Иначе, немам ништа против да се регијама дају већа овлашћења али се то мора радити поступно. Почнемо са оним што је ваћно а онда се према процени шта је корисно и практично, њихова овлашћења могу мењати – и повећавати и смањивати, зависно од искустава.

Што се тиче прописа, ви се залажете за овлашћења регијама да доносе подзаконске акте, што је сасвим у реду, али као примере наводите ствари које никако не могу бити предмет подзаконских аката него искључиво закона.

Sto je neki kraj kasnije oslobodjen od Turaka manje je razvijen, jer jednostavno kasni, on dok sagradi put razvijeniji delovi su vec otisli negde dalje.

Vidite iz istog razloga su zabranili aerodromu Dusan Silni, u Nisu, carter letove, iako je isti tehnicki osbosobljen da radi mnogo vise. Ali, Beograd drzi monopol na carter letove i na taj nacin zgrce ogromno bogatstvo. Pogledajte karte u regionu, svuda su i do 80% jeftinije, nego na aerodromu Nikola Tesla.

Ako je jeftinije nabaviti poslovni prostor, radnu snagu u Uzicu ili Nisu nego u Beogradu. A do istih se moze stici avionom. Pa, onda bi strani investitori rado ulagali u te gradove, a ne u Beograd, koji je vec prepun i zagusen saobracajnim guzvama. Vidite, sve se tu zapravo vrti oko monopola.

Da vam sutra daju dozvolu za carter letove, sa ovim jeftinim avio prevoznicima kao sto su Orange i RyanAir, preuzeli bi ste trziste. Toga se najvise plase, a ne da ce izgubiti pare, ako vam propadne ideja.

Sto se tice zamena teza. Problem nije u tezama, vec je problem u nacinu naplate prihoda. Problem postoji, manje vise, vec dugo i to ne samo u naplati prihoda. Ima ga u korporativnom upravljanju, drzavnom upravljanju itd. U engleskoj literaturi je poznat kao principal agent problem. Ne znam kako bi se to prevelo na srpski. U svakom slucaju imate vise o tome na http://en.wikipedia.org/wiki/Principal_agent i to je glavni razlog zasto se ja uporno protivim vasoj ideji. Koja je na prvi pogled lepa, ali vrlo opasna. Nije, budzasto, ona poslovica: „Put do pakla poplocan je dobrim namerama.“

Sto se tice podizanja granica i suveriniteta. Pogledajte evropsku uniju. Granice su slobodne, promet ljudi i dobara je slobodan i nema kontrole. Medjutim, Nemacka se ne nalazi ugrozena sto druga zemlja, Holandija, ima legalizovanu proizvodnju i promet marihuane. Nema nikakvih carina, niceg. Ali se zakon u Nemackoj i dalje postuje. Ukoliko vas uhvate da krsite zakon, uhapsice vas i osuditi. Ukoliko pokusate da pobegnete u drugu clanicu unije, uhapsice vas tamo, pa vas izruciti i opet osuditi. Cak je mnogo teze pobeci zakonu, jer je saradnja policija clanica daleko veca, nego sto je slucaj kod nas.
Kod nas je cak mnogo lakse, sve sto treba da uradite jeste da odete na Kosovo. Nasa policija ne priznaje njihovu, niti njihova hoce da saradjuje sa nasom. Mozete da radite dole sta hocete. Niko vas nece dirati.

Mnogi protivnici EU smatraju da su time sto su otvorile granice, prakticno izgubili suverinitet. Iako zemlje clanice i dalje mogu da donose sopstvene zakone, menjaju ustavne odredbe itd. A ja se samo zalazem da se regionima dozvoli da donose sopstvene podzakonske akte, kao sto su uredbe, pravilnici, odluke itd. Dok bi se sve ostale odluke donosile na nacionalnom nivou. Drugim recima, vece ucesce u izvrsnoj vlasti. Bez govora o suverenitetu!

Ниједан развијени регион не мора да повећава порезе. Он би од својих постојећих буџетских прихода издвајао део новца да би га вратио онима којима га је узимао деценијама раније. То није помагање, то је враћање дуга. Узност тих средстава не мора д абуде такав да доводи у питање развијени регион, баш напротив. Идеја је да се процес враћања средстава одвија у дугом временском периоду (исто као што су та средства и узимана).

Наравно да регион не сме да иам суверенитет али ваше идеје да регин има толику слободу, практично значе суверенитет, или макар угрожавање других региона у тој мерио да ће они да настоје да остваре суверенитет како би се заштитили.

Не можете садашњу изузетну неравномерност у развоју оправдавати нечијом неспособношћу или неписменошћу или не знам чиме сличним. Садашња неразвијеност је пре свега последица тога што је сав вишак прихода одлазио у центре моћи тако да други нису имали ама баш никакву прилику да се развијају, без обзира на своје способности. Чак и они који су знали шта бии како би, нису могли много да учине јер нису имали чиме да финансирају пројекте.

Када је до пре неког времена била актуелна изградња аутопута до Пожеге на пример, упаво из Београда су поручивали да тај пут нема економску оправданост. Да, за Београд је нема, али за унутрашњост тај пут је преко потребан и неопходан да би уопште имали неку будућност. Међутим, унутрашњост не може да финансира изградњу тог пута, јер им је све паре отео Београд, а добрим делом и Нови Сад.

Слично, у Ужицу одавно постоји готово пројекат да се бивши војни аеродром трансформише у цивилни аеродром, што би било врло значајно с обзиром на туристички интересантне локације у ужичком крају. Међутим, опет из Београда поручују како то нема економску оправданост и пројекат је стопиран. Наравно, тај аеродором је Београду потпуно небитан, али овом крају је и он од виталног значаја за развој. Пара нема, јер су све паре отишле у Београд.

Да ствар буде гора, није Ужице само у таквојситуацији, већ практично свака локална самоуправа ван Београда и Новог сада је у потпуно истој позицији – имају потребу, знају начин како да потребу задовоље, али немају паре јер им све паре иду у Београд и Нови Сад.

Чак и да се сутра изврши децентрализација, све лолане самоуправе ван Београда и Новог сада опет не би биле у стању да остваре преко потребен пројекте јер су већ деценијама пљачкани. инсфраструктура је у распаду, привреда је колабрирала и сав новац је завршио у Београд у Новом Саду. То прихода што би они сада децентрализацијом могли да имају на располагању је смешно мало и потпуно недовољно за опстанак.

Са друге стране у Београду је ситуација сасвим другачија, паре се троше немилице, чак и на глупости, па и на то да се једни те исти булевари по три пута наново асфалтирају.

У таквим условима крајње је неодгоровно заоварати политику „пуј пике не важи, што је било било је а сад свако на своју страну“.

Gledajte, decentralizacija ne podrazumeva oduzimanje suveriniteta. To je ono sto vi mesate sve vreme i sto vas, po mom misljenju, zbunjuje. Dakle, regioni nemaju suverenitet, vec imaju pravo odlucivanja u oblastima koje im dozvoljavaju ustav i zakoni Republike Srbije. A lokalna vlast odlucuje kako ce sprovoditi iste.

Ako bismo primenili vas model, sa preraspodelom dobara, vratili bi se na isti centralisticki model. Jer da bi razvijeniji region platio pomoc nerazvijenom, mora podici poreze. Sto znaci da ce politicari tog regiona reci svojim biracima, da moraju da podignu poreze, jer ih centralna vlast tera da plate drugom regionu pomoc. A to za stanovnike znaci vise cene, inflaciju, manje plate i materijalnu nestabilnost.
Sta ako stanovnici tog regiona kazu da nece da placaju tu pomoc? Sta ako oni smatraju da centralna uprava nepravedna, kada ih primorava da placaju pomoc drugom regionu? Sta ako zakljuce da im se zbog toga ne isplati da budu deo Republike Srbije? Sta ako odluce da proglase nezavisnost?

Vidite, efektivno, sada ste vi taj, koji se zalazete za secesionisticku decentralizaciju!

I to je glavni razlog zbog koga sam protiv ekonomske preraspodele. Zato sto to samo pojacava ideje secesionizma. Ne stisava ih. Sloboda u donosenju sopstvenih odluka i dobrovoljne pomoci su mnogo jaci u stisavaju secesionizma i jacanju zajednistva.

Slazem se sa vama da ono sto nam predlazu nije nista drugo do statisticka regionalizacija sa ciljem da se dalje centralizuje vlast. Kao i da se o tome nedovoljno raspravlja u javnosti, a da je to jedno od najvaznijih pitanja za buducnost ove zemlje. Ali, mogu videti, takodje, da su Vasi stavovi daleko konzervativniji od mojih. Mozda sam previse liberalan za Vase poimanje. Ne znam. Ali ono sto znam, i u sta sam siguran, je da nisam secesionista.
Lokalne samouprave moraju preuzeti odgovornost za svoju nespospobnost. Vranje, koje je pune tri godine uplacivalo novac od taksi sa pogresnim pozivom na broj i ostalo ukraceno za visemilionski prihod od naplacenih taksi, zasluzuje da bude jedna od najsiromasnijih samouprava u Srbiji. Izvinite molim vas, ali ako ste nepismeni, nemate pravo da se zalite da vas je neko doveo u nepovoljan polozaj. Krivi ste za to sami. I zato, kazem, ne valja ekonomska preraspodela.

Ваљда је нормално да се оно што је неправедно стечено врати ономе од кога је узето, не видим зашто ти је ту проблем?

Пореска политика може да буде свакојака, па рецимо и у томе да се порез смањује по неком критеријуму. То је сасвим природан инструмент којим држава располаже.

Ваше тумачење ситуације када нека регија нешто дозволи што је у другим регијама забрањено је потпуно неодговарајуће.

Није поента у томе где ће да се скупљају наркомани, него што таквом неком одлуком регија може да омогући да у државу несметано улазе робе које су у другим регијама забрањене а да не псотоји начин да се те регије заштите од промета таквих роба осим да формирају и затворе границе према регији која их угрожава.

Борба против криминала и трговине наркотицима би постала беспредметна у целој држави јер би таква регија била уточиште криминалцима – место где могу да оду у било ком тренутку без икаквих компликација јер не постоји граница и гранична служба. Замисли само ситуацију даполициај у једној регији направи потеру за криминалцем и он успе да им испред носа пређе на територију друге регије где више није криминалац.

На крају, испаде да би и полиција и војска а и царинска служба такође требало да се децентрализују како би се држава поптуно децентрализовала и да би постојала само на папиру.

Ништа боље није ни ако се ради о увозу без царина – то је директан атак на све регије у држави које царну не укину.

На крају крајева, то је одличан механизам да се злопуотреби деценрализовани систем за прављење још већег јаза између развијених и неразвијених. Држава је зависна управо од фискалних прихода и нека регије себи може да приушти да укине одређене порезе само ако је веома јака економски. То значи да би потенцвијално такве мере урпавопримењивале регије кје су већ економски јаке, јер оне слабе то не могу да ураде а да озбиљно не угрозе опстанак. То би тек била нелојална конкуренција која би процес још већег раслојавања само драматично убрзао.

Све више сам уверен да се ви у ствари управо залажете за сецесионистичку децентрализацију.

Licno, veliki sam protivnik bilo kakvih poreza. Pogotovu na investicije. Javna potrosnja u nasoj zemlji je, prema priznanju samih vlasti, oko 47%. Neke procene su da je poresko opterecenje 57% BDP!!!!! Primer, u Svedskoj je 30%, koja se smatra jednom od najoporezovanijih zemalja EU.

Pogledajte samo sta se desilo kada je pala cena nafte na svetskom trzistu. Prvo su podigli akcize, jednom, pa drugi put. Zatim su uveli novi porez na gorivo, koji ce navodno otici na izgradnju novih puteva, pa su onda uveli i neku novu ekolosku taksu. Dok nisu nabili cenu goriva na proslogodisnji nivo. Kada je cena nafte na svetskom trzistu pocela da raste, samo su podigli cenu goriva. Nisu ukinuli one silne poreze.

Mislim da se sustina nase, sada vec rasprave, vrti oko sledeceg: „šta ako neka regija odluči da ukine carine na neke robe? Ta roba će na slobodnom unutrašnjem tržištu biti dostupan na celoj teritoriji države pa i u onim regijama koje nisu ukinule carine.Šta ako neka regije proglasi marihuanu i druge lake droge legalnim? “

U Vasoj prethodnoj izjavi bih samo zamenio rec „carine“ sa recju akcize, poreze i druge namete. I kada bismo ga primenili na mom primeru cene goriva. Jasno je da bi u tom slucaju ljudi iz tog regiona isli da kupuju gorivo u drugi region, koji nema te akcize i poreze, a samim tim ima jeftinije gorivo.

Na taj nacin ce onaj region koji preterano opterecuje svoje gradjane raznim nametima biti kaznjen. Poslovi ce migrirati ka onim regionima i regionalnim vlastima koje stede i ne rasipaju. Koje pametno i savesno investiraju svoje resurse u razvoj i infrastrukturu.

Kada je reci o marihuani, to znaci samo da ce narkomani odluciti da se nastane na regionu koji je proglasio te supstance legalnim. Kriminal od prodaje marihuane u drugim regionima bi opao; jer, zasto bi neko kupovao i uzivao marihuanu u regionu gde je to ilegalno; i gde bi mogao biti kaznjen za to, kada moze legalno kupovati istu u regionu gde je to legalno.

E, sad na regionu koji je marihuanu proglasio legalnom, je posao da se izbori sa silnim narkomanima i svim drugim socijal-ekonomskim problemima koje narkomanija vuce.

Sto se tice Crne Gore. Nije se ona osamostalila zbog carine, vec zato sto nije htela da slusa Beograd. Zato sto nije htela da zavrsi kao Nis, koji inace ima vise stanovnika nego Podgorica, Budva i Kotor zajedno. Nisu oni otisli zbog Srbije ili Srba, vec zbog Beograda i centralizma koji on namece.

Da li si ti mogao da zamislis, da ce posle odvajanja Crne Gore mleko kravica i jogurt kostati manje u Crnoj Gori, nego u Srbiji? Mislim, kakav apsurd. Mi ih proizvodimo, i kod nas su skuplji nego u zemlji u kojoj ih izvozimo.
Mislim da smo svi mi malo zaplaseni tom decentralizacijom, zbog skorasnjih otcepljenja. A sve mi se, nekako cini, da nas namerno plase…

Процес децентрализације не поништава централну власт него се тиме смо неке надлежности централне власти преносе на ниже облиек власти који су ближи грађанима и тако могу брже и практичније да се примењују и задовољавају њихове потребе.

У том поступку треба преносити оне надлежности за које то има смисла и у мери у којој то има смисла. Оне за које је очигледно да нема смисла преносити их на локалне самоуправе су рецимо гранична служба, војска, полиција и сличне службе. Стбар је само у томе да се добро процени и на локалне самоуправе пренесу надлежности које ће тако бити функционалније, односно спроводиће се практичније и ефикасније.

Немогуће је направити државу у којој је власт потпуно децентрализована. То онда више није држава. Одређене надлежности морају остати у домену централне државне власти, да би држава могла да функционише.

Наравно, децентрализација не може да функционише ако се централна власт и даље бави стварима које ометају слободу у регијама, зато је и неопходно да регије и у самој централној власти буду равномерно заступљене, најпре кроз њихове представнике. У чланку сам то навео као неопходан принцип: да регије буду равномерно заступљене у центрланој власти све до нивоа Скупштине. Тако централна власт неће моћи да буде употребљена у корист само неке повлашћене регије.

Пример са генетски модификованом храном је незгодан јер ту постоји посебно питање да ли тако несто уопте треба дозволити или не. Ја говорим о општем принипцу, да ниједна регија не сме имати надлежности којима може да угрожава друге регије. Ако једна региај дозволи производљу и промет модификоване хране а друга то забрани, онда су да тва прописа у озбиљној колизији јер их је немогуће спровести услед непостојања граничних служби између регија.

Да се манемо генетски модификоване хране, шта ако нека регија одлучи да укине царине на неке робе? Та роба ће на слободном унутрашњем тржишту бити доступан на целој територији државе па и у оним регијама које нису укинуле царине. Шта ако нека регије прогласи марихуану и друге лаке дроге легалним?

Промет робама у оквиру државе је немогуће контролисати, јер на унутрашњем тржишту не постоје одговарајући механизми, а одговарајући механизми су границе и пограничне службе.

Управо овакву ситуацију смо имали са Црном Гором док смо са њом били у заједници и они су то злоупотребљавали у тој мери да је Србија морала да оформи граничне службе према Црној Гори иако је то све била једна држава. Ваљда смо се на том примеру научили нечему?

Инсистирање на таквом нивоу децентрализације који условљава да се измеђшу регија морају поставити граничне и инспекцијске службе, а да проток роба и људи не може бити слободан, већ се мора контролисати, није ништа друго до заговарање отцепљивања неких регија или чак распарчавања државе у целости.

Да би се децентрализација могла спровести неопходан услов је да се смањи несразмеран развој који је последица централистичких процеса. Не може се почети од затеченог стања јер затечено стање није последица успешног рада него повлашћеног положаја једних и незавидног положаја других.

Садашње тржишпте у Србији је цнетрализовано и оно не сме осати такво у процесу децентрализације. Децентрализација неће заживети ако Београд и даље остане толико јачи економски центар да ће и даље сва економија бити усмерена ка њему. Наравно, Београд треба да буде центар али незахваљујући томе што је одвукао сав новац из осталих области у Србији.

Није кажњавање када некоме ко се обогатио захваљујући нелојалној конкуренцији и повлашћеном положају одузмеш такво богатство и вратиш га ономе од кога је оно отето. Тај процес свакао неће осетити они који раде и који су успешни у свом послу. За њих све остаје исто, само што Београд више неће моћи да располаже свим приливима у буџет, него ће један део морати да одвоји и расподели онима који су мање развијени.

Не може се дозволити да Београд може да гради толике мостове, путеве и аутопутеве, а да при том у осталом делу Србије нема пара ни да се закрпе рупе и ако је добар део тих пара које Београд троши у ствари узео из целе Србије захваљујући процесима централизације.

Добро је што ће децетрализацијом новац остајати у локалним самоуправама, али шта са парама које су до сада покупљене? Пуј пике не важи? Неће моћи.

Поступак постизања равномерног развоја може да буде једноставан. Узме се неко разумно мерило развијености и разуман циљни однос између најразвиејнијих и неразвијених. Тада се расподела врши тако да они који су развијенији делом враћају новац у неразвијеније области (најбоље кроз инвестиције и јавном сектору односно инфраструктури, јер су право ту највиче и виде разлике). Како пролази време, разлике између неразвијених и развијених ће се постепено смањивати, а тиме и обавеза преливања финансија, све док се не постигне циљни однос развијених и неразвијених. Тек тада може да се ствар препусти слободном тржишту.

Додатно, може се на државном нивоу установити посебан порез на инвестиције који ће бити намењен за постизање равномерности, а који ће зависити од развијености регије. Тако у регијама које су веоам развијене тај порез би био већи а у оним које су мање развијенемањи или би био укинут. Тако би инвеститори били мотивисани да улажу у мање развијеним областима, а остварени приходи би се опет користили за инвестиције у јавни сектор и инфраструктуру.

Ако се тако не уради, неразвијени су осуђени на пропаст јер они немају од чега да почну. Немају путеве јер кад се одлучује о градњи путеве увек се улаже у Београд и Војводину а за остале се закључује да „нема економске оправданости“. Самид а финасирају не могу, јер им је привреда потпуно опустошена понајвише тако што су инвеститори из Београда покуповали предузећа по Србији да би их зауставили и омогућили својим предузећима која се налазе у Београду, да преузму тржиште.

Centralizacija je potpuno suprotan koncept, koji podrazumeva koncetraciju vlasti na jedno mesto, a samim tim odlucivanja i kontrole.

Koja je, onda, poenta regionalizacije i decentralizacije, ako ces opet imati jedan centar, jedno regionalno telo koje ce ti govoriti sta da radis.

Sto se tice genetski modifikovanih proizvoda. Mislim da je to odlican primer. Jer ako ti se ne svidjaju, nemoj ih kupovati. Smanjena potraznja, dovesce do smanjene proizvodnje i samim tim ce postati neisplativi.

Medjutim bolje pitanje je, koja je poenta zabraniti proizvodnju genetski modifikovanih proizvoda, a zatim uvoziti iste? Pa, nema je. Ali to se desava danas.
OK ja mogu da prihvatim da ce odredjeni region, da bi zastitio sebe ili svoje organske proizvodjace, zabraniti bilo kakve genetske modifikovane proizvode. Ali zasto sprecavati neki siromasniji region da kroz genetski modifikovane proizvode poveca izvoz, smanji spoljnotgovinski deficit citavoj zemlji i donese ekonomski boljitak svom regionu? Zato je potrebno da regioni misle sami za sebe i sta je u njihovom najboljem interesu. Ne da im neko iz Beograda, ko inace uvozi iste te genetski modifikovane proizvode, govori da oni nisu zdravi i da ih ne treba proizvoditi.

Ono sto se desava sa Vojvodinom ne vodi ka nezavisnosti. Ali vodi ka regionalnoj nejednakosti. Jer ce drugi regioni sada jos vise zaostajati za Vojvodinom. Upravo zato sto oni ne mogu da donose odluke koje Vojvodjani mogu.

Sto se tice smanjivanja nesraznmere izmedju regiona i ekonomske pomoci slabijima. Ne znam za tebe, ali ja ne bi voleo da me neko kaznjava za moj uspeh. A to je upravo ono sto ce se desiti. Uspesniji ce biti kaznjeni za svoj uspeh u korist neuspesnih. Tom logikom su pokusali da pomognu zemljama u Africi, pa pogledaj koliko im je to pomoglo. Njihova ekonomska zavisnost o stranim donacijama se samo povecala. A Afrika je, inace, najbogatiji kontinent na planeti.

Beograd je svoju ekonomsku superiornost zasnovao na drzavnim monopolima. Na cinjenici da za sve moras da ides u Beograd. O svemu se odlucuje u Beogradu. Pa, samim tim, najbolje ti je da budes i radis u Beogradu. Ne smatram da ljudi koji dobro rade treba da budu kaznjeni zato sto zive i rade u Beogradu i zato sto su uspesni.

Za to možemo da zahvalimo Borisu Tadiću i Demokratkoj stranci koja im to dozvoljava i koja je celi problem i stvorila.

Čankova Liga ima oko 5% glasova u Vojvodstvu Srpskom a javnost stiče utisak da svi u tako misle.

To je isključivo zbog političke trgovine DS koja im pušta vlast na pokrajinskom noivou zarad podrške na republičkom.

Ja jesam za reginalizaciju, jer ovako kako je sad ne funkcioniše, ali nisam za rastakanje države.

Paradoksalno, ali istinito, nama u Vojvodini Čanka na vlast nam je instalirao Beograd.