Наука је доказала да људе највише привлачи храна јаког укуса. Просто постајемо алави и халапљиви и најпре нам пође вода на уста када осетимо јак пријатан укус. И не умемо да станемо. Занимљиво је да најздравија храна и нема баш тако привлачан укус. Ко зна зашто је то онај одгоре тако замислио.
Ретко ко не воли лимунаду, управо због њеног киселог укуса који активира све чулне ћелије у усној дупљи. Увек волимо јаку лимунаду, а не неку разблажену и бљутаву, чак и шећера мора да буде више, све због укуса.
А када све то добијемо, сручимо то низ грло у трену и тражимо још, несвесни колико доброг укуса смо у ствари пропустили.
Правило за ванредан ужитак у испијању лимунаде је да то треба радити лагано, стрпљиво, са уживањем и да дуго траје.
Направите један експеримент – немојте да попијете лимунаду на брзину, него натенане. Уместо да је пијете гутљајима, срчите је и то онако да уз течност узимате и помало ваздуха. Сркните кратко, немојте одмах да прогутате, него промуљајте напитак у устима, а након гутљаја, цоките језиком, дишите и дајте себи мало времена да осетите арому. Па онда сркните опет. Чаша ће вам дуже потрајати, а пружиће вам и много више задовољства.
Ако сте незасити, постоји рецепт за ултимативно задовољство – продужите доживљај лицкањем. Уместо да испијате и срчете лимунаду, лицкајте је. Узмите једну кашичицу, умачите је вертикално у чашу омиљеног напитка и језиком лицкајте само онолико колико се задржи на кашичици. О да, требаће вам много времена да потрошите целу чашу (најбоље је да експеримент изводите док гледате неки филм, да вам не буде досадно), а врло вероватно је нећете ни испразнити, јер ће вам много раније чуло укуса постати потпуно загушено аромом лимунаде.
Ту једну чашу лимунаде, коју сте до сада испијали на брзину и домах тражили следећу, доживећете потпуно другачије и изненадићете се колико она има јаку арому коју сте до сада пропуштали својом халапљивошћу.
А сада све то што сте научили о лимунади, можете применити и у кревету. Успех не може изостати.
Повратна веза:erupcija
Ne mogu a da ne prokomentarisem ovaj post :)
Puno puta sam i sam razmisljao o tome kako isuvise brzo pojedem svoju omiljenu hranu. Pitao sam se zasto ne zvacem polako i uzivam u ukusu. Stanem tako i razmisljam, ako vec toliko volim to sto jedem zar necu vise uzivati ako jedem lagano i zaista se prepustim ukusu (jer hrana nije samo zadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba, ona je mnogo vise od toga…). Veruj mi da sam razmisljao o tome da probam da jedem lagano i natenane… Ali znas sta? Isuvise uzivam u halapljivom gutanju svojih omiljenih poslastica, da me cak ni to navodjenje ‘bice jos lepse’ ne moze odvratiti od takvog odnosa prema hrani i picu koje obozavam.
Call me animal, but I like it that way! ;)
1. ne postoje stvari nalik dobrom seksu :)
2. zašto ne izručiti limunadu na nekog, pa onda primeniti navedene tehnike?
3. hvala, post je sjajan :).
Pozdrav, kolega :).
@Branko,
moja nauka poznaje jako mnogo načina kako na brzinu i jako efikasno da vas nauči da VRLO sporo i pažljivo jedete, samo je ružno da kvarim Peđinu temu :).
@Borislava,
Pretpostavljam da znam sve sto zelis da mi kazes (posebno iz tvoje nauke), ali kao i za jos stosta sto znam da nije dobro, ne odupirem se takvim porocima :)
No svejedno bih ti dao sansu da pokusas da me ubedis u suprotno (i za limunadu i za cokoladu i sve ostalo…)
@Brankko,
oooo, ne – ne znate ni približno sve :)))), ali rekoh da varvarske tehnike nećemo sada :).
Šalu na stranu, znate kako ja mislim: jedna od koleginica sa kojom radim ima 120 kg (pazite, ONA KAŽE da ima), ali šta je tu meni zanimljivo – ona ima poseban stav prema hrani.
Izuzetna je kuvarica, pola slobodnog vremena samo kuva, jede ili smišlja šta će kuvati, ali ona kad počne nekom da priča recepte – verujte da sam ja morala u više navrata da je zamolim da izađe napolje, jer su pacijentu toliko puna usta pljuvačke da ne vidim da radim :). To je strast, emocija, poznavanje materije, Bog nije video :).
Dakle, vas što se tiče, mislim da prosto ima ljudi koji VOLE, koji su gurmani, koji imaju svoje omiljene poslastice, koji čeznu za nekim vrstama hrane, i tu se ne da mnogo šta učiniti.
Mislim, po meni – jedino da se od malena osvešćuje ova osobina, i da se dete uči da polako žvaće, da jede prvo supu, pa glavno jelo, pa slatko posle svega, da pola ostavi, da ovo, da ono… i da na to misli ceo život, ako neće da ima 200 kg u srednjim godinama. Meni je sa ćerkom uspelo…
A kako to sa odraslima, verujte da nemam pojma :).
Procitao sam davno ovaj tekst.
Pre neki dan naručim limunadu. Neznam šta mi je bilo. Pošto je bila previše jaka setim se nekako ovog.
Rekoh aj da probam ovo sa srkanjem i coktanjem. Ništa me ne košta.
I rezultat je bio iznenađujući.
Dobio sam ćušku za uvo, zato sto sam nepristojna stoka, i dokle vise da je brukam. Od primenjivanja iste metode kasnije u krevetu nije naravno bilo nista.
Posle ćuške sam zaboravio i kakav je ukus.
Tako da ovu metodu primenjujte samo u bezbednom okruženju.
Па не ради се то на јавном месту :)
Sve, sve, ali što JA dobijam mail notifikaciju kad ti ovde dobiješ komentar…:)
Назначила си да желиш да ти блог шаље обавештења о коментарима на чланак. У обавештељеу би требало д аимаш линк којим можеш да се одјавиш.
Znam, Peđa, zavitlavam se :).