Teme: Kartografija

Google map maker omogućio crtanje mapa za Srbiju

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/2824

Već neko vreme javnosi je dostupan  Google map maker, servis za crtanje karata. On se oslanja na osnovni Google map servis. Posetiocima je omogućeno da i sami docrtavaju sve elemente gugl karte.

Ovo je verovatno posledica povećane tražnje korisnika Google map servisa iz celog sveta da imaju mape kakve je Google napravio za svoje korisnike u zemljama koje su njemu interesantne. Da bi odgovorio na zahteve, Google je otvorio editor mapa tako da korisnici mogu sami da crtaju.

Tek od nedavno, crtač mapa je otvoren i za Srbiju, a ako koristite Google map verovatno ste već primetili da su se pojavili novi putevi pa čak i planovi većeg broja mesta.

Na prvi pogled, ovo je sjajna stvar. S obzirom koliko su mape potrebne, ali i da je crtanje karata vrlo komplikovan i obiman posao, postojanje servisa koji omogućava da se u njega uključi mnogo ljudi, omogućava da se mape brzo popunjavaju i dobijaju sve više detalja.

google-map-maker-uzice

Na drugi pogled, to i nije tako sjajno. Znam da ću zvučati hejterski, ali cela ova priča me je podsetila na brljotinu od Vikipedije. Za razliku od Vikipedije, gde greške mogu da se tolerišu, ako ni zbog čeg drugog, ono zato što ih je lako ispraviti (a veća je verovatnoća da će neko ko grešku primeti moći i hteti i da je ispravi, jer se radi o običnom tekstu), sa kartama je stvar potpuno drugačija.

Naime, crtanje karate je ne samo komplikovan i obiman posao nego zahteva ozbiljnost i predznanje od onoga ko se time bavi. Greške se teže uočavaju i teže ispravljaju. Malo ljudi zna da taj posao radi kako treba. Pustiti tako nešto na milost i nemilost javnosti je veoma rizično.

Ne može svako da crta mape – prvo, zato što ne ume, a drugo – zato što nema uslove da to radi kako valja. Crtanje karata je skup posao, zato su karte skupe i zato precizne karte nisu javno dostupne.

Ovo što je do sada ucrtano u Google map kartu Srbije je dobar primer zašto je ceo taj pristup sumnjiv. Ovu karta je, prema onome što se može videti, crtana tako što je crtač uključio prikaz satelitskih snimaka i onda preko njega ucrtavao puteve i druge objekte kako ih vidi. Kad se uzme u obzir da dobar deo karte Srbije  crta čovek koji se nalazi u San Francisku i koji, pored satelitskih snimaka,  uopšte nema uvid u stanje na terenu, to samo još pogoršava utisak o vrednosti te karte.

Dobru kartu ne možete nacrtati ako ne poznajete teren, i ne izađete da na licu mesta izmerite neke podatke. Ne možete ucrtati nei put samo po tragu koji vidite na snimku iz velike visine, ako ne znate kakav je taj put i da li je uopšte put ili samo liči na njega.

Google map nije precizna karta

Svako ko se iole bavi kartografijom, ima GPS uređaj i snimao je puteve na terenu zna da je Google map neprecizna karta. To što se vidi na satelitskom snimku ne mora, i često i nije tačno na onom mestu gde se zaista nalazi u prirodi. Greške mogu da budu i po nekoliko stotina metara.

Zašto je to tako?

Pre svega, geografska orjentacija satelitskih snimaka zahteva mnogo posla. To je daleko komplikovanije od orjentacije skenirane karte. Neophodno je više snimaka istog područja iz različitih uglova, a naročito su važne utvrđene kalibracione tačke koje se nalaze na terenu.  Google map nema interesa da time bavi precizno za celu planetu nego to radi tamo gde je to njemu tržišno interesantno.

Drugi razlog je da je Google map upotrebio specifičan datum za svoju kartu, pojednostavljen utoliko da olakša da mapa bude upotrebljiva na celoj planeti. Naime, Google map koristi izmenjen WGS84 datum. On je izmenjen utoliko da ne koristi realan geoid nego običnu loptu. To možete proveriti i sami, umanjite kartu sve dok se na ekranu ne vidi cela Zemljina kugla. Ona je prikazana kao lopta, a ne kao elipsoid kao što je u prirodi Zemlja spljoštena na polovima.

Izbacivanjem geoida i njegovom zamenom prostom loptom Google je značajno olakšao rad programa za prikaz mape, ali je i isključio najvažniji element neophodan za preciznost te mape.

Upravo je geoid osnova svake dobre mape i što je on precizniji to je i mapa bolja. Zato i postoje stotine definicija geoida jer ne može jedan da idealno odgovara za bilo koju površinu Zemlje. Izbacivanjem realnog geoida Google map je u osnovi osakatio svoju kartu.

Korisnici ovo ne primećuju, jer Google map svoj datum koristi interno, a korisnicima prikazuje koordinate u standardnom WGS84 datumu, što je i normalno, jer ceo svet koristi WGS84 standard, a Google nije baš tako jak da nameće svoj, naročito na ovom polju. Na kraju krajeva i da hoće, to mu ne bi uspelo, jer njegov datum nije u skladu sa potrebama kartografije.

Međutim, nije ovo tako strašno, s obzirom kome je Google map  namenjen, karta i ne mora biti bolja. Ako kartu koristi neko tako što je odštampa i ponese sa sobom, taj nikakvu grešku neće primetiti. Karta e mu odlično poslužiti jer će na papiru videti isto ono što viti i na terenu.

Problem će imati onaj koji koristi GPS i slepo se oslanja na podatke koje uzme iz Google mape, nesvestan njenih nedostataka, to jest, očekuje od nje nešto što ona nije.

To je čest slučaj. Ne možete očekivati od korisnika koji ispred sebe ima satelitski snimak visoke rezolucije da pretpostavlja da je taj snimak u stvari samo ilustracija, i da ne treba da ga uzima baš toliko ozbiljno.

Ako ovu kartu koristite kao putnu, dakle u ravni sa autokartama razmere 1:300.000 bićete sasvim zadovoljni jer u toj razmeri greške su zanemarljive. Međutim, već na nivou plana grada očekujte primetne greške, a o topografskoj upotrebi da ne govorimo.

Ko će da crta karte?

Verujem da će posao crtanja Google mape da se svede na šaku entuzijasta oduševljenih ovom mogućnosti ali koji nemaju neko predznanje i ne mogu to da urade kako treba.

Oni koji se u taj posao razumeju sigurno mnogo više cene svoje vreme i znanje da ga troše na servis koji po definiciji ne može da zadovolji njihove kriterijume preciznosti. Ulagati trud i znanje u crtanje karte koje ne može da bude precizna je jalov posao. Takvi ili već crtaju karte ali za firme koje se time ozbiljno bave i kojima su takvi ljudi potrebni, ili za sebe, o svom trošku i za svoj račun.

Treba imati u vodu i moemnat cene. Dobra karta mnogo košta onoga ko je crta, pre svega u vremenu i trudu. Google ovim postupkom nastoji da sebi obezbedi potpuniju kartu koju već koristi da pravi ogromnu zaradu. Zašto bi neko to radio za Google besplatno?

Ne treba zaboraviti ni na Google licencu, koja je vrlo restriktivna za to ko, i kako sme da koristi mape, a koja praktično onemogućava korišćenje mapa na način koji je na tržištu konkurentan Google-u. Dakle, neko treba da dobrovoljno uloži veliki trud, da rezultat svog rada da bespaltn, a da te rezultate ne mogu da koriste svi, već samo oni koji ne ugrožavaju Google.

Iako sam ja poznat po tome da sam uvek sklon da radim besplatno u javnom interesu, čak ni ja nisam spreman baš to da radim, a ja još i nisam neki stručnjak za kartografiju već se njom bavim iz hobija. Ako bih odvojio vreme za to, zašto da to radim besplatno za Google kada mogu istu stvar da dam Garminu ili nekom drugom ko će to još i dobro da plati i pri tom sam siguran da bi tako moji podaci zaista zadržali svu preciznost kojoj težim?

Uostalom, ako sam spreman da radim neku mapu besplatno, onda mogu to da radim na način koji će omogućiti da on zaista svima bude i dostupna.

Ima li alternative?

Uvek je ima. Ako je neko baš rad da uloži trud u crtanje karte, ume to da radi i želi da uradi stvar kako treba, postoji OpenStreetMap. Ovaj servis je takođe besplatan, a za razliku od Google map, podrazumeva da se u mapu unose podaci koji su snimljeni na terenu a ne crtani po satelitskim snimcima. Naravno, nije zabranjeno korišćenje svih relevantnih izvora, jer ne može se baš sve snimiiti na terenu, ali stvar je upravo u toj suštinskoj razlici u pristupu koja potencira kvalitetne podatke, i ljude koji znaju šta rade.

open-street-mapOpenStreetMap je karta koja se koristi na isti način kao i Google map. To je veb servis dostupan svima, a čak ga možete koristiti na sopstvenom sajtu ili u nekom svom programu na sličan način kako se koriste i Google mape.

Razlika je samo u tome što iza OpenStreetMap ne stoji neka firma koja ima komercijalne interese.

Ako ipak ne želite da radite mape besplatno, dovoljno je da kontaktirate bilo kog proizvođača navigacionih uređaja ili digitalnih karata za njih i ponudite im saradnju. Svi su oni gladni podataka kojima će da napune svoje mape.

Zaključak

Daleko bilo da dovodim u pitanje upotrebljivost ovog Google proizvoda. Naprotiv, i sam ga redovno koristim jer je satelitski snimak, za moja lutanja divljim planinskim krajevima nezamenljivo. Međutim, upravo ga toliko i koristim.

Satelitski snimci su odlični da se stekne utisak o nekom nepoznatom terenu, naročito u trodimenzionalnom prikazu. Snimci su naročito korisni  da uoče putevi, puteljci i staze koji nisu ucrtani na zastarelim topografskim kartama.

Za preuzimanje tačnih koordinata topografske karte su nezamenljive, ma koliko da su zastarele, a najbolje ih je lično snimati na terenu.

Za kretanje putevima koristim kupovnu Garmin kartu sa kojom guglova karta ne može ni da se poredi. Ništa lošije neće poslužiti ni neka Igo mapa, makar je držali na mobilnom telefonu.

Na gugl mape gledam kao na dobre ilustracije. Koristim ih i ovde na blogu da prikažem putanje, ali ne za više od toga.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


10 comments to Google map maker omogućio crtanje mapa za Srbiju

  • Milos

    Ja sam krenuo da stavljam ulice i objekte u mom kraju i moram reci da je dosta precizno iscrtano, ima par gresaka koje sam nasao ali ako neko licno poznaje ulice veoma lako moze da to vidi na mapi.

    Mislim da je njima cilj bas to sto si rekao, da ljudi pogledaju sta fali u map maker-u za svoj kraj ili deo koji poznaju licno iz ulicne perspektive i da dodaju. Onda je na moderatorima da odobre ili ne izmene.

    Samog crtanja ulica uopste nema, samo je ostalo da se stave imena ulica i isprave greske.

    Koriscenje samog interfejsa je veoma jednostavno, do sada nisam naisao na probleme u tom vidu.

  • Imaš li kakvu literaturu za ovu oblast „matematičke kartografije“? Možda nešto u elektronskom obliku? Ali baš nešto najosnovnije, neki uvod u tu materiju, za ljude koje to zanima, ali nemaju nikava predznanja.

  • Nemam. Nešto malo informacija koje imam planiram da stavim ovde u obliku članaka, ali i to je više onako da zadovolji ljudima znatiželju i da im stvori predstavu šta je u stvari kartografija.

  • Srle

    Nisam baš siguran da ste u pravu kada se radi o tačnosti satelitskih snimaka na Google earth-u, naime kada dobro georeferencirate vojne topografske karte naših područja i kada ih exportujete u google earth u .kmz fajlu vidjećete da su se više nego dobro uklopile na postojeći snimak. To ćete primijetiti kada kartu učinite providnom, ta opcija postoji u tom programu. Tačnost vaših GPS uređaja može biti jako varijabilna što zavisi od vrste uređaja do položaja satelita u datom momentu. Složio bih se sa netačnošću ali 3D prikaza terena. Ja toliko pozdrav

  • Kada sam pisao o tačnosti, upravo sam najpre i poredio tačnost pravih karata sa Google Map.

    Uostalom, kao što rekoh, Google Map koristi datum koji je gruba aproksimacija i garantuje – netačnost. Nije potrebno porediti ga sa praim kartama, jer je netačnost očigledna iz samog datuma.

  • Srle

    Pa recimo nisam uvjeren da nepreciznost tih karata prelazi više od 10m, s obzirom da većina komercijalnih GPS uređaja preciznost deklariše sa 5-15m dok oni skuplji uz određene dodatke preciznost povećavaju ispod 3m. Georeferencirao sam jednu ovakvu mapu grada uz pomoć google-ovih koordinata i ubacio u GPS koji podržava ovu opciju prikaza slike na ekranu, greške nisu prelazile 1-3m, što je zadovoljavajuće za orijentaciju u prirodi i snimanje pokojeg puta.
    Mislim da ovaj servis i nije namijenjen ljudima koji se bave geodezijom, za to postoje snimci ali papreno skupi a ova blagodet je besplatna!

    Da li se po Vama greška javlja sistematski ili od snimka do snimka?

  • Greška je sistematska jer geodi koji korsiti gugl za svoju mapu sam po sebi predstavlja izvor greške. Naravno, ima i grešaka koji zavise od same podloge koja je upotrebljena, negde je snimak postavljen preciznije a negde ne.

    Greška takođe zavisi i od prirode terena. Tamo gde je brdovito i strmije i greške su veće.

    Za orijentaciju u prirodi zadovoljavaju i očitavanje karata sa greškom do 200 metara, naravno ako se ne koristi GPS uređaj.

    Inače i na topografskim kartama, očekivana greška je veća od 10 metara. Za karte razmere 1:25000 treba računati sa greškom od 50 metara, za 1:50000 je to oko 100 metara i tako dalje.

  • Saša

    Čini mi se više da je ovo za ovu temu nego za Android.

    Tražeći Ozi CE za android odnosno alternativu naišao sam na http://www.oruxmaps.com/index_en.html
    i oduševljen sam. Neuporedivo je bolji od OziCE-a stabilnije ardi, ima daleko vise opcija, bolje je organizovan.
    Npr.: ima opciju za kalibraciju mape kad aje ona već ucitana u telefon. Opciju za smanjenje potrošnje stuje tako sto se GPS podesi da se uklučuje na 1,2,3… 100 sec. Gpe moze da radi i kada je ekran iskljucen,…..

    Program je besplatan i kalibrisane karte sa OziExplorera se lako konvertuju (ima programcic).

  • msekulic

    Pozdrav!
    Ako neko zna neka mi pomogne: kako više ruta koje sam snimio da postavim da budu u jednoj Google mapi?

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *