Мали политички приручник за гласаче

Ближе се избори. Кампања траје већ дуго, и све је бесомучнија како откуцавају последњи дани пред гласање. Ако сте од свих тих предизборних порука, које вам упућују политичари, већ помало слуђени ево вам неких кратких упутстава да разбистрите ствар:

Политичари увек лажу. Чак и ако верују у они што причају – лажу. Немогуће је да политичар не лаже.

Најстарији занат је у ствари политика. Курвање је један од најбитнијих облика политичког деловања.

Политичар увек има свог газду. Увек ће бити како газда каже а не како су вам политичари обећали да ће бити.

Политичар увек ради само за своју корист. То понекад може да се поклопи са интересом и неког другог, али ако политичар у неком деловању не види корист за себе, он се тиме неће бавити. Крајњи циљ сваког политичара је новац и радиће само оно што може да доведе до тога да он на крају има више новца, или да не изгуби оно што већ има. Када вам политичар нуди помоћ, он то не чини да би вама помогао, него зато што види да из тога може извући неку корист.

Политичари вам увек причају оно што желите да чујете. То обично нема ама баш никакве везе са тим шта они намеравају да ураде када им дате свој глас.

Ако вам се неки политичар допадне и помислите да бисте могли да гласате за њега, проучите шта његови протовници говоре о њему. Лажу они, али када треба да оцрне противнике увек износе и нешто истине.

У политици ништа није како изгледа. Оно што сазнате преко медија или у јавности, уопште нема везе са оним како је у ствари у позадини. Некакав увид у стварно стање можете сазнати само ако се дојучерашњи политички партнери разиђу па крену да нападају једни друге. Тада понешто од истине уме и да изађе на видело. Али и то је само наговештај онога што се стварно дешава.

Супротности међу странкама су привидне. Сви су они у истом лонцу, одлично сарађују и, што је најважније, након свакојаких коалиција и партнерстава сви о свима знају доста гадости, па зато морају једни другима да чувају леђа. Међусобни напади су само привид, а у суштини политичари не смеју да стварно зарате ни са ким, јер би испровоцирали да истина о њима самима изађе на видело.

Политичари ништа не могу да промене. Сваки политичар је компромитован и тиме га политички противници држе под контролом. Било какав покушај политичара да заиста промени неке ствари би изазвао његову јавну компромитацију. Зато он ћути и ради како му кажу. Проучи мало историју хапшења и (ретког) осуђивања политичара. То се дешава само онима се политички замере актуелној власти.

Не постоји одговорност политичара. Политичка одговорност се своди на рекла-казала и евентуалну оставку на политичку или страначку функцију. Док не буде постојала кривична одговорност за политичко деловање са позиције власти, политичарима су одрешене руке да раде шта хоће, а да на крају од свега оперу руке.

У политици нема мањег зла. Гласањем за мање зло, дајеш му енергију да сутра постане велико, чак и веће од онога које је на прву руку изгледало веће.

Политичар који те се сети само пред изборе ти никако не мисли добро! Њега очигледно интересујеш само као нужно зло, јер му треба твој глас.

Сети се петог октобра! Сети се шта је тадашња опозиција обећавала. А када су дошли на власт одједном су занемели и све оне неправде које су обећавали да ће за три дана да реше не само да су остале него су ти напаковали на грбачу још много тога другог. Сети се гологузије која је тада дошла на власт.  Упореди где су они након 12 година а где си ти!