Srbija je postala jedna velika glasačka mašina, mnogo opasnija od one od pre petog oktobra dvehiljadite koja je postala pojam diktature i zlouporebe demokratije.
Ova je opasnija zato što su mnogi glasaču ubeđeni da učestvuju u demokratskom procesu, a u stvari su samo marionete u jednoj velikoj političkoj igri.
Demokratija u Srbiji se svodi samo na podelu vlasti. Nije više pitanje ko će imati vlast nego koliko će ko parče dobiti. Izbori ne menjaju način vođenja državne politike niti same političke ciljeve. Menja se samo odnos snaga armije željnih vlasti i svega što uz vlast ide.
Danas je u Srbiji samo jedan politički cilj – pare. Od petog oktobra pa do danas videli smo da su se po nekoliko puta izmenjali skoro svi akteri srpske političke scene. Svaki put pred izbore mogli smo čuti parole, zakletve, obećanja i vizije, ali uvek bi se posle izbora strasti stišale – i, kao da ništa nije bilo – zaboravljaju se parole, zaboravljaju se zakletve, zabopavljaju se obećanja, ali i vizije.
Čak i u nekim prilikam kada je naizgled dolazilo do ozbiljne promene odnosa snaga, u stvari, nišpta se nije menjalo. Menjala su se imena i prezimena, lica, akteri događaja, ali su događaji ostajali uvek isti.
Gledajući takvu političku sliku današnje Srbije, čovek mora da se zapita – pa ko su ti ljudi koji uopšte izlaze na izbore? Koja im je motivacija, kakve namere i očekivanja?
Glasačko telo u Srbiji možemo svrstati u nekoliko karakterističnih grupa, s tim da nije neobično da jedna te ista osoba spada i u više tih grupa.
Poslušnici
To su ljudi podaničkog karaktera. Njima je neophodno da imaju gazdu, izaberu jednog i služe ga do groba ili dok gazda politički ne propadne i izgubi autoritet. Tad ga zameni neki drugi gazda. Takvi uvek glasaju za gazdu i onako kako im gazda kaže.
Plaćenici
Najčešća motivacija ljudi da se bave politikom, bilo aktivno, bilo kao glasači, je lična dobit. Plaćenički karakter glasa zato što je zaista plaćen da to uradi, dobijanjem nekih privilegija ili materijalne pa i ekonomske dobiti, ili očekuje da će glasanjem nešto dobiti, bilo to očekivanje realno, ili ne.
U ovakve glasače spadaju ljudi koji se opredeljuju da glasaju i za koga će da glasaju zbog asfaltiranog puta, nove ambulante, obdaništa, obećanih 1000 evra u akcijama, stanovima u bescenje, povećanja penzija i sličnih političkih podmetačina.
Naivci
Mnogi učesnici izbora su upravo oni koji naivno veruju da time zaista nešto mogu da promene i da su pronašli pravog čoveka ili pravu stranku koja će zemlju odvesti u bolju budućnost.
Oni su topovsko meso političara, jer gutaju svaku izgovorenu reč i svako izgovoreno političko uverenje, verujući da je to sve istina i da će glasanjem za tog čiji politički program zvuči najbolje stvarno doći do ostvarenja svega što su političari napričali.
Zaluđenici
Posebna kategoriju su glasači iz ubeđenja. Oni i ne prate toliko politička dešavanja. Jednom su se iz nekog razloga priklonili određenoj političkoj opciji i podržavaju je maltene fanatično, bez ikakvog kritičkog pristupa i bez očekivanja nekih konkretnih rezultata (da ne računamo beskrajni optimizam da će baš njihova stranka na izborima jednog dana ubedljivo pobediti, ma kolika da je ta stranka danas). Obično se fanatizam oakvih glasača zasniva na kultu ličnosti više nego na političkom opredeljenju.
Neglasači
To je sve, ostali u Srbiji ne glasaju. U njima ima od svih ovih navedenih: poslušnika koji su ostali bez gazde, a nijedan drugi ih nije hteo, plaćenici koji su izvisili za ono što su mislili da će dobiti, naivci razočarani u sopstvenu naivnost kada su uvideli realnosti srpske politike, zaluđenici koje su njihove vođe izdale i napustile.
Ali, ipak, naveći deo ostalih, onih koji ne učestvuju u glasanjima, su ljudi razumni, koji misle svojom glavom, drže do sebe i ne žele da se petljaju u prljavštinu srpske demokratije.
Pridružite im se, počnite da mislite svojom glavom, nemojte učestvovati na izborima na kojima je svaki izbor pogrešan. Nemojte svoj glas davati manje lošem, manjem lažovu, manjem lopovu, manje korumpiranom, manje potplaćenom. Čuvajte svoj glas da ga date dobrom – ako se jednog dana uopšte i pojavi.
Retweet this post
@Pedja
U centralizovanom sistemu kontrola i korupcija se teze detektuje, jer je najcesce koncentrisovana u odredjenim interesnim sferama i krugovima moci. I suvise je visoko da bi se tako lako raskrinkala. S druge strane oni koji bi trebali da se bave otkrivanjem korupcije to ne mogu, jer im ovi iz vlasti ne dozvoljavaju. Centarlizovani sistem omogucuje korupciju. Dokaz za to su ti sve zemlje kao sto je Srbija. Imas zakon protiv korupcije, i Savet za borbu protiv korupcije. Ali nista ne funkcionise jer: dokazi nestaju; svi ih ignorisu; nemaju nikakve poluge vlasti i drzavni organi ne saradjuju.
Decentralizovani model vlasti omogucuje laksu detekciju korupcije, jer je mnogo bliza obicnim gradjanima i otezava formiranje interesnih grupa i centara moci. Upravo zato sto moc nije skoncentrisana na jednom mestu, pa samim tim razliciti interesi sprecavaju kreiranja onoga sto je poznato kao: „zavera cutanja“. Samim tim nezavisni organi koji rade na suzbijanju korupcije, rade svoj posao mnogo bolje.
@Marko
U potpunosti se slazem sa tobom. Republika Srpska je daleko bolje i efikasnije sprovela reforme od Republike Srbije. Izmedju ostalog, R Srpska je prva usla u reformu fiskalnog sistema i zahvaljujuci kadrovima dobijenim iz Replublike Srpske je Srbija uspela da uspesno izvrsi fiskalizaciju svojih javnih finansija i uvede red u fiskalnom sektoru.
Medjutim, ono sto je mnogo znacajnije za Republiku Srpsku jeste da polako ulazi i u privatizaciju elektroprivrede. Time ce prestici sve zemlje u regionu i vrlo verovatno postati regionalni lider u ekonomiji, te se moze ocekivati velika migracija poslova iz Srbije u Republiku Srpsku.
Nemam ja nista protiv drzave koja ulaze u infrastrukturu, vojsku, obrazovanje i zdravstvo odmereno i u skladu sa potrebama. Izmedju ostalog, to joj je i posao. Ja imam problem sa drzavom koja se ponasa kao banka i investira, daje kredite, kupuje preduzeca, prodaje preduzeca, pravi „velike poslove“, „stimulise“ potraznju, pomaze „mali biznis“ guseci slobodno trziste i slobodnu inicijativu, preusmeravajuci sredstva tamo gde ona smatra da treba da idu, a ne tamo kuda trziste zahteva. Drugim recima svojevoljno, samoljubno i centralisticki.
Razumna analiza, to je to.