Teme: Društvo | eUprava

Država Srbija protežira Microsoft

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/2256

Postoji jedan princip kojeg se naša država uporno ne drži, a to je princip otvorenih elektronskih dokumenata. Nijedan elektronski dokument koji objave državni organi ne bi smeo da bude u formatu koji nije otvoren i čitljiv svima.

Kod nas se to, nažalost, ne poštuje. Microsoft se protežira u velikoj meri jer na sajtovima vlade, ministarstava, vladinih agencija i drugih institucija je uobičajeno da dokumenti budu objavljeni u formatima koje mogu čitati samo Microsoft programi.

Povod za ovaj moj članak je sajt Antologija srpske književnosti, koji su napravili Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu i Microsoft . Umesto da napravim prikaz ovog zanimljivog sajta, moraću da ga napadnem.

Ukratko, sajt sadrži celovita dela objavljena sa dozvolama autora i dostupna za besplatno preuzimanje i korišćenje. Zvuči sjajno da nije Microsoft umešao svoje prste.

Sva dela na sajtu su objavljena su u DOCX formatu koji otvara samo najnoviji Microsoft Office. Taj format dokumenata ne čitaju čak ni starije verzije Microsoft Office-a. To je direktna ucena građanima Srbije, a i drugima koje ovi dokumenti mogu da interesuju: ako hoćete dokumente, morate kupiti najnoviji Microsoft Office.

ask

Majkrosoft je ograničio pristup delima samo za one koji imaju najnoviji majkrosoft ofis

Ovo nije usamljen slučaj. Vrlo često ćete sa sajta nekog ministarstva moći da preuzmete tekst nekog zakona, ali opet u Microsoft Office formatu. Neretko ćete, od nekog ministarstva ili uprave dobiti program za unos podataka koji, opet, radi samo pod Microsoft Office-om i još će vam pretiti ozbiljnom kaznom ako podatke ne pošaljete na vreme i to baš u tom formatu.

Sajtu Komore se ne može pristupiti bez internet eksplorera

Sajtu Privredne Komore Srbije se ne može pristupiti bez internet eksplorera

Neretko ćete i od banke dobiti izveštaj opet u Microsoft Office formatu nečitljivom u drugim programima. Da ne pominjem česte situacije da na neki sajt ne možete ni da uđete ako nemate Windows i Internet Explorer. Pogledajte recimo sajt Privredne komore Srbije – ako nemate Microsoft-ov čitač, sačekaće vas poruka da vam pristup sajtu nije dozvoljen (i to je tako već preko deset godina, iako je Komora dobijala nebrojeno žalbi), ili sajtove većine domaćih banaka, gde je stvar slična – čak ne možete koristiti ni elektronsko bankarstvo ako ne koristite Windows .

Krajnje je vreme da se država Srbija po ovom pitanju uozbiljni.

Neophodno je da postoji propis koji zabranjuje da se za javnu upotrebu koriste isključivo zatvoreni formati digitalnih dokumenata, vezani za specifične, a naročito komercijalne programe, odnosno, javni dokument uvek mora biti dostupan u otvorenom formatu, koji je svakome dostupan. Nedopustivo je da neko mora da kupi i koristi određeni program da bi mogao da pročita javni dokument koji je izdala bilo neka vladina institucija, bilo neka firma. Tako nešto mora biti strogo zabranjeno.

Građanima i preduzećima mora biti garantovano da će elektronske dokumente dobijati u obliku koji mogu da pročitaju bez obzira kakav računar imaju, koji operativni sistem koriste i koje programe imaju instalirane i uvek im mora biti ostavljen izbor programa kojim će dokument da čitaju – naročito im se ne sme uslovljavati da moraju da kupe neki program. Ovo, naravno, treba da se odnosi i na podatke u elektronskom obliku, koji, takođe moraju biti dostupni u svima čitljivom obliku ali i i podaci koji se šalju takođe moraju biti prihvatani u obliku koji svako može da napravi.

Ako mislite kao i ja, učinite neki korak, bunite se, tražite da vam omoguće slobodan pristup dokumentima. Počnite upravo od ovog sajta, na imejl adresu koja je objavnjena na sajtu Antologija srpske književnosti  (antologijasrpskeknjizevnosti@live.com) pošaljite protestnu poruku i tražite da dokumenti budu objavljeni u nekom otvorenom formatu za koji nije potrebno imati najnoviji Microsoft Office da bi se mogao pročitati.

Ako ste naišli na još neki konkretan primer uslovljavanja da se koristi neki specifičan program za pristup podacima, ostavite informaciju u komentaru.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


23 comments to Država Srbija protežira Microsoft

  • Sad videh da je i na Svakodnevici izašao komentar na istu temu, tako da ne propustite i to da pogledate.

  • Bojan

    Moram da primetim da baš nije u potpunosti tako na sajtu „Antologija srpske književnosti“. Verujem da si propustio, ali u uputstvu za korišćenje stoji:

    „Korisnicima softvera Majkrosot Ofis 2007 i Open Ofis 3.0 nije potrebna nikakva dodatna instalacija softvera da bi mogli da čitaju digitalne knjige ove edicije, a korisnike paketa Majkrosoft Ofis 2003 molimo da preuzmu i instaliraju besplatan softverski dodatak za čitanje .docx formata klikom na ovaj link i da preuzmu i instaliraju font pravljen za ovu antologiju klikom na ovaj link. Sve ostale korisnike molimo da instaliraju besplatan čitač .docx dokumenata klikom na ovaj link i instaliraju font pravljen za ovu antologiju klikom na ovaj link.“

    gde su i dati linkovi za preuzimanje.

    Inače, meni na Ubuntu 8.10 čak i Open Office 2.4 otvara .docx fajlove.

    A za sajt privredne komore se slažem da je to čist bezobrazluk.

  • Koristim Open Office 3.1 i on nije uspeo da otvori datoteku koju sam preuzeo. Pre toga sam probao i sa verzijom 2.4 koja takođe nije uspela da je otvori.

    No, svejedno, pored veb čitača, ne vidim razlog da moram da imam bilo šta drugo da bih mogao da pogledam tekst koji je objavila neka državna ustanova.

  • David

    Ne podrzavam objavljivanje samo u doc(x) formatima, no za docx nije nuzna najnovija verzija, ima besplatni plag?

  • Na stranici http://ooo.matf.bg.ac.rs/ASK/ svi zainteresovani mogu da preuzmu ove knjige u PDF, HTML, tekstualnom ili ODF formatu.

    OpenOffice.org od izdanja 3 može da otvori .docx, Peđa hajde proveri šta piše u „Pomoć > O programu“ pa da otkrijemo u čemu je problem.

    Međutim ovde nije problem u programima već u samom formatu. Microsoft je iskoristio društveno korisnu i vrednu hvale inicijativu da promoviše svoj nestandardni format. Da su objavili sve to i kao PDF ili HTML problem bi bio izbegnut. Priznaćete, teško je prihvatiti da je to samo slučajno.

    Problem je šta će se dogoditi kada izađe Office 2010, 2014,… hoćemo li opet menjati formate i govoriti ljudima “pa to su samo konvertori”. Ovih stotinak knjiga nije problem, ali ko garantuje da se neće nastaviti sa digitalizacijom ostalog kulturnog nasleđa u istom stilu? Zato je neophodno ukazati na problem.

    U svetu od 2006. godine postoji standard ISO 26300 (OpenDocument Format, otvoreni dokument-format) namenjen upravo za dugotrajno arhiviranje dokumenata. Ovaj format podržavaju MS Office 2007 SP2, OpenOffice.org, Google, IBM, i mnogi drugi. Načinom kako je specifiran format je upravo pogodan za ovakve stvari i zaista je čudno da se ovde ne koristi.

  • Naravno, problem nije u progrmima nego u formatu. Nije problem ni u Microsoft-u već u samom pristupu, da se protežira rešenje koje nekome pravi profit. čak i ako postoji opštedostupno rešenje koje nikoga ne košta.

    Onaj koje pripremao tekst, to je radio u Microsoft Office-u 2007 i imao je mogućnost da dokument snimi u mnogo formata ali je očigledno namerno izabran baš DOCX, da bi se promovisao Microsoft.

    Gorane, postoji li problem autorskih prava sa dokumentima na linku koji si ostavio? Koliko sam video, prava za umnožavanje i distribuciju su vrlo rigorozno zadržana, i niko ne bi smeo bez dozvole da tekstove objavi na drugom mestu i u drugom formatu, osim manjeg broja dela za koja su autorska prava istekla.

  • Ja sam jedino pronašao napomenu u dokumentima da je zabranjeno komercijalno korišćenje i distribucija. Kako je to uži slučaj od opšteg korišćenja i distribucije moje tumačenje je da je nekomercijalna distribucija mora biti dozvoljena. Napomena je uredno očuvana u svim dokumentima. Da li imaš više informacija?

  • Časlav Ilić

    Ovaj, moram malo da izigravam đavoljeg advokata. Nisu li te *.docx datoteke zapravo Majkrosoftov OOIksML format, koji je takođe postao ISO standard? Ili još nije baš prošao sve prečke do potpune odobrenosti, kao ODF? Ili je država nekim aktom uputila ili nametnula ODF? Jer ako te datoteke jesu OOIksML, i OOIksML jeste standard istog nivoa kao ODF, i država nije ništa poručila u tom smeru, onda se ovakvom izboru nema šta formalno zameriti — zastarele programe treba nadograditi do podrške standarda, ili ih zameniti nekim drugim (barem za datu priliku).

  • OOXML jeste prihvaćen kao ISO standard ali .docx (ECMA-376) nije njegova ispravna implementacija jer ne ispravlja primedbe usvojene tokom ISO standardizacije.

    Microsoft se odlučio da u najnovijem izdanju svog paketa podrži ODF, tj. ISO 26300 a već neko vreme su članovi OASIS tehničkog komiteta koji radi na njegovom razvoju.

  • Miloš

    Časlave, OOXML jeste postao standard ISO/IEC 29500:2008, ali na mišiće (da ne kažem mahinacije [1-3], a ni kod nas nije bilo bolje [4]). Međutim, to i dalje ne znači da je dobar i da ga mogu svi valajno implementirati (MS-ova skrivena proširenja i dodaci, potreba za licenciranjem određenih patentiranih rešenja, itd.), te je itekako potrebno skrenuti pažnju našoj državi da postoji bolja alternativa [5] pre nego što ovaj skaradni standard postane nezamenljiv u praksi.

    Primetićeš iz Markovih tekstova priznanja da ni sam MS Office 2007 ne proizvodi .docx dokumente koji zadovoljavaju ovaj tzv. standard, tako da oni u stvari nisu u OOXML formatu.

    [1] http://www.groklaw.net/article.php?story=20070827111019189
    [2] http://www.groklaw.net/article.php?story=2008032913190768
    [3] http://www.osor.eu/news/eu-irregularities-reported-in-ooxml-iso-process
    [4] http://planetoid.srpski.org/tag/ooxml/
    [5] http://www.infoworld.com/d/developer-world/red-hat-summit-panel-who-won-ooxml-battle-559

  • Časlav Ilić

    Sve je meni jasno u vezi sa OOIksML-om, ali kad se otpočinje paljba, treba pomenuti zašto su neki od očiglednih protivargumenata nezadovoljavajući. U ovom slučaju, dakle, problem je s jedne strane što je OOIksML „skaradni“ (= tehnički nezadovoljavajući) standard, i s druge, što ga *.docx datoteke ne ispunjavaju sasvim ni takav kakav je.

  • neko iz mase

    Zar microsoft office nje besplatan?

    Devil

  • dukenukeme

    po meni poenta je da su to knjiške
    koje su predviđene za opšte dobro (?)
    ali kad se skine fajl on ne mož da se otvori dok se ne skine ~100 Mb
    bilo otvorenog bilo zatvorenog oficea,(U REALNOM računaru)

    ali 7MB download skoro da lepo prikazuje .docx i ferpektno prikazuje .odt
    http://www.abisource.com/downloads/abiword/latest/Windows/
    🙂
    http://www.filehive.com/i.php?i=090523/snapshot2openxml-abiw.png

    čak i onaj nesrećni font se vidi u .odt
    http://ooo.matf.bg.ac.rs/ASK/

  • Abiword je odličan za kratke dokumente ali je zaista spor za dokumente od nekoliko stotina stranica.

  • Milic Filipovic

    U principu ovo je saradnja koja je evidentna sto objasnjava onaj deo koji kaze „digitalizaciju je izvrsio microsoft…“ stoga predpostavljam da su naplatili u vidu reklame.

    Ja sam zagovornik ideje da elektronska dokumenta koja nisu za prepravljanje budu u Portable Document Formatu (.PDF)jer je Acrobat Reader besplatan, a sam dokumenat je uglavnom onakakav kakav ste zamislili da on bude. Ne vidim jedan razlog da knjiga za citanje bude u bilo kom izmenljivom formatu bilo da je to .DOC ili .ODF

  • @dukenukeme

    Preko Google Documents-a (npr) mozes potpuno besplatno da otvoris i procitas bilo koji od gore pomenutih formata. Sve online i bez potrebe za skidanjem ikakvog dodatnog software-a, sem web browser-a, koji se nalazi u svakom OS-u.

  • @Milić
    Mislim da negde na sajtu eksplicitno piše da je moguće švrljati po knjigama (što u principu ima smisla). Znači – možda stvarno iz tog razloga nije PDF.

    @Peđa
    O državnim institucijama i njihovim zvaničnim dokumentima možemo da pričamo, ali stvarno je katasfrofično da teraš banke da koriste određene formate. Ako ti se ne sviđa – uvek možeš da pređeš u drugu banku (a to je i njima jasno). Mislim, zamisli da tužiš štajaznam JetBrains zato što u njihovoj IDEAi moraš da kodiraš u javi, a ne možeš u C#u.

  • Banke su servis koji su građani i firme primorani da koriste. Oni to ne mogu da izbegnu. Ako ih država tera na to, onda mora da im obezbedi standarde za dokumenta i procedure.

    Pre bih rekao da je katastrofično da te država tera da korsitiš neku uslug a onda onome ko tu uslugu pruža prepušta da žari i pali i postavlja sve uslove za korišćenje te usluge, koji se često graniče sa debelom ucenom.

  • Milic Filipovic

    @Zmau
    Kad je .PDF u pitanju nisam pricao o konkretnom slucaju generalizovao sam jer konkretan slucaj je tesno vezan sa MS-om samim tim imaju puno pravo reklamirati se.

    @Pedja
    Slazem se sa zmau vazano za banke – njihov izbor je sta ce koristiti jer su u pitanju privatne korporacije koje imaju nesto stroziju kontrolu drzave. MS se upravo bori da korporacijama proda svoje proizvode za njih su obicni korisnici sitne ribe koje igraju kako vetar duva – ako je okruzenje takvo prosto se moras uklopiti – ja uz svu zelju koriscenja slobodnog softvera u poslu nisam u mogucnosti ispuniti to u praksi zbog milion drugih faktora, a vezanih upravo za elektronsku dokumentaciju od strane drzavne uprave i drugih javnih preduzeca. Cak mi je drago da uprava pocinje polako da se okrece modernim tehnologijama i prebacivanju u elektronski oblik sto je ogroman usteda u broju zaposlenih kao i u utrosku hartije jer se i moj novac trosi na neefektivne salterske sluzbenike i kupovinu njihovog kancelarijskog materijala i opreme.

  • Ma znam da moramo, al čini mi se da imamo širok izbor. Nije valjda da među par desetina postojećih banaka nema bar nekoliko njih koje ne rade samo sa Majkrosoftom? Pa ne drži Pexim baš sve.
    I postavlja se pitanje – koliko se poklapaju set bankarskih usluga koje moramo da koristimo i set bankarskih usluga koje ne možemo da koristimo bez majkrosoftovih alata.

  • dukenukeme

    @Goran Rakić
    izgleda da je gnome umešao tu
    prstiće ,
    jer na windows-u ga iz cuga otvori
    abiword ,( valjda ? )
    naime poslednje verzije gnome-a su mnogo zahtevne.

    @BRANKKO
    Hvalla na info 🙂

  • bluebird.i386

    I mene nervira to što ova naša država toliko protežira Microsoftove proizvode, ali ovo što je navedeno u članku je samo zagrebalo po površini. Još dok sam imao Ubuntu 9.04 (Sada imam Ubuntu Lucid Lynx LTS) mogao sam bez problema da otvaram docx sa OpenOffice.org Writterom.
    Ono što meni posebno smeta je to što se nastava informatike održava na Windowsu, čime se bukvalno fabrikuju maloumni korisnici, konzumenti koji će biti vezani za Windows, ali pošto je ovo Balkan, Microsoft se neće mnogo ovajditi od ovog sumanutog poteza naše države jer će mu piraterija progutati profit. Bilo bi dobro organizovati nastavu na Linuxu (najbolje na Ubuntu ili Kubuntuu), kao što je to urađeno u Petnici (što me je vaistinu oduševilo), ali da prelazak na Linux bude postepen. Tako bismo se polako navikli da tražimo besplatne i open-source programe koji su u većini slučajeva bolji od komercijalnih i njihovih piratskih verzija.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *