Пре неку годину, имао сам велики проблем, добро сам зарађивао, али ми се новац све некако извлачио, иако не спадам у расипнике и у ствари нисам велики трошаџија, бар сам ја тако себе видео. Наравно, знао сам ја да је новац отишао на углавном корисне ствари – пошто не спадам у оне који воле ноћни живот, кафане, пиће и дернеке свих врста и сличне мамипаре које многима празне новчаник.
Са куповином лаптопа (ето где је отишао новац) добијем и лиценцирани Windows и још неке програме међу којима Microsoft Money. То је програм за лично и кућно књиговодство. Рекох, хајде кад већ имам тај програм да се бацим мало у вођење личне евиденције. Програм је иначе врло добро замишљен и заиста може да буде велика помоћ у манипулисању с новцем. У њему можете евидентирати све текуће приходе, тропшкове, али и предвидети будуће приходе и трошкове, кредите и слично. Чак може сасвим лепо да послужи некоме ко има радњу или агенцију.
И тако, почео сам да у програм уписујем све приходе (то је било лако) и све трошкове које правим. Трошкове сам поделио на две врсте, једни су познати трошкови, када тачно знам шта сам платио и колико сам платио (програм омогућава да се то све лепо категорише тако да може да се прати по врсти трошка: комуналије, храна, одећа и обућа, струја, телефон, интернет, покућство или било који други познати трошак), али и оне непознате, када се новац извуче и не знамо ни на шта је отишао.
Ове непознате сам свео на то да одвојим део пара као готовину и то је служило за свакојаке трошкове које је тешко евидентирати јер се ради о ситницама и све то водио као један трошак (џепарац). Те паре сам трошио не водећи рачуна на шта, али нисам трошио више него што сам одвојио за ту намену.
Шта мислите, да ли сам открио на шта сам трошио паре? Нисам. Ефекат вођења евиденције је био изненађујући – уместо да утврдим где трошим паре, утврдио сам да више не трошим паре.
Само то што сам водио евиденцију је било довољно да ме дисциплинује – пошто новац није могао да „цури“ неконтролисано, није ни цурео. Пара је одједном било на претек, увек је остајала поприлична уштеда коју сам марљиво претварао у јаку девизну валуту и остављао са стране (прилично брзо сам себи успео да уштедим довољно да приуштим неке ствари о којима раније нисам ни размишљао – рецимо – аутомобил).
Дакле, ако желите да штедите, прво морате организовати евиденцију трошкова. Само то што водите трошкове, нагони вас да мање трошите. Ако сте баш баксуз па вам то не помогне, бар ћете из евиденције видети на шта сте новац потрошили па ћете моћи да смислите како да трошење смањите.
Врло мотивишуће делује то што евиденцијом можете да почнете и са планирањем трошкова. Када видите колико мала уштеда на дуг период може да створи велику залиху новца, то вас само по себи
охрабрује да приштедите.
Наравно, за евиденцију није неопходан баш Microsoft Money. Ја сам њега користио јер сам га имао на располагању, али без икаквих проблем исти посао можете обавити и Excell-ом, или OpenOffice Calc-ом, па чак и неким обични текст едитор (мада ћете тада морати ручно да рачунате). Битно је само да имате евиденцију – каква год да је.
Приметили сте да о свему овоме говорим у прошлом времену? Моја нарав је таква да нисам успео баш дуго да издржим дисциплину редовног евидентирања трошкова. После неких 5 – 6 месеци сам просто одустао од тога, јер сам изгубио вољу нисам могао да се натерам да редовно бележим трошкове.
Међутим, и када сам престао са евиденцијом, позитиван ефекат је остао. Наиме, за тих неколико месеци сам се навикао на то да контролишем колико трошим, тако да више није било неопходно да водим евиденцију.
Задржао сам навику да унапред одвојим део новца за неконтролисане трошкове и да се тога држим. Дакле, ни сама евиденција трошкова није неопходна, оно што јесте неопходно, то је да држите готов новац подаље од себе. Чим вам је новац у џепу или на платној картици, можете да га заборавите, потрошићете га, а нећете ни знати на шта.
Новац мора да буде на сигурном, недоступан да се у моменту потроши. Најбоље је да га држите на неком рачуну са кога га нећете тако лако подићи, а можете нешто и да зарадите пошто банке исплаћују камате за штедњу. Ако не верујете банкама (што потпуно разумем) згодан начин је да новац претворите у евре, јер то већ само по себи компликује трошење, и чувате на сигурном.
Ако вам у почетку иде тешко, свако вече се пресаберите на шта сте потрошили новац, а трудите се да има што више оних дана када новац нисте потрошили ни на шта, наравно, мислим на онај буџет за неконтролисану потрошњу.
А с времена на време пребројте или срачунајте колико сте уштедели, то ће вас највише мотивисати да штедите још више.
Има људи који не умеју да штеде никако, ма колико да желе, просто им новац измиче из руку. Добар трик је да узмете неку јаку кутију од ципела, на поклопцу направите прорез тако да кроз њега може да се убацује папирни новац, а кутију добро залепите да не може да се на брзину отвори. Држите је на згодном месту и присилите себе да сваки дан у њу убаците неку новчаницу, што већу, то боље. После неколико месеци изненадићете се колико сте пара успели да сакупите, а да и не приметите.