Teme: eUprava

Primer eUprave u Srbiji

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/6329

Naiđoh na neverovatan, ali uobičajen, primer kako se u Srbiji sprovodi uvođenje eUprave.

Mlekare su nedavno dobile obaveštenje od Uprave za agrarna plaćanja (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede) da su u obavezi da sa ministarstvom komuniciraju imejlom i da moraju da podatke o otkupu mleka šalju u elektronskom obliku.

Ovim putem obaveštavamo Vas, da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja,  pripremilo novi sistem za obradu podataka vezanih za zahteve za korišćenje premije  po Uredbi o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2011.godinu („Službenom glasniku RS“ broj 9/11).

U smislu pomenutih izmena, neophodno je da ubuduće imate e-mail adresu, putem koje ćemo biti u situaciji da  razmenjujemo podatke koji se tiču podnetih zahteva. Takođe, molimo Vas da nam uz zahtev za premiju za mleko, za četvrti  kvartal 2011.  godine (rok za podnošenje zahteva je  od  01.01.2012. god. do 15.01.2012. god.) uz propisanu dokumentaciju, dostavite i obrazac zahteva broj 1(gde i piše da ste u obavezi da upišete e-mail adresu) .Podnosioci zahteva su u obavezi da popunjavaju tabele u definisanoj formi koja će biti prosleđena putem e-maila kako bi Uprava za agrarna plaćanja obrađivala podatke u svom informacionm sistemu.

S obzirom na navedene izmene , molimo Vas da nam uz novi zahtev za četvrti kvartal 2011.god. i putem e-maila, dostavite  tabelu korisnika premije, jer u protivnom nećemo biti u mogućnosti  da rešavamo po Vašem zahtevu.

Napomena: Citat je prenet bez izmena. Sve pravopisne greške su takve u originalu.

U prilogu ovog obaveštenja, stigao je i obrazac za podatke  o subvencijama za mleko. Možete pogledati oba dokumenta – uklonio sam samo podatke o mlekari kojoj je ovo poslato i imena datoteka:

Obaveštenje: upravazaagrarnaplacanja-obavestenje.doc (275)

Obrazac: upravazaagrarnaplacanja-mleko.xls (257)

Na prvi pogled odlična i napredna stvar zar ne? Međutim, dešava se ono što je za Srbiju karakteristično: dobre ideje implementiraju činovnici koji ne poznaju dobro problematiku ili su možda korumpirani.

Najpre, „mudri“ činovnik pod elektronskom komunikacijom podrazumeva samo imejl komunikaciju. Nema pojma da elektronski dokument može biti dostavljen i na druge načine.

Neizbežno je da „mudri“ činovnik poznaje samo majkrosoft ofis i da insistira na tome da i svi ostali koriste baš taj program. Jedan dokument je u formatu majkrosoft vord (DOC), a drugi je u formatu majkrosoft eksel (XLS). Radi se o zatvorenim formatima koji su vlasništvo Majkrosofta. Povratna informacija je zahtevana u istom, zatvorenom formatu.

Sam činovnik koji je ovo osmislio je u stvari verovatno samo neznalica, ali je ovo mnogo širi problem jer državna uprava već dugo radi na tome da omogući majkrosoftu dominaciju  na tržišu, te je ovakav postupak u stvari posledica takve politike državne uprave, koju ćinovnici sveno ili nesvesno, samo slede.

Pored same zatvorenosti formata eksel dokumenta, za njega su, u stvari, vezani  novi problemi:

Činovnik je tabelu lepo nacrtao da mu bude pregledna, ali je zato veoma iskomplikovano automatsko generisanje njenog sadržaja. Činovnik verovatno ne zna da mlekare danas koriste računare ne samo za majkrosoft ofis, nego da u stvari na njima vode knjigovodstvo u namenskim programima i da sve te podatke, koje činovnih traži u propisanoj tabeli, one već imaju unete u svojim programima.

Umesto da je činovnik osmislio neki jednostavan format za prepis podataka (primerice XML) koji se lako generiše iz programa i još lakše čita nekim drugim programom on se odlučio za eksel format koji je čitak za činovnike (oni to ionako na kraju samo odštampaju na papir i tako koriste) ali za računarske programe i ne baš.

Neki pobornik Majkrosofta će reći kako su formati dokumenata majkrosof ofisa široko rasprostranjeni i kako svako može da ih otvori, čak i ako nema majkrosfot ofis. To je samo delimino tačno. Proizvođači drugih ofis programa jesu obezbedili mogućnost otvaranja majkrosoft dokumenata ali upravo zbog zatvorenosti formata podrška je delimična i nepouzdana. Na primer open ofis, koji čak i prilično uspešno izlazi na kraj sa majkrosoftovim dokumentima, kada ih i otvori obavezno su u režimu da se mogu samo čitati – dakle, ko i otvori traženu eksel tabelu u open ofisu, može samo da je pregleda a ne i da je popunjava. I to se da prevazići ali zahteva od korisnika dodatno znanje i angažovanje na sporedne nepotrebne stvari, umesto da radi svoj posao brzo i efikasno. I opet, na kraju, on to i ako unese mora da snimi u majkrosoftovom formatu da bi poslao što je opet rizično da li će da bude uspešno urađeno.

Da bi stvar zapečatio i u potpunosti onemogućio automatsku obradu dokumenta, to jest naterao službenike u mlekarama da dodatno troše vreme na ručno prepisivanje podataka, on je na ceo dokument stavio lozinku.

Jeste, dobro ste čuli, ova eksel tabela ne može da se otvori bez lozinke. Možete i sami probati, preuzmite dokument koji sam stavio i probajte da ga otvorite. Tražiće vam lozinku. Lozinka je UapMlekare, nije tajna i, uopšte uzevši, nema nikakvu drugu ulogu do da prisili knjigovođe da taj dokument ručno popunjavaju.

Zaključak

Neophodno je da država pod hitno oformi službu kojoj će posao biti da osmisli, organizuje i sprovede uvođenje elektronske komunikacije u sve državne organe, ustanove i uopšte u sve oblasti društva gde se građani i preduzeća komuniciraju sa bilo kakvim institucijama ili preduzećima.

U suštini to znači:

– propisati načine elektronske komunikacije koji omogućuju brzu i pouzdanu razmenu dokumenata uz mogućnost izbora načina komunikacije od strane korisnika, a prema tome koji mu u datom trenutku najviše odgovara;

– propisati da se u komunikaciji mogu koristiti elektronski dokumenti koji su isključivo u otvorenim formatima – to jest u obliku koji je jasno definisan i koji je moguće koristiti slobodno, bez uslovljavanja korišćenjem nekog postojećeg programa ili određene računarske platforme (uključujući izbor hardverske platforme ili operativnog sistema);

– propisati opšti oblik elektronskih dokumenata tako da se obezbedi uniformnost u što većoj meri. Pri tom treba uzeti u obzir potrebu da obrada dokumenata treba da bude automatska (korišćenjem programa) ali i ručna;

– propisati načine zaštite komunikacije i podataka u otvorenom standardu koji je lako primenljiv i bez uslovljavanja na isti način kao što je navedeno za format elektronskih dokumenata;

– propisati da u slučaju da se u komunikaciju uvodi novi protokol, bude obavezno objavljivanje opisa protokola, uključujući i izvorni kod programskih biblioteka za više platformi, kao i gotovih slobodnih programa za više platformi koji upotrebljivo koriste navedeni protokol. Sve ovo treba da bude propraćeno odgovarajućom dokumtnacijom i primenljivim primerima upotrebe;

– propisati da svaki javni dokument ili obrazac koji nastane u državnim institucijama, javnim i privatnim preduzećima i drugim organizacijama mora biti dostupan javnosti u elektronskom obliku, slobodno i besplatno. Ovo se odnosi na sve dokumente počev od zakona i propisa, pa do poslednjeg obrasca koji građanin ili preduzeće mora da priloži u komunikaciji sa institucijom ili preduzećem. Za obrasce je posebno nepohodno obezbediti da budu elektronski popunjivi, to jest da se njihov elektronski oblik ne svodi na to da se mogu preuzeti u elektronskom obliku ali da se moraju odštampati radi popunjavanja;

– propisati obavezno sertifikovanje oblika elektronske komunikacije ili elektronskog dokumenta i zabraniti svako korišćenje načina komunikacije ili dokumenata koji nisu sertifikovani. Pod sertifikacijom mislim na to da nadležna služba utvrdi da navedeni oblik elektronske komunikacije ili elektronski dokument ispunjavaju zahtevane uslove.

Kada ovo bude ispunjeno, onda će eUprava u Srbiji imati neke šanse. Ovo što sada imamo je smejurija koja služi da se građanima zamazuju oči i da se opravdavaju plate državnih činovnika.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


3 comments to Primer eUprave u Srbiji

  • hahaha, odlicno, samo ne znam sta ti znaci onaj zakljucak i kome je namenjen?
    Djape, alo, mi smo u 2012.g. i tvrdim da vise od 50% zaposlenih u drzavnim organima jos uvek ne zna da ukljuci komp a ovo sto si ti pisao je za njih totalni SF.

  • Ne znam da li da se smejem ili da kukam. Peđa, ovakvu MS Office tragikomediju svaki dan gledam na poslu. Od 80ak ljudi koji su u obavezi da mi svakodnevno šalju tekstualne dokumente jedva petina ume to da uradi na pravi način. A kada sam ubacio tabelarni dokument u priču broj se prepolovio. Da samo znaš šta mi sve stiže u inbox…
    Ne shvatam poentu ove šifre na tabeli. Da li je isti činovnik obelodanio lozinku? Da li je zamišljeno da tu lozinku znaju samo mlekari (wtf)?
    Problem je što mi koji ovo čitamo znamo i problem i rešenje a oni drugi ne čitaju…

  • Branka

    Hihi, obožavam ovaj rečnik, „u smislu pomenutih izmena“ 🙂

    Pre više godina, načelnica društvenih delatnosti u mom gradu obratila se školama, direktivom da učenici moraju da napišu sastav na zadatu temu „u smislu čas istorije“ 😀

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *