Teme: Društvo

Koliko poznajete autorsko pravo?

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/768

Danas smo svakodnevno u dodiru sa predmetima autorskih prava, bilo kao njihovi stvaraoci ili korisnici. Zbog toga je neophodno da budemo upoznati sa autorskim pravima kako bismo se mogli ponašati u skladu sa njima, s jedne strane da ne oštetimo drugoga, a sa druge strane, da zaštitimo sopstvena prava. Ovo se naročito odnosi na računarsko okruženje, jer je tu verovatno i najlakše ugroziti nečije pravo.

Objasniću u najkraćim crtama osnovne pojmove i načela autorskog prava.

Šta je autorsko delo

Autorsko delo je svaki originalni proizvod. Autorsko delo može biti u bilo kojoj formi. Može to biti pisano ili govorno delo, dramsko delo, muzičko delo, filmsko delo, likovno delo, arhitektura, karta, fotografija, maketa…

Onog momenta kada ste napravili nešto originalno vi ste autor toga dela. Vrednost dela je nebitna. Može to biti i nešto potpuno bezvredno u bilo kom pogledu, ali ste vi i dalje autor tog dela.

Autorskim delom se smatra i prerada nekog drugog autorskog dela. Uslov je, naravno, da su ispoštovana autorska prava autora originalnog dela.

Šta nije autorsko delo

Autorskim delom se ne smatraju ideje, principi i slične tvorevine koje nisu stvorile konkretno delo.

Autorskim delom se ne smatraju ni neki opšti ili javni dokumenti kao što su zakoni, propisi, razni službeni materijali državnih organa i javnih ustanova i slični dokumenti.

Kada nastaje pravo na autorsko delo

Autorsko pravo nastaje momentom stvaranja dela i nije neophodna posebna registracija. Samim prvim objavljivanjem dela, autoru pripadaju sva autorska prava vezana za to delo. Obratite pažnju, bitno je prvo objavljivanje, jer objavljivanjem se saopštava da delo postoji i ko je autor. Objavljivanje se može obaviti i registracijom dela u odgovarajućim institucijama – time se pravi javna zabeleška da delo postoji. No, ako je delo saopšteno javnosti na bilo koji drugi način, ono je zaštićeno autorskim pravom.

Ko može biti autor dela

Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Delo može da ima i više autora, ako su oni zajedničkim stvaralačkim radom stvorili to delo.

Autor je nosilac autorskog prava, međutim, nosilac autorskog prava može biti i neko drugi, ako je to pravo na nekin način stekao (čest slučaj je da je nosilac autorskog dela firma koja je naručila delo, ili u čije ime je autor delo napravio po osnovu radnog odnosa, ili da neko otkupi ili nasledi autorsko pravo od autora).

Ako za delo nije poznat autor (anoniman je ili je delo objavio pod drugim imenom), autorska prava za to delo ostvaruje izdavač ili lice koje je delo objavilo. Ako se naknadno utvrdi identitet autora, on ima sva prava na autorstvo.

U čemu se sastoji autorsko pravo

Autorsko pravo ima dva oblika: moralno i materijalno.

Moralno pravo se svodi na to da autor ima pravo na naznačenje svog imena kao autora, isključivo pravo da odlučuje o objavljivanju svog dela, pravu na zaštitu celovitosti svog dela (izmene, delimično objavljivanje ili prevođenje), i pravo na dostojno objavljivanje dela.

Materijalno pravo se odnosi na ekonomsko iskorišćavanje dela. Autor ima pravo na naknadu za svaku upotrebu njegovog dela, ali i dela koja su nastala preradom njegovog dela. Autor ima prvo da drugome dozvoli ili zabrani upotrebu ili stavljanje u promet svog autorskog dela, beleženje, umnožavanje, predstavljanje (saopštavanje) dela. Autor ima rpavo da dozvoli ili zabrani izmene na delu. Autor ima pravo na pristup svom delu ako nije i vlasnik dela.

Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo – on tog prava ne može čak ni da se odrekne. On ima isključivo pravo kako će koristiti ostala svoja prava na autorskom delu, odnosno kome će, i pod kojim uslovima, dozvoljavati odnosno zabranjivati upotrebu dela, kao i da li će tražiti naknadu ili ne.

Materijalno pravo traje pedeset godina nakon objavljivanja dela. Moralno pravo ne prestaje istekom materijalnog prava.

Kako autorska dela možete koristiti bez posebne dozvole autora

Podrazumeva se da za korišćenje nečijeg autorskog dela morate imati dozvolu od vlasnka autorskih prava.

Međutim, postoje određene situacije kada možete upotrebiti nečije autorsko delo bez dozvole pa i naknade. To ne iskljuluje obavezu da morate navesti ime autora i izvor iz koga je delo preuzeto, i korišćenjem dela ne smete ugrožavati interese autora.

Autorsko delo možete tako koristiti u službenim postupcima pred sudom ili državnim organima, u javnom informisanju, ali samo ako je delo sastavni deo događaja o kome se informiše i ako se delo saopštava u obimu koji odgvara svrsi izveštavanja, možete koristiti kratke odlomke za nekomercijalne svrhe (nastava, naučno istraživanje..) ili kao ilustacije u sastavu drugog dela, dela za svoje potrebe mogu umnožavati javne ustanove (biblioteke, muzeji, obrazovne ustanove…), možete delo kopirati za svoje lične i nekomercijalne potrebe (uz neka ograničenja), možete delo koristiti za izradu kataloga.

Za ovakvo korišćenje dela postoji mnogo ograničenja tako da je za konkretne slučajeve neophodno da se prouči Zakon.

Koliko dugo traje autorsko pravo

Moralno pravo ne zastareva. Materijalno pravo ističe 70 godina nakon smrti autora odnosno nakon smrti poslednjeg živog autora ako delo ima više autora. Nakon ovog perioda autorsko delo se može koristiti bez naknade.

Zakon

Naša država je zakonom regulisala ovu oblast. S obzirom da nisam uspeo da na Internetu nađem pouzdan izvor, pripremio sam celovit tekst zakona koji možete preuzeti odavde. Obavezno ga pročitajte, jer moj članak samo u skraćenom i uopštenom pogledu objašnjava neke opšte odredbe, a tekst zakona je mnogo detaljniji. Preuzmite tekst zakona: Zakon o autorskim i srodnim pravima (PDF) (1374)

Kako se autorsko pravo odražava na objavljivanje na Internetu

Kada se sve ovo sabere, stvar je prilično jednostavna: kada objavite na Internetu sadržaj koji ste sami napravili (napisali, nacrtali, fotografisali ili bi kako drugačije), vi stičete autorsko pravo na to delo i vi ste jedini koji možete da odlučiti ko i na koji način to delo može koristiti, kao i da li će za korišćenje plaćati nadoknadu. Vrlo je važno da uz delo naznačite da ste vi autor. Ako na sajtu niste naveli posebne uslove za korišćenje dela, podrazumeva se da korišćenje nije dozvoljeno drugačije nego onako kako ste ga i gde ste ga vi objavili.

Ako želite da u okviru sadržaja koji objavljujete na svom sajtu, uključite i neki sadržaj kome niste autor, morate obezbediti dozvolu od nosioca autorskog prava. Dozvola vam nije potrebna ako koristite odlomak (citat) iz tuđeg dela koji uključujete u svoj članak, ako uz njega naznačite autora i izvor odakle ste odlomak preuzeli. Ako ste na nekom sajtu našli samo odlomak koji je neko drugi upotrebio, a koji želite i vi da upotrebite, sledite vezu ka izvoru i odatle uzmite odlomak i navedite stvarni izvor.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


46 comments to Koliko poznajete autorsko pravo?

  • Zdravko Šumić

    Ono što u tekstu niste pomenuli je kome da se obratim kada vidim da mi neko neovlašćeno preuzima tekstove. Ova tema me mnogo iinteresuje jer imam stručan sajt.

    Imam još jedno pitanje. U tekstu ste pomenuli da javni dokumenti ne spadaju u autorska djela. Da li to znači da ja mogu državne pravičmike vezane za preradu hrane postavili na sajt. Neki sajtovi su to već uradili, ali su to čini mi se državni sajtovi.

    Odnedavno redovno pratim Vaš blog. Zaista imate dobar izbor tema.

    Svako dobro

  • Zdravko Šumić

    Ne, nisu u pitanju državni sajtovi, ali ne znam koga su pitali, i dali su nekoga morali da pitaju da bi postavili te pravilnike na svoje stranice.

  • Kada su vam autorska prva ugrožena, možete se obratiti advokatu i pokrenuti sudski postupak.

    Ipak, pre toga treba kontaktirati onoga ko vas je oštetio i tražiti direktno zadovoljenje, ono koje vi smatrate da je korektno, da li uklanjanje spornog sadržaja, da li da vam plati za korišćenje vašeg dela.

    Što se tiče pravilnika, oni su regulisani članom 6, stav 2 Zakona:

    Ne smatraju se autorskim delom
    1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi,
    2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju

    Imajte u vidu da se ovo odnosi na sam sadržaj dokumenata, ali ne i njihovu formu. Ne možete, na primer, prekopirati izdanje neke od firmi koje se bave izdavaštvom ove vrste dokumenata, jer je njihovo izdanje u toj formi zaštićeno. Možete preuzeti dokument koji je službeno objavljen (Službeni list, Službeni glasnik, dokumente sa sajtova državnih institucija…)

    Ipak, ja nisam pravnik i ovo je moje slobodno zdravorazumsko tumačenje Zakona. Najbolje je da se konsultujete sa nekim pravnikom kome je ovaj Zakon specijalnost.

  • @Zdravko Šumić
    U slučaju ozbiljnog kršenja autorskih prava (naplata štetete itd) pomoć morate da potražite na sudu i od pravnika.

    U blažim formama pišite pre svega onome ko krši vaša prava, ako vas ignoriše pišite provajderu (onome ko gde se sajt nalazi), ako na sajtu postoje oglasi (npr Google AdSense) možete i tamo da prijavite.

    Kršenje autorskih prava možete da prijavite i Googlu, sa zahtevom da se stranica ukloni iz registra ali ta procedura je nešto složenija (moguća je jedino faxom i poštom, ne može e-mail).

  • Zdravko Šumić

    Hvala Vam na odgovoru!

  • Dejan

    Pozdrav! Imam pitanje u vezi autorskih prava. Mnogi skidaju sa rapishare ( npr. kulinarske recepte ) i to postavljaju na svoj sajt. Posto to nije njihovo delo i nije naveden izvor niti autor,jos zadrzavaju autorska prava na istu. Drugo je suprotno – nije naveden izvor ( autor ) i sajt je takav da je slobodan za kopiranje,a sadrzi npr. iste te recepte,da li na ovom sajtu koji ne zadrzava autorska prava treba da navede izvor ili autora?

    • Teško je to reći za konkretan slučaj sa ovako uopštenim podacima.

      Autorska prava su zadržana ako drugačije nije rečeno. Dakle ako je neki sadržaj objavljen a ne stoji nikakva napomena o autorskim pravima, to znači da su sva prava zadržana. Ako se neka prava ustupaju na slobodno korišćenje, onda to treba da stoji uz objavljeno autorsko delo.

      Naravno, niko ne može da zadrži autorska prava na tuđe delo koje koristi ako je korišćenje slobodno.

      Autorska prava mogu biti zadržana samo na sopstveno delo. Ako je neko uѕeo recept koji je dat na slobodno korišćenje (u šta sumnjam u konkretnom slučaju) i stavi ga na svoj sjt, on ne može zadržati prava na recept, ali može zadržati prava na grafičko predstavljanje recepta.

      Izvor i autor treba da budu navedeni prilikom svakog kopiranja autorskog dela. To je Zakonom podrazumevano. Ne mora tako biti ako autor dozvoli da se kopira bez potpisivanja.

  • Dejan

    Hvala na odgovoru!

  • Dejan

    Iskreno se izvinjavam na ovoj poruci.Nov sam oko foruma/blogova… Interesuje me da li na forumu/sajtu neko od clanova ne navede izvor,u tom slucaju da li Administrator moze da bude kriv ili clan koji nije naveo izvor informacije,sa tim sto Administrator ne zna odakle je preuzet sadrzaj? Hvala unapred!

    • To je već teže reći, jer zavisi od mnogo faktora.

      Najbolje je da u pravila na svom forumu staviš zabranu korišćenja foruma na nelegalan način uključujući i kršenje autorskih prava i da odrekneš odgovornost za ono što korisnici čine, ali da na svaku prijavu da je na forumu nešto nelegalno reaguješ na odgovarajući način (recimo da uklanjaš nelegalan sadržaj kada ga sam vidiš ili kada ti neko na njega skrene pažnju).

      Tako ćeš smanjiti verovatnoću da imaš probleme.

  • Zdravo Peđa

    Sve pohvale za članak. Danas sam prvi put na tvom blogu, i prvi utisak je odličan.

    Nešto me zanima… napisao si sledeće:

    „Autorskim delom se ne smatraju ideje, principi i slične tvorevine koje nisu stvorile konkretno delo.“

    Da li to znači da neko može uzeti ideju sa mog ili tvog bloga i pisati o toj ideji samo drugim rečima, iako je ideja originalna?
    Ili da dobijem ideju sa nekog drugog bloga isl. i pišem o toj ideji ali svojim rečima, i da je to legalno?

  • Marko

    Interesuje me sledece, posedujem sajt koji se bavi istom delatnoscu kao i jos jedan sajt na internetu. Sada mi prete tuzbom za krsenje autorskih prava, tj za neovlasceno kopiranje i koriscenje sadrzaja njihovog sajta.. Nikakav sadrzaj sa njihovog sajta nije preuzet, sajt se jednostavno bavi istom delatnoscu. Da li tu postoji nekakav osnov za tuzbu??

  • Ako niotkud nisi uzimao sadržaje onda nemaš oko čega da se brineš, pošto oni moraju da dokažu da si uzeo.

    Međutim, ako nisi uzeo od njih, ali jesi sa nekog trećeg sajta ili iz nekog drugog izvora, onda možeš imati problema.

  • Aleksandra

    Pozdrav Peđa,
    zadržah se noćas na tvojoj Beležnici… Prvo, sve pohvale širokoj paleti stručno i zanimljivo pokrivenih tema.
    Ideja da javno prozivaš sve one koji te kradu je više nego normalna, ali nije uvek izvodljiva zbog sadržaja na sajtu…

    Sajt koji radimo je nastao pre skoro 10 godina (u decembru slavimo desetogodišnjicu).
    Sa našeg sajta su se do sad krale ideje, slike, podražavala i rešenja prikaza slika, mape, kao i tekstovi. Svakodnevno se borimo sa agencijama ili „slobodnim strelcima“ koji se pojavljuju sporadicno iz Uzica, Beograda, Niša, Pančeva…, u nekim momentima čak dajući utisak da radimo zajedno i uznemiravajući sve klijente koji se nalaze na sajtu, redom. Obično im nude „lako“ preuzimanje slika i sadržaja sa našeg sajta.

    Iako smo logo sajta zaštitili, prošle godine smo ulazeći u Hotel Palisad u prodavnici koja je prodavala samo suvenire, ugledali naš logo na oko 40 tipova suvenira. Ovako obeleženi proizvodi su bili jedino što se prodavalo!

    Uz tvoju dozvolu objavila bi ovaj tekst na zlatibor.rs uz jedan dodatni link, link Zavoda za intelektualnu svojinu na kome se mogu dobiti korisne informacije o pravnoj regulativi, intelektualnoj svojini, pregledati baza žigova…

    Pozdrav iz komšiluka

  • Ovaj članak je pisan sa namerom da ljudi dođu, pročitaju ga i daju komentar. Ako bi bio kopiran izgubila bi se ta svrha. Dovoljno je da stavite link ka njemu i imaćete isti efekat za svoje posetioce.

  • Aleksandra

    Tako sam i mislila uz dodatak pomenutog linka. Hvala.

  • Aleksandra

    Tako je i urađeno, pogledajte. Prijatan dan

  • Da ne bude nesporazuma, mislio sam na to da je dovoljno da stavite link bez kopiranja članka.

  • Pozdrav Pedja!

    Interesuje me, posto moj forum sadrzi 90% kulinarskih recepata ( sto posnih, sto mrsnih), koje sam naucio iz iskustva, i malo sam google-ao i primetio da ima na drugim blogovima… isti naziv recepata kao sto je kod mene, i sadrzaj je recimo skoro isti, ali nacin pripreme nije ! Da li postoji mogucnost problema ?

  • Teško je to proceniti. Ako niste uzeli recepte odnekud, onda verovatno neće biti problema.

  • Dejan

    Ne nisu, samo sastojci su skoro isti, ali priprema nam nije. U svakom slucaju hvala Vam.

  • Luka

    Pozdrav,
    Održavam sajt jedne institucije, i radim na stranici koja se bavi press klipingom, tzv „mediji o nama“. Preuzeo bih tekstove iz proteklih godina, koje su objavljivali razni dnevni mediji a tiču se samo našeg rada i poslova institucije. Naveo bih datum, autora, link i medij od koga je vest preuzeta.
    Interesuje me da li je to legalno, ili moram da ispoštujem zakonom određenu proceduru – i kako ona glasi.

    Hvala Vam unapred na odgovoru i korisnoj temi.

  • Najbolje je da kontaktirate te medije i zatražite dozvolu da preuzimate tekstove. Najbolje je da je dobijete napismeno.

    Dobro je da ubuduće u kontaktu s anovinarima naglasite da zadržavate pravo da njihove članke objavite na svom sajtu. I to je dobro da bude napismeno.

  • Luka

    Skrenuću kolegama pažnju na to, za ubuduće. Hvala puno!

  • Tomkens

    Imam jedan proizvod za koji mogu sigurno reci da nema niko u Srbiji a nisam nasao ni na netu nesto slicno. E sad, ako neko hoce da otkupi autorska prava od mene, dali to znaci da ja taj proizvod vise nemogu da proizvodim ili to znaci samo da oni meni placaju za moj „izum“?

  • To nisu autorska, nego patentna prava. Šta će da bude zavisi od uslova pod kojima im ustupiš prava. Uslovi se dogovaraju i unose u ugovor o ustupanju prava.

  • Vladimir

    Postovani, ovih dana treba da pocne sa radom moj novi sajt. Sajt bi imao i svoj News odeljak u kojem nameravam da dodam kratke odlomke sa tudjih sajtova koji se bave istom tematikom, da ostavim link za citanje ostatka vesti na izvornom originalnom sajtu i da navedem autora.
    Nadam se da je ovo dovoljno da ne dobijam tuzbe/pretnje tuzbama/iznude novca i sl.
    Moje pitanje je koliko stubaca/karaktera/redova je odlomak koji smem da navedem u mom News delu pre nego postavim link za citanje ostatka vesti na izvornom sajtu? Tj da li postoji ogranicenje u pogledu velicine odlomka i na koji nacin se racuna ukoliko postoji?

    Hvala

  • O tome treba da se dogovorite sa vlasnicima sajtova sa kojih ćete preuzimati podatke.

  • Joker

    Pozdrav, veoma koristan tekst. Pošto je potrebno imati dozvolu za korištenje nečijeg autorskog dela, da li neko ima „formu“ te dozvole ili ugovora, kako to treba da izgleda i šta treba da sadrži ?
    Hvala

  • Može biti ugovor, može biti izjava, svejedno, sve dok je jasno naznačeno koja se prava ustupaju.

  • Joker

    Dobro bi došao neki primer takvog ugovora ili izjave, da se vidi šta treba da sadrži. Još jedno pitanje, kako imati dokaz da je nesto free i za komercijalnu upotrebu. Konkretno vectori, piše na sajtu da je free i za komercijalnu upotrebu, napraviti print screen ili ….. ?

  • Amika

    Jedno za mene VAŽNO pitanje:

    Vizuelni elektronski roman «Naseljavanje Viz@ntije» objavljujem od 2009. godine na svom sajtu i «blogu», ovo je radna, prva verzija u nastavcima – roman sam redigovao, doradio i sada ga pripremam za klasičnu štampu – 150 strana teksta sa oko 400 fotografija. Fotografije su izbor fotosa dobijenih preko Gugla – «odgovor Mreže» na ključne reči iz romana. Taj preplet narativnog i vizuelnog, drugačijeg nego što ga čitalac ima u svom sećanju i iskustvu, stvara «višak» značenja i novu energiju knjige.

    Znači, fotosi su preneti u drugi kontekst, sa nekomercijalnim, umetničkim ciljem, biće u ograničenom tiražu od 300-500 primeraka. Ujedno, smatram da su elektronski interaktivni sajtovi i «blogovi» pre svega posrednici do čitalaca i javnosti , a ne posednici materijala koje objavljuju, uz njegovu «pravičnu i poštenu upotrebu» od strane drugih.

    U SAD i drugim državama omogućeno je uključivanje tuđih autorskih materijala u nekomercijalno delo drugog autora («pravična, poštena upotreba») bez posebne dozvole. Kod nas je nešto slično primenjivano u sudskoj praksi za tekst – za citate drugog autora: može se citirati do najviše 1/3 tuđeg autorskog dela, uz navođenje autora i podataka o delu.

    Sa fotosa na «blogu» jednim klikom na sliku se saznaju podaci o njoj, to se gubi u štampanoj knjizi. Nameravam da na kraju knjige navedem adrese svih sajtova sa kojih sam ih (posredstvom Gugla) preuzeo, sa podacima koje pruža e-adresa fotosa.

    To izgleda ovako, po stranama romana:

    40 – i38.tinypic.com, krunet.net
    41 – img172.imageshack.us ficabuggymalizj8,
    42 – h-alter.org feminism, 4.bp.blogspot.com vi+dalje+od+planete, pedja.supurovic.net tacka
    43 – protest.ba Rajko Vasic,

    Videli ste, tu je i vaša, Peđina „Tačka“ upotrebljena u tekstu romana kao simbol za nevidljivost.

    Nemam nikakve želje za sudskim procesima sa neizvesnim ishodom. Vi ste Peđa mnogo i dugo radili na Mreži (na mom sajtu je link na vašu «Beležnicu», u odeljku «Preporučujem da pogledate i ovo… «) štitili svoja autorska prava pa bih vam veoma bio zahvalan da mi javite šta mislite o ovome rešenju koji mi se čini jedinim realnim, mogućnim i prihvatljivim s obzirom da je u pitanju nekomercijalna upotreba fotografija, u malom tiražu i u umetničke svrhe, sa navođenjem podataka koji su mi dostupni.

    Srdačno vas pozdravljam

    Milivoj Anđelković

  • Prema važećem zakonu, morate imati dozvolu autora svake ilustracije pre nego što je upotrebite. To se odnosi na na štampu i na veb sajt.

    Nebitno je sa kojom namerom to činite niti da li imate komercijalni efekat od korišćenja tih autorskih dela.

    I ovo što sada radite na sajtu nije u redu – vi koristite tuđe ilustracije, što je već samo po sebi problem ako nemate dozvolu, ali, preko toga, vi prikazujete te ilustracije tako što ih povlačite sa sajtova na kojima su objavljeni.

    Tako pravite dvostruku štetu, jednu tako što koristite autorska dela bez dozvole, a drugu, što ih prikazujete o trošku sajta koji ih je objavio, najčešće opet autora ili vlasnika prava.

    Preporučujem vam da kontaktirate autore i zatražite dozvolu da upotrebite ilustracije kako na sajtu tako i u štampanom izdanju. Ilustracije za koje dobijete dozvolu prekopirajte na svoj sajt i odatle ih prikazujte kako ne biste pravili trošak drugima.

  • Amika

    Zahvaljujem na objašnjenju i preporukama. Adrese u osnovnom tekstu svakako ću proučiti.

    Medjutim, o nekim detaljima razmišljam malo drugačije, pa ako vas već nisam zamorio, pogledajte:

    Fotografija jeste autorsko delo, to nije sporno, ali zar njeno prenošenje u umetničko delo nije «citat» drugog autora? Naravno, za ciklus ili niz fotosa istog autora, za neku celinu, neophodna je saglasnost. Medjutim, za jednu fotografiju, u drugom kontekstu koji nije komercijalan i ni u kom obliku nije konkurencija ulozi koju ima objavljeni fotos (informativnoj, edukativnoj, umetničkoj…)? Fotografija zadržava svoju primarnu ulogu i dobija dopunsku – ona je u romanu CITAT DRUGOG AUTORA. Znamo da se u nauci autori cene i rangiraju po tome koliko su citirani u drugim delima, koliko je njihovo delo doprinos za dalji razvoj.

    Poseban problem su e-adrese fotografija. One su najčešće imenovane kao deo operativnog sistema sajta, praktično prisvojene od sajta i uključene u njegove kodove i numeričke rasporede, umesto da sadrže ime autora i naziv fotosa. Stiče se utisak da se e-adresama najčešće sakriva autor i naziv fotografije. One NISU IZBORILE SVOJE AUTORSKO MESTO na sajtovima koji ih objavljuju. Posrednici za njihovo objavljivanje se sve češće ponašaju kao POSEDNICI – posebne rezolucije, mali formati koji se ne mogu uveličati, e-adrese koje praktično sakrivaju autora i time mu neposredno i direktno štete…

    Sve ovo ne ruši principe na koje ste mi ukazali, i koje svakako treba imati u vidu, ali je problem i u tome što su ti principi samo naznačeni i nedovoljni kada je u pitanju elektronsko umetničko delo jer su u praksi okrenuti protiv suštine e-medija – njegove interaktivnosti i komunikativnosti.

  • Fotografija je celovito autorsko delo i kada je upotrebite, koristite je celu, tako da se to nikako ne može posmatrati kao citat.

    Na razumem zašto vam toliko smeta da kontaktirate vlasnika prava? Ako je voljan da vam dozvoli korišćenje, a često će biti i čak neće ni tražiti da platite, super. A ako nije, praviće vam problem svakako. Bolje je da to rešite, kao što se to kod nas kaže, na dnu njive, nego da kasnije imate komplikacije i da vas potencijalno mnogo košta.

    Kako god okrenete o tome da li su ugrožena autorska prava najpre se pita vlasnik tih prava, a ne onaj koji upotrebljava autorsko delo.

    U svakom slučaju, na sajtu nemojte koristiti fotografije tako da ih vučete direktno sa drugog sajta nego ih prekopirajte kod sebe. Autore potpišite i stavite link do izvora odakle je fotografija preuzeta.

  • Pedja, ne smeta mi da kontaktiram – vama ću se javiti jer je jasan autor, ali kod većine, bar 350 njih, nema autora, često ni naziva fotosa, samo oznake operativnog sistema i sajta. Znači, javiću se posredniku – nešto sam počeo, ali sam dobio tek poneki, vrlo uslovni, odgovor… Njima izgleda da odgovara nejasna situacija.

    Kad kažem citat, mislim na citat iz dela autora – ciklusa, niza, ukupnog… A fotografija to jeste, pogotovu kada je preneta u drugi kontekst, kada nije u istoj funkciji za koju je stvorena ili u kojoj je objavljena.

    Fotosi na sajtu su kopirani kod mene – ima ih tek nekoliko jer mene zanima tekst, ali za „blog“ ste u pravu. To ću morati da menjam. Autore potpišite, kažete. Većinu ni CIA ne bi mogla da utvrdi, iz primera koji sam dao videli ste kako to izgleda. To je stvar koju bi vi, autori fotografija, morali da izborite.

  • Poštovani Pedja,
    imam ideju da radim suvenire na kojima bi predstavila naše kompozitore klasicne muzike. Na odredjenim proizvodima bi bili štampani delovi partitura (u rukopisu), potpisi i obradjeni portreti kompozitora kao što su: St.St. Mokranjac,
    Ljubica Marić, Kosta Manojlović, Josip Slavenski i Petar Konjović i dr.
    Zanima me kakva je situacija sa autorskim pravima na lik i delo ovih kompozitora, kome platiti nadoknadu za korišćenje ovakvih materijala i kako zaštiti idejna rešenja koja bi se štampala? Do sada sam se putem mejla obratila Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i Udruženju kompozitora Srbije, ali ostala sam bez odgovora. Nadam se da ćete Vi moći da mi pomognete ili me bar uputite na pravu adresu.

    Srdačan pozdrav!

    • Po našem zakonu, autorsko pravo ističe 70 godina od smrti autora. Ako autor nije živ, autorsko pravo se prenosi na naslednike, izdavača ili nekoga drugoga, sve zavisi od slučaja do slučaja.

      Ne znam da postoji organizovan način da se za neko autorsko delo sazna ko je nosilac autorskog prava tako da vam predstoji istraživanje.

  • Hvala Vam puno na odgovoru. Nadam se da ću rešiti problem.

    Pozdrav!

  • Dragan

    Cao, Pedja, sve pohvale za tekst odlican je. Imam pitanje vezano za autorska prava za web portal. Naime, ako napravim portal koji ce imati iste funkcije (svrha su tipski oglasi) kao neki portali koji vec postoje u evropi a autentican izgled i kod da li je moguce da tako prekrsim necija autorska prava i budem tuzen? Kako uopste da znam da se moj kod i kod nekog postojeceg sajta ne poklapaju u odredjenim delovima slucajno? Da li postoji institucija koja moze to da mi proveri i potvrdi te stvari, da ne ulazim u poduhvat ne znajuci tako bitne detalje?

    Hvala

    • Ideja nije predmet autorskog prava. To je stvar patenta. Nažalost, proveriti takve stvari nije baš jednostavno. Obično se time bave advokati koji imaju iskustva sa patentnim pravima.

  • Sergio

    Pozdrav,
    Koliko vidim, ova tema neće nikada zastariti. Svaka čast za članak, dosta sam naučio o ovoj temi zahvaljujući samom članku i odgovorima na pitanja.
    I ja bih te pitao nešto…
    Ovo je link ka mom video klipu na JuTjubu (YouTube) http://www.youtube.com/watch?v=kr-F1XQM_CI
    Ovaj klip je dobio neku vrstu zabrane na YT za moju eventualnu zaradu zbog neke agencije koja je ovlašćena od samih autora. Pre nego što sam napravio klip i postavio na YT čitao sam o FAIR USE zakonu. Da li sam pogrešno shvatio zakon ili da šaljem zahtev YT-u da skine zabranu jer je u pitanju parodija.
    1.Da li smem da radim slične video klipove?
    2.Možda da na kraju snimka napišem spisak šta je sve korišćeno?
    3.Da li smem da koristim samo deo neke emisije bez dozvole autora (slika, video od 5-10 sekundi) za eventualnu parodiju, komentar ili kritiku?
    4.Ako YT podleže američkom zakonu a ja sam iz Srbije, šta u slučaju ako po jednom zakonu može a po drugom ne?
    Izvini zbog moje opširnosti. Odgovor na treće pitanje mi je najbitniji. Hvala unapred.
    Veliki pozdrav.
    Sergio

  • Pera

    Ako su Mika i Zika zajedno pravili fotografije, Mika istrazio predeo pa doveo Ziku da ga fotka, cije autorsko delo su nastale fotke, Mikino ili Zikino?

    • Ako su sklopili neki ugovor onda je onako kako su ugovorili.

      Ako nisu, onda je autor onaj ko je napravio fotografije. Ako su se oba dogovarali oko kadrova i kompzicija onda su oba autori. Ako je Mika Žiki samo pokazivao mesta ali se nije mešao u fotografisanje, onda je on samo bio vodič.

      Ovo je naravno, lično mišljenje. Mika i Žika bi trebalo da se obrate advokatima za savete, a ako se ne slože onda konačno mišljenje može da donese sud.

  • Pera

    Hvala Vam Peđa.
    Svakako će biti konsultovan advokat ali ipak je Vaš odgovor vrsta olakšice.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *