора да им обезбеди стандарде за документа и процедуре.

    Пре бих рекао да је катастрофично да те држава тера да корситиш неку услуг а онда ономе ко ту услугу пружа препушта да жари и пали и поставља све услове за коришћење те услуге, који се често граниче са дебелом уценом.

  • Milic Filipovic

    @Zmau
    Kad je .PDF u pitanju nisam pricao o konkretnom slucaju generalizovao sam jer konkretan slucaj je tesno vezan sa MS-om samim tim imaju puno pravo reklamirati se.

    @Pedja
    Slazem se sa zmau vazano za banke – njihov izbor je sta ce koristiti jer su u pitanju privatne korporacije koje imaju nesto stroziju kontrolu drzave. MS se upravo bori da korporacijama proda svoje proizvode za njih su obicni korisnici sitne ribe koje igraju kako vetar duva – ako je okruzenje takvo prosto se moras uklopiti – ja uz svu zelju koriscenja slobodnog softvera u poslu nisam u mogucnosti ispuniti to u praksi zbog milion drugih faktora, a vezanih upravo za elektronsku dokumentaciju od strane drzavne uprave i drugih javnih preduzeca. Cak mi je drago da uprava pocinje polako da se okrece modernim tehnologijama i prebacivanju u elektronski oblik sto je ogroman usteda u broju zaposlenih kao i u utrosku hartije jer se i moj novac trosi na neefektivne salterske sluzbenike i kupovinu njihovog kancelarijskog materijala i opreme.

  • Ma znam da moramo, al čini mi se da imamo širok izbor. Nije valjda da među par desetina postojećih banaka nema bar nekoliko njih koje ne rade samo sa Majkrosoftom? Pa ne drži Pexim baš sve.
    I postavlja se pitanje – koliko se poklapaju set bankarskih usluga koje moramo da koristimo i set bankarskih usluga koje ne možemo da koristimo bez majkrosoftovih alata.

  • dukenukeme

    @Goran Rakić
    izgleda da je gnome umešao tu
    prstiće ,
    jer na windows-u ga iz cuga otvori
    abiword ,( valjda ? )
    naime poslednje verzije gnome-a su mnogo zahtevne.

    @BRANKKO
    Hvalla na info 🙂

  • bluebird.i386

    I mene nervira to što ova naša država toliko protežira Microsoftove proizvode, ali ovo što je navedeno u članku je samo zagrebalo po površini. Još dok sam imao Ubuntu 9.04 (Sada imam Ubuntu Lucid Lynx LTS) mogao sam bez problema da otvaram docx sa OpenOffice.org Writterom.
    Ono što meni posebno smeta je to što se nastava informatike održava na Windowsu, čime se bukvalno fabrikuju maloumni korisnici, konzumenti koji će biti vezani za Windows, ali pošto je ovo Balkan, Microsoft se neće mnogo ovajditi od ovog sumanutog poteza naše države jer će mu piraterija progutati profit. Bilo bi dobro organizovati nastavu na Linuxu (najbolje na Ubuntu ili Kubuntuu), kao što je to urađeno u Petnici (što me je vaistinu oduševilo), ali da prelazak na Linux bude postepen. Tako bismo se polako navikli da tražimo besplatne i open-source programe koji su u većini slučajeva bolji od komercijalnih i njihovih piratskih verzija.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *