Teme: Beleške

Marička bitka

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/5798

Bože mili čuda velikoga
ili zemlju Srbiju izdade
il’ je ludi naum naumio
il’ je ludo glavu izgubio.
Niti zemlju Srbiju izdade
nit’ je ludi naum naumio
već je ludo glavu izgubio.
Kralj Vukašin i despot Uglješa
silnu vojsku na Maricu kreću
silnu vojsku, junak do junaka
Kada vojska kod Marice beše
stade vojska tabor postavljati
Dođoše im Turci poklisari
danak nude i za milost mole.
Lala-Šahin vazalstvo mu nudi
Lala nudi, Vukašin odbija,
već mu kaže da se za boj sprema
nek se sprema da u boju gine
Srbin ima silnu vojsku svoju
Šeset ‘iljad’ srpskijeh junaka
na turskijeh petnaest ‘iljada
Turci s’ vrate Drenopolju gradu
Gde sve kažu šta je i kako je
Pade noćca Srblju na sramotu
pade noćca i spusti se tama.
Turski emir boja s’ uplašio
Turske paše opkoliše Srblje
opkoliše odnela i’ tama
Kralj Vukašin podnapit je bio
kad je stražu spavati pustio
Krvavi se bojak zametnuo
krv je tekla k’o crveno vino
I nebo se tada zatamnilo,
svetla munja svud po nebu sinu
oluja se ljuta podignula
U tom mraku brat na brata bije.
Dok si triput sabljom zamanuo
pola s’ Srba među s’ pomorilo
I Vukašin tu je poginuo.
Uglješa je junak od mejdana,
svetlom sabljom sve unakrst seče
Poseko je dva’es’ turski’ glava
kad ga prvi džilit udario.
Posek’o je još pedeset glava
kad ga prva sablja zakačila.
Posek’o je samo petnes’ glava
kad ga druga sablja zakačila.
Oko njega pet hrabri’ momaka
svi padaju za zemlju Srbiju.
Lala dig’o sablje i džilite
jošte jedan pogodi Uglješu.
Tad Uglješa vide propast svoju
i ugleda propast srpske zemlje,
jeknu despot i obode ata
te pobeže sa bojnoga polja
za njim ide stotina ratnika
i Turaka ima pet stotina.
Tad nalete Uglješ’ na glasnike
Glasnici su od kneza Lazara
osvetli se Uglješino lice.
Poklisari vade britke sablje
u boj su se odma’ umetnuli.
Kako su se u boj umetnuli
tako li su bitku zametnuli.
Turci počnu bežat’ unatrage
al’ nijedan preživeo nije.
Uglješa je rane zadobio
četir’ rane kao guja ljuta
dve su rane od turskog džilita
a dvije su od turske sablje britke.
Uglješa te rane ne preboli
izdan’o je jošte toga jutra
na rukama Musića Stefana
Grob mu leži tu kod Harmanlije.
Marica je crvena od krvi
o leševe konji s’ sapinjaše.
Kad je sunce jutrom ogrejalo
mrtvijeh je na hiljade bilo.
Šes’et hiljad’, a trista ostalo
sramota je srpskoga naroda
Kralj Vukašin Srblje osramoti.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *