Теме: Наука

Колико сте отвореног ума?

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/4680

У последње време се све чешће срећем са људима који имају озбиљан проблем са прихватањем дугачијих идеја или нових сазнања. Не ради се о примитивним и необразованим људима, него баш напротив, о онима од којих човек најпре очекује научни дух и креативност.

Кажу да, када научницима предочите податке који које оспоравају неко дотадашње научно сазнање, највећи број њих ће просто те податке прогласити нетачним. Неки ће податке преправити тако да се уклопе у дотадашња сазнања, а неки податке интепретирати у контексту који не оспорава дотадашња сазнања па неће ни приметити проблем. Ретки ће се упустити у то да објасне нове податке.

У историји људске цивилизације таквих примера смо имали доста – људи су чак и спаљивани због изношења неприхватљивих сазнања и другачијих научних схватања.

Узмимо, на пример, сазнање да је Земља равна плоча. До не тако скорог времена, то је била догма која се није смела оспоравати. Е сад, није проблем сама догма, него то што су докази да то није тачно одувек били људима пред очима али су их они занемаривали. На обали мора није тешко уочити да је хоризонт закривљен, што није могуће ако је Земља равна плоча – био би раван. Такође, кад се посматра брод који одлази у даљину, да је Земља равна плоча тај брод би бивао свемањи и мањи док се не би изгубио удаљини, али докле год га видимо, видели бисмо га целог. У стварности, брод постаје мањи али се такође сакрива иза хоризонта тако видимо све мањи део брода све док не замакне за хоризонт. Тако очигледни докази су просто занемаривани јер се нису уклапали у тадашње виђење света.

Ни данас ствари не стоје много другачије. Нема више спаљивања, али морално погубљивање оних који износе мишљења другачија од прихваћених научних догми нису реткост. Ето, сетимо се на пример Ајнштајна. Када је изнео теорију релативности био је исмејан и омаловажаван а то је трајало све док, једном приликом, није откривена практична појава коју је једино његова теорија могла објаснити. Тада је постао славан.

Научници, али и људи који се за науку занимају, неретко заборављају основне принципе научног мишљења: критичност, откривање истине као крајњи циљ, закључивање на основу поузданих доказа, проверљивост тврдњи и поновљивост појава које се истражују.

Неретко ће свако мишљење, али и податак, који се на први поглед не уклапају у гледишта савремене науке бити одбачени и без икаквог стварног научног испитивања. Заборавља се да је и оспоравање неке тврдње или појаве подложно научним принципима.

Не може се ни за какву тврдњу или појаву, рећи да ли је тачна или могућа ако се то не може научно поткрепити. Такође, недостатак доказа за неку тврдњу није доказ да та тврдња није тачна. Наука нешто може прогласити нетачним само ако постоји научни доказ да је то нетачно.

Иако смо већ добрано загазили у 21 век наука и даље не може да објасни много тога. О неким појавама са којима се срећемо ни данас не можемо да дамо објашњење осим да их прихватимо таквим какве су, а многа објашњења су и даље само у домену теорије и претпоставки.

Историја научног мишљења, а нарочито много грешке које су почињене у име науке, треба да нас терају на опрез да не дајемо олако суд о нечему шти нисмо подробно и научно испитали.


Поделите овај чланак са пријатељима


2 comments to Колико сте отвореног ума?

  • Vrlo aktuelno pitanje. Mnogo štošta u vezi uma i razmišljanja se prihvata „zdravo za gotovo“ i retko je predmet interesovanja. Svi će se složiti da se i najtrivijalnije veštine uče vežbom i planski, ali razmišljanje se shvata kao „bogom-dano“, kao da uopšte nije veština nego osobina…

    Biću slobodan da ostavim i jedan link: http://detozin.blogspot.com/2010/06/edward-de-bono-i-ambalaza.html

  • Da bi čovek dozvolio sebi širenje vidika, treba najpre da bude hrabar. Ko zna šta ga sve čeka izvan čvrstih i sigurnih (i što čvršćih, to sigurnijih) granica njegovih ustaljenih šablona?

    Sledeće što treba je: da ima zaista čvrstu veru u sebe. Da će on i njegov svet opstati, i ukoliko van svog sigurnog šablona naleti na nešto zaista nesvakidašnje.

    Zatim, treba da bude radoznao. Da ima želju da istražuje i otkriva nešto novo.

    I, na kraju, treba da bude inteligentan. Da sve što su mu prethodne tri osobine donele ume da sklopi u neku upotrebnu celinu.

    Koliki broj ljudi poznajete koji poseduju ove četiri osobine u isto vreme? (Ključna reč: „poseduju“; ne „veruju da poseduju“.)

    Kad smo kod naučnika… i oni su samo ljudi. Kod njih se često mogu sresti zajedno treća i četvrta osobina, i to ih onda izdvoji od prosečnih ljudi. Ali sve četiri u paketu – i dalje se nalaze nedovoljno često.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *