Teme: Internet svet | Informatičko društvo | Poslovanje

Ko koči PayPal?

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/6819

Na IT sceni u Srbiji, danas je vrela tema platni promet sa inostranstvom. Pokrenuta je inicijativa da se stvari znatno liberalizuju kako bi se omogućilo lakše poslovanje kroz slobodniji tok novca.

Početni entuzijazam je vrlo brzo splasnuo kada je stvar prešla u sferu politike. Kao i mnoge druge, i ova inicijativa za reformu je naišla na debeo zid.

Iako sam i sam očekivao da će ta stvar biti rešena, nisam se preterano iznenadio sledom stvari. Jedna stvar koju sam naučio prateći buran politički život u Srbiji to je da ništa nije onako kako izgleda i da naročito ništa nije jednostavno kao što izgleda.

Mnoge reformatorske ideje su odlično izgledale kao zamisao ali su se razbile u dodiru sa stvarnošću političkog života u Srbiji. Setite se samo svakojakih petooktobarskih obećanja, od kojih su neka bila, verujem, sasvim iskrena, a koja su se listom rasplinula kao mehur od sapunice u dodiru sa stvarnošću upravljanja državom.

Druge strane priče?

U celoj ovoj frci oko platnog prometa sa inostranstvom uglavnom čujemo samo jednu stranu. Ona druga, koja koči se baš i ne čuje.

Svaki problem ima bar dve strane priče i da bi se rešio neophodno je sagledati ih sve.

U priči oko platnog prometa sa inostranstvom ja poznajem samo jednu: nas koji se zalažemo da se stari liberalizuju i da se omogući lakše poslovanje.

Jedna od strana su banke. One su se, doduše ,oglasile i izrazile negodovanje povodom inicijative za liberalizaciju. No to nije ništa novo jer one pretpostavljaju da bi veliki deo tog kolača išao van njih – ako ne moramo da radio sa novcem preko njih, već možemo da otvaramo račune u inostranstvu, mi ćemo to i raditi.

Najveći problem sa domaćim bankama je što one rade po prinicipu „uzmi pare i beži“ a ne smatraju da su bankarske usluge prvenstveno USLUGE i da zarada prvenstveno treba da se zasniva na pružanju usluga a ne na zelenašenju.

Liberalizovanjem platnog prometa sa inostranstvom, domaće banke bi dobile veoma ozbiljnu konkurenciju upravo na planu pružanja usluga a njima to ne odgovara. Njihov poslovni model, jednostavno, nije pružanje usluga nego zelenašenje.

Ako neko misli drugačije neka odgovori na pitanje kako to da u Srbiji samo jedna banka omogućava platni promet u elektronskoj trgovini a i to radi sa cenama koje su upravo zelenaške.

Kome smeta što banke poistovećujem sa zelenašima nek mi objasni da li smatra da je normalno da ako radite poslove u kojima imate profitnu marginu 2% do 10% (što je uglavnom slučaj, i to bliži 2%), banka samo za transfer novca koji treba da naplatite uzima 4% do 7%?

Pa naravno da tim bankama ne odgovara da dobiju konkurenciju koja će da omogući brži, lakši, transparentniji i jeftiniji tok novca i to još takav da će u najvećem broju slučajeva njih potpuno da zaobiđe.

Postoji bar još jedna strana priče sa platnim prometom sa inostranstvom. Izgleda da, ma kako da nam je ova država postala marionetska i zavisna od raznih ekonomskih uticaja, ona ipak još uvek ima snage da se štiti od potpune pljačke. Ma koliko da su razni državni činovnici pa i političari ogrezli u svakojakim oblicima korupcije, izgleda da ni oni još uvek nisu pali toliko nisko da omoguće totalnu pljačku i možda i to ima uticaja na kočenje liberalizacije platnog promena sa inostranstvom.

Sasvim je razumljivo zašto nam liberalizacija platnog prometa sa inostranstvom treba. Da bismo mogli lako da radimo sa strancima i da bismo mogli da lako naplatimo to što radimo. Životni san svakog IT preduzetnika u Srbiji je da ima klijente u inostranstvu, i da im usluge naplaćuje po cenama u inostranstvu, a da živi i troši u Srbiji gde je to mnogo jeftinije.

Za razliku od sitnih preduzetnica, veliki, na primer razni „investitori“ i tajkuni koji rade sa ogromnim novcem imaju drugačije prioritete koji se uglavnom svode na što veće bogaćenje po svaku cenu pa i po cenu izbegavanja plaćanja poreza. Kako bi tek njima leglo ko kec na deset da imaju na raspolaganju liberalizovan platni promet sa inostranstvom pa da ne moraju da izmišljaju svakojake finansijske cake i kombinacije da izvlače novac iz zemlje?

Šta dalje?

Umesto žalopojki što je još jedan dobra ideja (kao i mnoge druge slične) završila pred zidom plača, treba napraviti korak nazad i stvar bolje razraditi.

Nijedan plan i nijedna ideja ne valja ako se bavi samo pozitivnim posledicama. Uvek treba sagledati i loše posledice tih ideja i ideje prilagoditi tako da se takve posledice izbegnu ili bar budu umanjene.

Da li ja imam neko konkretno rešenje? Nemam. Nisam finansijski ekspert i nisam u stanju da sagledam ceo problem.

Međutim, obična logika i iskustvo od ranije mi govori da je totalna liberalizaciaj po pravilu pogrešna jer uglavnom omogućava da preovlađuju negativni efekti. Liberalizacija uvek treba da bude delimična, u onim segmentima gde se pospešuje pozitivan pomak. Verujem da bi takav pristup i liberalizaciji platnog prometa sa inostranstvom imao bolju prođu.

To najpre znači da treba platni promet sa inostranstvom prilagoditi tako da se omogući dodatni priliv novca u zemlju koji je kako sada stvari stoje takoreći potpuno nemoguć i država zaista ostaje bez značajnog priliva samo zato što ga sprečava, što je potpuno nerazumno.

Odliv novca treba staviti u drugi plan, jer nama, u trenutnoj situaciji, fakat nije u interesu da stvaramo nove načine da novac odlazi iz zemlje. I sada postoji sasvim dovoljno mogućnosti da obični građani kupe ponešto u inostranstvu pa i preko Interneta tako da zadovolje neke svoje potrebe, koje na domaćem tržišti ne mogu biti zadovoljene, ali da se to ne pretvori u masovan odliv novca.

Kada su banke u pitanju, tu je najveći problem što one nisu pod kontrolom i što u stvari one kontrolišu tokove novca. Njih treba staviti pod kontrolu, novim zakonskim rešenjima koja bi ograničila mogućnosti zelenašenja i prisilile banke da prošire opseg finansijskih usluga. Kod nas praktično ne postoji mogućnost internet trgovine ni u okvirima domaće ekonomije a neko očekuje da će to da dobije na globalnom planu? Ne ide to, prvo treba rešiti probleme u kući.

A tajkuni i razni „investitori“? Pa to je stvar koja je mnogo veća od pukog platnog prometa sa inostranstvom…


Podelite ovaj članak sa prijateljima


5 comments to Ko koči PayPal?

  • Ljubomir Obradov

    Pedja, za banke si vec dobro rekao da zelenase, ali gresis da su to nase banke, vec su to strane banke sa nasim novcima, koje rade u Srbiji.
    Kao stariji i iskusniji u istrazivanju raznih pojava (ovo nije samopohvala, daleko se vise divim tvom znanju, samo sam sistematicniji), odmah kad se ukazala mogucnost za „Pay-Pal“ preko svojih poznanika u svetu, sakupio sam , mnostvo podataka, i kao sto uobicajeno vaznije je ono sto nepise (podrazumeva se), nego ono sto pise.
    Naime, pristupajuci „Pay-Pal“-u, formalno se registrujes (sklapas ugovor), i tek kaa pocnes da koristis, shvatis da na onaj limitirani iznos, bez obzira, da li imas promet, ili nemas promet, obacezno placas onu mesecnu kamatu na limitirani iznos iako ti je promet, daleko ispod limita, kao i godisnju, kamatu, a „registracija-ugovor traje najmanje tri godine, bez obzira dali ti toliko treba da ga koristis ili ne, i kao rezime, updas brzo u „duznicko ropstvo“.
    Da budem kraci ukazacu ti, da „liberalizaciju“ i „Anarhiju“, deli samo jedna tanka nit. Ovo je tema za razmisljanje. Vi mladi ste pametniji, od nas starijih, ali mudrost je na nasoj strani, kao sto ste vi mladi pokretaci mnostava novih stvari (tako civilizacija i napteduje), ali nemate vremena da sa nama starijima ponekad se okrenete i pogledate iza, iznenadili bi se koliko modela je slicno , samo nijanse su drugacije.
    Ovo je bila kratka opaska na tvoj tekst o „Pay-Palu“.

    • Eh, da još u vek spadam u te malde, lako bih ja. I mene je vreme polako pregazilo. :)

      Što se tiče pejpala, delim mišljenje sa tobom. POmenuo sam ga u naslovu samo zato što je tako ispao kratak naslov a svima je jasno o čemu je članak.

      A i zvuči bolje nego „platni promet sa inostranstvom“. :)

  • Protiv odliva novca raznih „investitora“ i tajkuna, kako ih nazivaš, je potrebno boriti se na druge, prave načine, jer, kao i što sam kažeš, oni i u postojećem neliberalizovanom sistemu nalaze „cake“.

  • Barda

    Meni samo nije jasno kako su to rešile gotovo sve zemlje, samo mi „ne možemo“ da rešimo – platni promet sa inostranstvom?

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


+ dva = 3