Теме: Белешке

Маричка битка

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/5798

Боже мили чуда великога
или земљу Србију издаде
ил’ је луди наум наумио
ил’ је лудо главу изгубио.
Нити земљу Србију издаде
нит’ је луди наум наумио
већ је лудо главу изгубио.
Краљ Вукашин и деспот Угљеша
силну војску на Марицу крећу
силну војску, јунак до јунака
Када војска код Марице беше
стаде војска табор постављати
Дођоше им Турци поклисари
данак нуде и за милост моле.
Лала-Шахин вазалство му нуди
Лала нуди, Вукашин одбија,
већ му каже да се за бој спрема
нек се спрема да у боју гине
Србин има силну војску своју
Шесет ‘иљад’ српскијех јунака
на турскијех петнаест ‘иљада
Турци с’ врате Дренопољу граду
Где све кажу шта је и како је
Паде ноћца Србљу на срамоту
паде ноћца и спусти се тама.
Турски емир боја с’ уплашио
Турске паше опколише Србље
опколише однела и’ тама
Краљ Вукашин поднапит је био
кад је стражу спавати пустио
Крвави се бојак заметнуо
крв је текла к’о црвено вино
И небо се тада затамнило,
светла муња свуд по небу сину
олуја се љута подигнула
У том мраку брат на брата бије.
Док си трипут сабљом замануо
пола с’ Срба међу с’ поморило
И Вукашин ту је погинуо.
Угљеша је јунак од мејдана,
светлом сабљом све унакрст сече
Посеко је два’ес’ турски’ глава
кад га први џилит ударио.
Посек’о је још педесет глава
кад га прва сабља закачила.
Посек’о је само петнес’ глава
кад га друга сабља закачила.
Око њега пет храбри’ момака
сви падају за земљу Србију.
Лала диг’о сабље и џилите
јоште један погоди Угљешу.
Тад Угљеша виде пропаст своју
и угледа пропаст српске земље,
јекну деспот и ободе ата
те побеже са бојнога поља
за њим иде стотина ратника
и Турака има пет стотина.
Тад налете Угљеш’ на гласнике
Гласници су од кнеза Лазара
осветли се Угљешино лице.
Поклисари ваде бритке сабље
у бој су се одма’ уметнули.
Како су се у бој уметнули
тако ли су битку заметнули.
Турци почну бежат’ унатраге
ал’ ниједан преживео није.
Угљеша је ране задобио
четир’ ране као гуја љута
две су ране од турског џилита
а двије су од турске сабље бритке.
Угљеша те ране не преболи
издан’о је јоште тога јутра
на рукама Мусића Стефана
Гроб му лежи ту код Харманлије.
Марица је црвена од крви
о лешеве коњи с’ сапињаше.
Кад је сунце јутром огрејало
мртвијех је на хиљаде било.
Шес’ет хиљад’, а триста остало
срамота је српскога народа
Краљ Вукашин Србље осрамоти.


Поделите овај чланак са пријатељима


Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *