Изборник Затворити

Основни географски картографски појмови

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2550

Да бисте могли да употребљавате карте неопходно је  познавање неких основних географских појмова важних за картографију.

Координатни систем

Земљина кугла је елипсоид (спољоштена сфера) и да бисмо могли да одредимо неку тачку на њој неопходно је да се уведе координатни систем. Има више начина означавања координата и кординатних система, а најчешће се користи систем са одређивањем географске ширине и географске дужине.

geografski-koordinatni-sistem

Лучно (угловно) изражавање координата

Положај тачке се зависно од координатног система изражава у степенима (лучно растојање од Екватора у односу на средиште Земље. Овако изражена вредност показује угао који заклапају дужи повучене из центра Земље кроз референтну тачку и тачку којој одређујемо место.

Угао у степенима се изражава на три начина:

– степени, минути и секунди као децималан број: 43° 44′ 23.9305″

– степени и минути као децимални број: 44° 44.3988′

– степени као децимални број:  43.739981°

У пракси се срећу сва три начина бележења лучних координата. Први се најчешће користи за обележавање на картама, а последњи се нарочито користи када се раде прорачунавања. За потребе рачунања се степени често прерачунавају у радијане.

Метричко изражавање координата

Положај тачке се може изразити и метрима, када је одређено растојање од референтне тачке до тачке којој одређујемо позицију.

Добра страна је веома лако мерење и израчунавање уз помоћ лењира и угломера. Лоша страна метричког система је у томе што се закривљење Земљине површине мора прецизно приказати на кати која је равна површина, тако да се задовољавајућа прецизност може постићи само на картама које приказују мале површине.

Због тога се метрички систем користи искључиво за карте које показују мале површине, а које се користе за орјентацију на терену, где је мерење у метрима неопходно, као што су топографске, катастарске  и сличне карте.

Географска ширина

Положај тачке северно или јужно у односу на екватор се назива географска ширина или латитуда (latitude). Географска ширина према северном полу се означава позитивним, а ширина према јужном полу негативним бројем. Често се и једна и друга ширина изражава позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о северној (N) или јужној (S) географској ширини.

Екватор има географску ширину 0°, Северни пол се налази на 90° (90° N), а јужни пол на -90° (90° S).

Упоредници (паралеле)

Упоредници или паралеле су замишљени кругови који повезују све тачке на површини Земљине кугле које се налазе на истој географској ширини. Највећи упоредник је Екватор (Equator), дужине 40,075 км, а остали, мањи упоредници су му паралелни и налазе се северно и јужно.

Географска дужина

Положај тачке источно или западно од Гриничког подневка се назива гоеграфска дужина или лонгитуда (longitude). Географска дужина према истоку се означава позитивним бројем, а дужина према западу негативним. Често се и једна и друга дужина изражавају позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о источној (E) или западној (W) географској дужини. Највећа географска дужина је 180°, односно -180°.

Подневци (меридијани)

Подневак или меридијан је лук који спаја Северни и Јужни пол простирући се правцем север-југ. Овај лук нема облик половине кружнице зато што је Замља благо спљоштена на половима и њен попречни пресек на правцу север-југ је у ствари елипса. Подневци су добили назив по томе што је Сунце тачно изнад овог подневка у подне.

За разлику од Екватора који се природно издваја међу упоредницима, подневци су сви једнаки, тако да је договорно изабран подневак који пролази кроз опсерваторију у Гриничу као нулти. Гринички подневак се користи као почетни (Prime meridian) у одређивању географске дужине и његова гографска дужина је 0°. Остали подневци се простиру источно и западно од Гриничког подневка.

За подневке је карактеристично да сваки од њих заклапа угао од деведесет степени са упоредницима на месту укрштања.

Подневак који се налази насупрот Гриничком на 180° је употребљен за датумскуграницу, јер највећим делом пролази преко океана. ДАтумска граница већим делом прати овај меридијан осим у насељеним подручјима где је она померена из практичних разлога. Приликом преласка преко датумске границе датум се помера, па тако ко пређе са истока на запад помера календар за један дан уназад, а ко прелази са запада на исток враћа календар за један дан.

57 Comments

  1. SSpin

    Sve pohvale na clanku, i uzivao sam citajuci, iako mi je uglavnom sve bilo poznato. Bas fino si razlucio neke stvari – kratko i jasno ;-) .

    Samo bih hteo da dodam da kada pricamo o obliku zemlje, malo detaljnije, kazemo da je elipsoid, tacnije sferoid, a najtacnije (usled specificnosti blago „spljostenih“ polova) geoid.

    I recimo napomenuo si da su meridijani sve jednaki, i ima ih 360 (na svakih 15 stepeni, pa lakom matematikom dobijemo povezanost sa brojem 24 (jedan dan) ).

    Paralele nisu jednake, kao sto si pomenuo, samo su, jelte, paralelne :), i ima ih 180 (90 + 90). Kranje paralele (sever i jug) oznacene su tackom.

    Pozdrav iz Nisa od jos jednog ljubitelja geografije ;-)

  2. Peđa

    Хвала на лепим речима. Осврнуо бих се мало на употребљене изразе. Сфероид је облик коме је попречни пресек кружница, елипсоид је облик коме је попречни пресек елипса, и он ј еподваријанта сфероида.

    Геоид је нешто друго и намерно га нисам сада помињао, јер он постаје важан тек у дубљем залажењу у теорију навигације.

    Земља није правилног облика и сфероид само приближно описује тај облик. Већа прецизност описа облика Земље се постиже дефиницијом еквипотенцијалне површи – површи на којој је у свим тачкама исти потенцијал силе Земљине теже и та сила је увек управна на површ) на средњем нивоу мора. Ова површ се назива геоид.

    Гоид је неправилна фигура јер прати стварни облик Земље и, наравно, одступа од облика сфероида. Сфероид се користи за грубо одређивање позиције, а када је потребна прецизна навигација, као што је ГПС, онда се користи геоид. Он је и основа за одређивање надморске висине.

    У употреби геоида се појављује додатна компликација, што постоји много математичких дефиниција геоида које су све прилагођене одређеним местима употребе, ради постизања што веће прецизности утврђивања положаја.

    Али, као што рекох, то све постаје битно тек када се израђују карте и потребан је висок ниво прецизности. Ономе ко карте користи најчешће је то небитно. Довољно је да је, суштински, све исто као и када се користи елипсоид.

    Што се тиче броја подневака и паралела, намерно сам избегао побројавање јер сматрам да их има безброј. Наиме, свака тачка на Земљиној површини представља укрштање једног подневка и паралеле, само што то не морају бити цели бројеви степени. Подневци и паралеле које си ти пребројао се издвајају само зато јер се налазе на целобројним степенима.

  3. Teodora

    Hvala puno!Ovo cemi dosta pomoci na casu geografije..samo me zanima ga li na ovom sajtu ima nadmorska visina??ja sam ukucala da potrazim i ono mi je izbacilo da nema..

  4. Sale

    Mene interesuje ovako posto mi nikako nije jasno kako da odredim geogravsku sirinu i duzinu na karti sveta da li ima neki nacin da mi pomognes da to skontam HVALA UNAPRED!!!

  5. Sale

    sve je ok sa clankom to je sve ok napisano,nego meni samo treba
    objasnjenje kako to da uradim u praksi da nadjem geogravsku sirinu i duzinu za neku zemlju na karti sveta?
    Hvala unapred!!!

    • Peđa

      Ако карта има уцртан координатни систем, само прочиташ координате. Ако нема, онда узмеш другу карту.

  6. vidosav

    „pa tako ko pređe sa istoka na zapad pomera kalendar za jedan dan unazad, a ko prelazi sa zapada na istok vraća kalendar za jedan dan.“ – Nerazumem u kom slucaju se kalendar pomera u kom smeru

  7. Dejan

    Sve pohvale na seriji clanaka o kartografiji.
    Kratki, jasni i odlicni.
    Potpuni sam amater, a nakon pola sata citanja tvojih (ili vasih) clanaka, vrlo jednostavno sam obavio niz konverzija koje su me
    mucile.
    Ako te (ili vas) put dovede do Banjaluke, castim pice.
    Pozdrav.

  8. zbunjena

    Kako ću izračunati geografsku širinu npr. Splita? Lako je odrediti stupnjeve jer na karti fino piše 43 stupnja. Ali kako ću sad odrediti koliko minuta i sekundi? Nikako mi to ne polazi za rukom. Pomagajte!

    • Peđa

      То све зависи од саме карте на којој гледаш. Но, ево ти брже, координате Сплита су 43.514, 16.456

    • Peđa

      Курвиметар је у суšтини једноставна справа. Она има точкић на врху и скалу на којој су исцртана подела за дужину. Скала обично иам виеш подела прилагођено различитим размерама карте. Како се точкић врти, помера се показивач на скали приказујући дужину.

      Корсити се једноставно, пре мереља ресетујеш показивач дужине на нулу. Поставиш курвиметар на почетак путање коју желиш да измериш, мало притиснеш и полако помераш инструмент по путањи тако да се точкић непрекидно врти.

      Када стигнеш до краја путање, показивач ће приказивати пређени пут. Обавезно обрати пању да очиташ вредност која одговара размери карте коју користиш.

  9. zbunjena

    Hvala za koordinate Splita ali opet imam pitanje:) Split sam samo onako napisala jer mene zanima kako ću odrediti geog. širinu i dužinu nekog grada u školskom atlasu. To nikako da shvatim pa ako Vam nije problem objasniti:)

    • Peđa

      Као што рекох, како се координате очитавају са карте зависи од начина како је координатни систем уцртан на карту. Пошто не знам како изгледа та карта, не могу много помоћи.

      Погледај по ободу карте, поред поделе у целим степенима, треба да постоји и подела у мањим корацима. Можда не пишу бројеви али требало би да је подела нацртана.

      Најпре, нађеш квадрант у коме се место налази. Квадрант је поље оивичено пстојећим координатним линијама. Сад квадрант изделиш водоравним и усправним линијама према потреби. На пример, ако су кординатне линије на сваки степен, ако квадрант поделиш на пола водоравно и усправно, добићеш нове координатне линије на пола степена и четири нова квадранта у оквиру псотојећег.

      Сада одабереш нови квадрант у коме се место налази и онда њега поделиш на пола па добијаш координатен линије на 2.5 степени. И све тако док не дођеш до нивоапрецизности који ти је потребан.

      Ако линије поделе у степенима нису праве и паралелне, онда је теже одредити тачне координате са такве карте, односно могу се одредити отприлике јер треба да погодиш закривљеност линија када одређујеш детаљнију поделу од те која постоји на карти.

      Ако ти није баш важно да корситиш ту карту онда рецимо можеш употребити сајт на адреси http://www.encounter.co.za/coordinate_finder.html. Ту само укуцаш назив места и он ти прикаже његове координате.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.