Теме: Web развој | Интернет свет | РНИДС

Регистрација ћириличних .срб домена

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/6365

Од пре неколико дана, могуће је регистровати ћириличне .срб домене.

Услови регистрације су необични, један дужи период ће регистрација ћириличних домена бити резервисана за оне који већ имају регистрован неки .rs домен, а након тога ће бити омогућена слободна регистрација.

Необично је и то да не можете слободно усмерити домен на ДНС који желите већ морате користити исти исти ДНС као и за .rs домен. Ово је вероватно неко злурад у РНИДС-у измислио како би још више искомпликовао ионако компликовану процедуру.

Рај и пакао ћириличних домена

Када је пре неколико година РНИДС објавио да ће закупити ћирилични домен а пре око две године то и урадио, ја сам јавно говорио о томе колико је то све промашена политика и бацање пара. Тиме сам се највише бавио у чланку Нова злоупотреба РНИДС-а: ћирилични домен Србије, па прочитајте, јер све што сам написао стоји и данас. У чланку Кажу да је ово први ћирилични домен: президент.рф, сам показао о каквој се превари са доменима ради јер не постоје технички услови за њихово коришћење.

Сада имамо прилику и да се уверимо на својој кожи како изгледа коришћење ћириличних домена и колико је то заправо несврсисходно и непрактично не постоје технички услови за њихову нормалну употребу.

Интернет и ћирилица

Када региструјете ћирилични домен, једино место где ће се ћирилица заиста појавити је РНИДС-ов регистар домена и евентулано неки линк који ви негде ручно напишете. Практично, на свим другим местима на Интернету, ћирилица није употребљива те ћирилични домени не могу да се користе.

Интернет је направљен тако да користи латински алфабет, бројеве и одређени скуп знакова интерпункције у комуникацији. Скоро сви комуникациони протоколи су тако замишљени. Знакови других писама нису предвиђени да се употребљавају директно у комуникацији.

Како ипак постоји потреба да се преносе информације писане другим писмима, НАКНАДНО су смишљени протоколи који то омогућавају, али њихова намена није била да омогући да се та писма  могу свугде користити него само тамо где немају функцију у комуникацији. Другим речима, можете послати имејл поруку, направити веб презентацију, писати документе и они могу без много проблема садржавати ћирилицу али чим пређете у домен комуникације (команде, домени, имејл адресе, разни други протоколи), ограничење на латиничне знакове је практично неминовно.

Да бисте пренели ћирилични знак интернетом у великом броју случајева је потребно да он буде прекодиран у нешто друго, то јест латиничну ознаку да би могао да буде исправно пренесен. Када кодиран знак стигне на одредиште, ту се декодира поново у ћирилицу. Ово кодирање и декодирање је углавном подржано када се преносе подаци али не и у самим протколима за комуникацију (команде, адресе и други подаци који дефинишу и омогућавају пренос података и даље морају бити латинични).

Код интернет домена, чак ни тај ниво подршке није омогућен. Врши се само једносмерно кодирање из нелатинског у латинске знакове, а не и обратко. То значи да ћирилични домен можете откуцати али ће он одмах бити претворен у гомилу неразумљивих кодова и даље употребљаван и приказиван као такав.

Ћирилични домен имам ја…

Да бих испитао како све то са доменима функционише одлучио сам да региструјем домен из.срб као пандан домену iz.rs. Не, немојте се надати да ћете моћи да региструјете бесплатне из.срб домене слично као и iz.rs. Нећете моћи, не зато што ја то не дозвољавам, него зато што би то била таква ноћна мора за одржавање, да ја то себи не желим да приредим.

А ево зашто – као што рекох, у комуникационим протоколима користи се скоро искључиво латиница. У систему домена (интернет адреса) то је баш тако – дозвољена је употреба искључиво латинског алфабета, бројева и само два знака интерпункције – тачке и повлаке. Све што не спада у скуп дозвољених знакова мора да буде кодирано да би уопште могло да прође кроз интернет.

Због намере да се омогући да домени могу садржавати знакове других писама а не само латинског, неко је сео па осмислио стандард за кодирање нелатинских знакова у латинске ознаке. Стандард се зове ИДН (IDN – Internationalized Domain Name). У ствари нисам баш ни сигуран да ли је постао званичан стандард или је још увек само предлог, пошто је било много примедби на овај начин кодирања и још увек нису решени многи његови недостаци.

ИДН је, ипак, решио основни проблем: како нелатинични знакови не могу да се користе у доменима, он их замењује одговарајућим латиничним ознакама те их претвара у латиничне и сада они могу да се користе.  Ако укуцате ћириличну адресу сајта у ваш веб читач, она неће као таква бити употребљена, већ ће је веб читач претворити у латиничну и надаље је користити и приказивати као такву. И ту се ствар око подршке за нелатинске знакове па и ћирилицу – завршава.

Тако на пример за домен из.срб, ИДН верзија изгледа овако: xn--g1ab.xn--90a3ac.

Нечитко? Нејасно? Безвезе? Ружно? Боже сачувај? Неприхватљиво? Ђубре? Да, све то. Ћирилица? Не, тога нема.

Дакле, зато тврдим да је цела прича око ћириличних домена обична превара. Ћирилица у доменима постоји само док је куцате. Оног тренутка када притиснете <Enter>, ћирилица бива прекодирана у ово ђубре као из горњег примера и надаље је тако видите и користите.

Подршка у програмима

Подршка за нелатиничне знакове је врло слаба и углавном се своди на већ описан систем прекодирања у латиничне знакове јер тада је обезбеђено да ствар функционише. То што су домени читки само рачунарима, није толико битно – битно је да сте ви преварени да сте као регистровали ћирилични домен. Преостаје само да вас убеде да је : xn--g1ab.xn--90a3ac у ствари ћирилица.

Уосталом ставите миша изнад овог линка (из.срб) и видите шта веб читач приказује. Можете погледати у код стране да се уверите да у линку у ствари стоји ћирилични домен.

ИДН је подржан само у најновијим верзијама веб читач и вероватно понеком имејл клијенту. Највећи број апликација уопште не подржава директно коришћење нелатиничних знакова у доменима, али ће радити ако ручно укуцате ИДН верзију.

Подешавање хостинга за ћирилични домен

Е овде почиње игранка. Дакле, регистровали сте ћирилични домен и сада желите да подесите хостинг како бисте приказали сајт на њему.

У примеру који сам поменуо,регистровао сам из.срб домен. Међутим, када сам хтео да подесим хостинг, очекивано сам наишао на проблеме. Најпре, хостинг сервер уопште не подржава ћирилицу у доменима (није изузетак, практично ниједан хостинг је не подржава). То је значило да сам морао да ручно преведем ћирилични облик из.срб у ИДН облик xn--g1ab.xn--90a3ac.

Када сам то урадио могао сам да подесим хостинг, дакле не за домен из.срб, него за xn--g1ab.xn--90a3ac. Након тога све је ишло углавном уобичајено као и за обичне домене. Поступак зависи од сервера до сервера али ако сте регистровали један домен, исто је и са оваквим. Једино ограничење је да, шта год подешавали везано за домен, не можете користити ћирилицу, већ увек морате користити ИДН кодирање. То се односи и на евентуалне поддомене.

Ево како изгледа конфигурација ДНС-а за домен из.срб:

; Zone file for xn--g1ab.xn--90a3ac
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	SOA	ns1.uzice.net.	server.mtu.com.	(	2012013102	86400	7200	3600000	86400	)
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	NS	ns1.uzice.net.
xn--g1ab.xn--90a3ac.	86400	IN	NS	ns2.uzice.net.
xn--g1ab.xn--90a3ac.	14400	IN	A	216.172.104.2
localhost	14400	IN	A	127.0.0.1
xn--g1ab.xn--90a3ac.	14400	IN	MX	0	xn--g1ab.xn--90a3ac.
mail	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.
www	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.
ftp	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.

Ово је аутоматски генерисано када сам подесио хостинг. Одмах је уочљиво да од ћирилице нема ни трага. Сервер, очекивано, направио поддомене mail, www i ftp. Е сад, да ли ћете ви куцати у веб читач домен www.из.срб? Сумњам. Ако сте окорели ћириличар за вас ће бити гнусно да мешате латиницу и ћирилицу, а ако нисте, онда ћете имати макар неугодност естетске природе.

Због тога су се неки људи већ досетили па су увели поддомен њњњ као замену за www. То може да буде корисно, ако ни због чега другог, оно зато што ће свако по навици почети да куца назив домена www, али на ћириличној тастатури ће добити њњњ, па ћете му бар олакшати.

Дакле, следећи циљ је да омогућим да ради домен њњњ.из.срб.

То се постиже тако што се на хостингу дода домен њњњ.из.срб као паркирани домен на постојећи из.срб или се дода поддомен њњњ на домен из.срб, зависи како вам одговара. Нажалост, на мом хосту, ни једно ни друго не ради. Но, ипак пробајте код себе. Најпре, не заборавите да њњњ морате прекодирати у ИДН верзију и то звучи овако: xn--g2aaa, а пун назив домена њњњ.из.срб гласи xn--g2aaa.xn--g1ab.xn--90a3ac.

У ДНС-у ће бити додат нови слог:

xn--g2aaa	14400	IN	CNAME	xn--g1ab.xn--90a3ac.

Када је у питању имејл, не бих вам препоручио да користите ћирилична корисничка имена. Изворно у ћирилици то сигурно неће радити, а ИДН варијанте је бескорисна. Зар би неко могао очекивати да ће ико да користи имејл адресу као на пример xn--80aaaouab2ak5akm8c2p@xn--g1ab.xn--90a3ac (администрација@из.срб)?

За друге сервисе, немојте ни размишљати о ћирилици.

Какви су све проблеми

У чланку сам се већ осврнуо на неке од проблема али хајде ипак да их саберем све на једно место (то јест, не све, него све које сам до сада могао да приметим).

– ћирилични домен постоји само у регистру. Мoжемо га укуцати или негде записати као линк, али ће он одмах бити претворен у нечитку ИДН верзију  и даље коришћен као такав;

– веб читачи ћириличне домене неће памтити у историји или букмарк листама, већ ће памтити сaмо нечитке ИДН варијанте. Tо значи да неће радити ни помоћне алатке које аутоматски нуде већ коришћене домене или претраживање домена;

– оптимизација за интерент претраживаче (SEO) је са ИДН доменима отежана јер се ћириличне кључне речи  уопште не виде. Из тога следи да сви алати и механизми који се ослањају на SEO постају или ограничено функционални или, вероватније потпуно нефункционални;

– администрација домена је веома отежана зато што се у алатима не виде стварни ћирилични називи домена него само ИДН варијанте које су нечитке. Ово постаје озбиљан проблем нарочито ако неко администрира већи број домена јер напросто не може да зна који је који ИДН домен;

– имејл сервис на ћириличном домену је практично неупотребљив, пошто, за разлику од веб сервиса, аутомаизација у конверзији ћирилице у ИДН, ако је уопште има, није корисна;

– веб читачи умеју да аутоматски додају www испред имена домена. То на ћириличним доменима смета јер се меша ћирилица и латиница;

– многи програми умеју да у тексту препознају веб адресе захваљујући унапред познатим шаблонима за формирање назива домена. ИДН домени потпуно разбијају ту шему и мора се чекати да почне шира примена ИДН кодирања да би то постало функционално;

– ако неко има латинични .rs домен, ћирилична верзија ће имати наставак .срб што ће правити проблем корисницима који су навикнути на латиничну верзију јер ће по правилу из навике куцати ћирилично .рс уместо .срб (не питајте колико пута сам у току овог подешавања откуцао њњњ.из.рс уместо њњњ.из.срб);

– ако желите да свој сајт са ћириличним доменом упишете у неки адресар на Интернету, мораћете да уписујете ИДН верзију јер ћирилица са високом вероватноћом, уопште неће моћи да се упише или ако се и упише биће на неки начин осакаћена па тиме и адреса неупотребљива;

Практична примена

Узевши све у обзир, јасно је да је практична примена ћириличних .срб домена практично никаква и своди се на демонстрацију идеје (што би Енглези рекли „proof of concept“), али идеје која је далеко од употребљивог. Сви аргументи које је користио РНИДС (и заговорници ћириличног домена који су подржавали РНИДС) су пали у воду из само једног разлога: то не ради. Ћирилични домени се не виде.

Док су ћирилични домени бесплани (односно коштају један динар) има неког смисла регистровати их, вежбе ради. Али када РНИДС почне да их наплаћује, питање је колико ће сва зајебанција има смисла.

Чему плаћање домена који су толико непрактични да немају ама баш никакву употребну вредност?

Закључак

Није тајна да је ICANN омогућио ИДН домене због пара. Нови домени значе огромне нове приливе у њихову касу. Ипак, није много држава потрчало одмах да се ухвати у коло и региструје националне домене нанационалним писмима – али наша јесте. Односно није држава него РНИДС пошто он функционише потпуно независно и без икакве контроле државе узурпирајући национални домен најпре кроз безбразно високу цену регистрације домена, а затим и кроз заиста баналне начине како троше новац кога имају превише.

Поред Србије, само је још Русија увела ћирилични домен. Русија себи може да приушти овакве експерименте, а ми ипак треба да сачекамо да се види хоће ли експеримент успети или не, па тек онда да дајемо новац на то. Ако РНИДС има пара да баца на овакве стари, то само значи да има превише пара – а то треба да се регулише само на један начин – снижењем цена регистрације домена.

Ћирилични домен је за РНИДС само још један начин да некако потроши паре да би смањио огроман вишак на свом рачуну. Нажалост, у својој идеји увођења ћириличних домена имао је поприличну подршку разноразних ћириличара који су као млади мајмуни потрчали на банане не видећи да су оне зелене и нејестиве. Надам се да ће сада сви ти ћириличари дићи дрвље и камење на РНИДС јер су преварени.

Ја сам свој глас одавно дигао и мој став је јасан. РНИДС је зло настало у транзицији. РНИДС треба угасити и заменити га новом организацијом која ће националним доменом управљати домаћински и одговорно, имајући најпре у виду интерес друштва и грађана, и која неће радити на профитном принципу који доводи до оваквих будалаштина као што је трошење крваво отетих пара на нефункционалан ћирилични домен и сличне глупости.


Поделите овај чланак са пријатељима


46 comments to Регистрација ћириличних .срб домена

  • Од некога ко се тако упорно бави РНИДС-ом, очекивао бих да бар скупи на гомилу праве аргументе. Прихватам да свако може да има своје мишљење, какво год да је, али прозивати упорно било кога, без ваљаних аргумената, најблаже речено је неозбиљан приступ.

    Тачно је да неки интернет читачи не приказују одмах ћириличке домене, али се могу подесити. Google Chrome најчешће одмах ради све како треба, Exploreru треба да се уведе и ћирилица да би је видео (није нелогично, зар не?), Firefox тражи једноставно подешавање, а све је то објашњено у овом документу, на странама 21. до 26. Ко жели да види ћирилицу – може. Сматрам да то што српско писмо није широко подржано у дигиталном свету није разлог да га се одрекнемо. И српски језик није подржан на многим уређајима, па да ли то значи да треба и њега да се одрекнемо? Јер је непрактичан?

    Требало би да је опште познато да www није неопходан део веб адресе, те да се оне сасвим лепо виде и без www. И на ћирилици, и на латиници. „Навикао сам да куцам www“ или „навикао сам да куцам .rs па сад стално куцам .рс уместо .срб“ заиста није никакав аргумент. Али ми је свакако драго да је неко навикао да куца баш .rs, а не рецимо .com. 😉

    „veb čitači ćirilične domene neće pamtiti u istoriji ili bukmark listama, već će pamtiti samo nečitke IDN varijante“ је заиста произвољна изјава, јер читачи могу сасвим лепо да памте ћириличке адресе и у историји и у својим букмарк листама. Мој Firefox нпр. то ради без проблема, а не верујем да је сам по себи у било ком смислу специјалан.

    Исти ниво произвољности садржи и изјава да „se ćirilične ključne reči uopšte ne vide“. То једноставно није тачно. Ко год укуца нпр. СРБ, видеће у Гуглу једну сасвим пристојну листу и латиничких и ћириличких адреса са (ћириличким) страницама које садрже овај недвосмислено ћирилички појам.

    А онда и једна констатација чију је (не)тачност врло једноставно проверити – не, Русија није једина земља која, поред Србије, има ћирилички домен. Има га и Украјина. Она га је добила после Србије. Има га и Казахстан. И он га је добио после Србије. Врло радо би га имала и Бугарска, али им је ICANN већ неколико пута одбио захтев, јер њихово предложено .бг сувише личи на бразилско .br. А није поента ни само у ћирилици. Постоји већ читав низ арапских земаља које имају националне интернет домене на националном писму, уз њих су многе азијске земље, које имају и више од једног таквог домена (Кина, Сингапур, Шри Ланка…), а Индија их има чак седам. И сви су они неодговорни и неозбиљни и све то што они раде су обичне глупости и будалаштине? Или, можда, ипак нису? Можда имати национални домен на националном писму има (ипак) и неког смисла…?

  • Пеђа, знаш ли колико ме занима да морам да објашњавам некоме како треба да подеси веб читач да би видео ћирилични домен? Ко лањски снег. Ако то не ради чим укључиш то не ваља ничему. Ваљда смо оставили иза себе времена када су корисници морали да се баве подешавањима да би нешто на сајту видели како треба?

    Свакоме ко је иоле упућен у понашање корисника на сајтовима је јасно да тако нешто може само лоше да утиче на посећеност јер ће одбијати кориснике. акоморају нешто да подесе да би лепо видели сајт, они то углавном НЕЋЕ урадити.

    Ово што ти причаш је баш дебела замена теза. Зашто то радиш не знам.

    Ито тако је замен теза подметање мени да мислим да уопште не треба корситити ћирилицу. ТО је благо речено крајња дрскост и будалаштина с обзиром колико сам ја допринео томе да се наше писмо популарише и користи на рачунарима и Интенету. Ја сам само реалан. Неке ствари иам смисла радити а неке не. Ћиролични домен је бесмислица и спрдња са логиком, практичноћу и употребљивошчу.

    Што се тиче памћења адреса у историји и букмарковима, Наравно да то је тако на свим рачунарима и веб читачима на којима сам то пробао. И, наравно, нису посебно хаковани да би им радило то што треба да ради под одмах и без подешавања. А и не ради се о томе да ли ћирилица може у историју и букмаркове, него да веб читачи прво преведу ћирилични домен у ИДН па га онда запамте у историју или букмарк.

    СВе што сам написао истестирао сам лично на више рачунара а и укључио сам доста пријатеља са Интернет да пробају код себе и овде сам само записао запажања до којих сам дошао. Е сад, што се то теби не свиђа то је твој проблем, а не мој.

    Што се тиче индексирања на гуглу, можда користимо различит гугл. Код мене би се број индексираних .срб домена могао описати са неколико, а и то само root домени а садржај јок. Стоји да се .СРБ појављује на нешто више сајтова али не у домену него у тексту, што је сасвим разумљиво. Надам се да у своју статистику ниси и њих рачунао импутирајући ми како сам ја тврдио да се ћирилица генералноне индексира на гуглу? То би баш било подметање.

    На крају крајева, тек је пар дана како .срб домен ради, па и нема шта да се индексира.

    Да, погрешио сам ето, поред Русије и Србије још чак две државе су регистровале ћирилични домен. Баш сам промашио број, убило се 🙂 Извини, последњи пут када сам проверавао само су СРбија и Русија имале домене, а данас сам сам гледао списак подржаних домена за фајерфокс и тамо од ћириличних на листи стоји само Русија. Претпоставио сам да нас још увек нису стигли да убаце. Крив сам, нема шта! 🙂

    Џаба се радујеш, ја сам само навикао да куцам iz.rs домен па зато грешим кад куцам, што је сасвим нормална ствар. Nа .rs домен ћу тешко да се ускоро навикнем као на .com из простог разлога што је број .rs домена које посећујем мизеран.

    Но, то на шта си се ти осврнуо је ситно у односу на све проблеме и нефункионалности ћириличног домена а о алп се да видети аргументи су ти много лабави и у неким случајевима коментаришеш потпуно погрешне ствари. Вероватно сам те погодио у живац јер сам критиковао ћирилицу, па ниси могао баш добро да се концентришеш на читање?

  • milos

    Jedini argument koji meni treba da nikad ne kupim ćirilični domen je da je on koristan samo lokalno i to samo ljudima koji uopšte znaju da prebace svoju tastaturu na ćirilicu (a takvih nije baš mnogo među običnim narodom, većina nema ni ČĆŠŽĐ…).
    Internet je globalno selo i kao takvo sajt treba da bude dostupan svima i ne vidim nikakav razlog držanja dva domena kad jednom može da pristupi ceo svet, a drugom samo nekolicina ljudi.
    To je meni sasvim dovoljno da uopšte ni ne dolazim do tehničkih problema koje si spomenuo.

    • Грешиш. Да је до тога да људи треба да знају да укључе ћириличну тастату, лако бисмо. Овде се ради о томе да треба да знају да подесе своје веб читаче. На Фајерфоксу треба да знају и смеју да подешавају about:config.

      Остале опаске су ти на месту. Домен који је толико локални да га други чак и не могу да виде може да треба само некоме које тако локално и орјентисан. Ја такве не знам. Чак и СПЦ и огрезли ћириличари које често помињу у контексту најзаинтересованијих за ћириличне домене нису толико затворени према другима да би им требала оваква изолација преко домена.

    • Lokalno je relativan pojam. Ćirilička web adresa je dostupna svima koji umeju da čitaju srpsku ćirilicu, a oni ne žive samo u Srbiji. S druge strane, ako neko hoće da komunicira sa celim svetom, onda mu je barijera srpski jezik, a ne pismo.

      • Ниси ми баш јасан. .срб адреса је видљива само онима који подесе свој рачунар/веб читач или шта већ да је приказује. То је локалније од популације која користи српску ћирилицу.

        • Nisi ni ti meni jasan. Pojam „lokalno“ je geografski pojam, nije vezan za podešavanje čitača. Dakle, ako neko u Kini može da čita ćiriličke web adrese, koliko je onda ta pojava „lokalna“?

  • Pa OK, imaš prava da pišeš šta hoćeš, naravno. „Ako to ne radi čim uključiš to ne valja ničemu“ je zanimljiv pristup, pogotovo ovde kod nas gde su apsolutno svi uređaji setovani na srpski jezik. Ne pominjem pismo, samo jezik.

    Molio bih te, samo, da navedeš te teze koje sam zamenio. Moguće je da sam pogrešio. Ljudski je grešiti.

    I zaista mislim da nije bitno šta vide i rade čitači, već šta vide korisnici. Zaista ne vidim kakve veze ima što „veb čitači prvo prevedu ćirilični domen u IDN pa ga onda zapamte u istoriju ili bukmark“. Ako korisnik vidi ćirilicu u istoriji ili bukmarku, kakve veze ima šta čitač mora da uradi da bi se to desilo?!

    Ti si rekao „optimizacija za interent pretraživače (SEO) je sa IDN domenima otežana jer se ćirilične ključne reči uopšte ne vide“, a ja kažem da se vide. Naravno da nema mnogo .срб domena, ali nekih ima i vide se. Na primer њњњ.срб je vrlo vidljiv. Ogromna je razlika između „ćirilične ključne reči se uopšte ne vide“ i „Na kraju krajeva, tek je par dana kako .srb domen radi, pa i nema šta da se indeksira.“ Sa drugim se, naravno, slažem.

    Možda je sve što sam ja naveo sitno, a sve što si ti naveo krupno, ali je bitan i ugao gledanja. Ja gledam kao korisnik koji se ne bakće sa DNS serverima i zapisima. Ne zanima me ni kako zaista rade čitači i šta oni vide. Zanima me samo da li su ćiriličke web adrese vidljive na Internetu i da li mogu da se koriste. A odgovor je potvrdan u oba slučaja.

    • Све што сам имао сам написао у коментару који си прочитао.

      Него јел се ти зезаш или стварно не разумеш? Ако веб читач преведе ћириличну адресу у ИДН формат и упише то у историју или букмарк, онда ту нема ћирилице.

      То, између осталог значи да, када у пољу за адресу почнеш да куцаш неку адресу ћирилицом, ако си је већ раније користио, веб ћитач неће моћи да је нађе у историји, и понуди ти је да не куцач све поново, јер у историји стоји та адреса ИДН запису коју он не може да повеже са ћириличном верзијом.

      Последњи папсус твог коментара прилично разјашњава ствари – ти у ствари не разумеш о чему сам ја говорио. Теби изгледа смета што сам ја оспорио коришћење ћирилице за домене, због ћирилице а не због домена.

      • Nije sporno da Internet ne razume ništa osim engleskog alfabeta, ali to nije bitno iz ugla korisnika. Korisnik u svom čitaču može da vidi ćiriličku web adresu, to je poenta. Neke čitače mora da podesi, neke ne mora, zavisi od čitača koji koristi.

        Da te parafraziram: To, između ostalog znači da, kada u polju za adresu počneš da kucaš neku adresu ćirilicom, ako si je već ranije koristio, veb ćitač ĆE APSOLUTNO moći da je nađe u istoriji, i ponudi ti je da ne kucaš sve ponovo, jer u istoriji (VEROVATNO) stoji ta adresa u IDN zapisu, ali on MOŽE da je poveže sa ćiriličnom verzijom.

        Da bih bio do kraja jasan – ja sam svoj Firefox zaista podesio (u skladu sa uputstvom koje sam naveo), Exploreru sam zaista dodao i ćirilično pismo (i to je sve od setovanja), a Google Chrome nisam ni pipnuo – sve je odmah radilo bez greške, ali sve ovo o čemu pišem kod mene, u Firefoxu, se vidi bez problema – i ćirilica i istorija i bukmark lista. Ti tvrdiš da „ne može“, a ja tvrdim da „može“, sa ili bez podešavanja, u zavisnosti od čitača koji se koristi.

        Ja ne znam šta si ti pročitao u mom zadnjem pasusu, ali u njemu jasno stoji da ja na problematiku gledam iz ugla korisnika. Ja ne sporim da se u DNS servere unosi ACE (ASCII Compatible Encoding) oblik adrese, već sporim tvoje izjave da se nigde u web adresama ne vidi ćirilica. Niko nikad nije rekao da se u DNS servere unose ćirilički znaci, čak štaviše na RNIDS-ovom sajtu već dugo postoji IDN enkoder koji to lepo prikazuje, a pre njega je tekst koji to sve objašnjava. Dakle, to nije nikakva tajna. Ali ti iz sve snage pokušavaš da ubediš sve koji čitaju ovaj tekst da je ćirilica u domenima nevidljiva za korisnike, što jednostavno nije tačno. I to je ono što ja osporavam.

        • Хајде поново прочитај онај документ Сигнет анализе употребљивости .срб домена па сам поброј колико проблема су они навели и то чак и када се подеси шта се подесити може.

          Са корисничке стране, неприхватљиво је да неко мора да залази у подешавања која често уопште нису наивна, а у неким случајевима траже и администраторске привилегије да би могли да виде ћирилични домен.

          Стога, ћирилица је подразумевано невидљива. Да би је видели корисници морају да копају по подешавањима, некад и узалудно.

  • добарпосао.срб

    Регистровао сам .срб домене одмах по отварању те могућности, као власник истоветних .rs. Симпатична ствар која доприноси изградњи нашег националног идентитета онлајн (ма какав он био)… Може бити корисно за неке промотивне кампање и томе слично, иначе не видим неку озбиљнију комерцијалну употребу.

  • Vrag

    Ова ваша расправа ме баш заинтересовала да испробам како све ово функционише.
    Слажем се са Пеђом (Peđa) да је све ово још у повоју и да ће проћи још воде Дунавом док све буде онако једноставно како су људи навикли.
    Што се тиче подешавања веб прегледача стварно није неки посао и онај ко жели да испроба како све ово функционише ће то без проблема да одради.
    Оно што не разумем јесте зашто си се Пеђа толико острвио на тај јадни .срб домен кад он и није намењен некој широкој (интернационалној) популацији (сви ми знамо колико нам значи то што и странци могу да набасају не неки наш јадни локал пројекат на свима доступном сајту).
    Чак и на овом твом сајту (који је узгред буди речено права енциклопедија- бар за мене) неки Енглез/Француз/Немац ће да добије све потребне информације само зато што је исти на латиничном (интернационалном) домену (нисам приметио да имаш и енглеску/француску/немачку… верзију текстова)?

    Што се техничке стране тиче, по оном што видим могу да се сложим да ће бити ноћна мора свима који морају да физикалишу, али увек је тако кад изађе нешто ново… Па бре братко изађе нови оперативни систем, платиш га пар стотина евра па ти направи џумбус од живота док се не испеглају све бубице… Ништа не може преко ноћи…

    Pedya ти толико браниш тај .срб домен и употребу ћирилице а уређај који користиш ниси оспособио за куцање текста у ћирилици? Или и ти патиш од навике да се све на нету ради на латиници?

    Све у свему не треба одмах дрвље и камење, кроз неки период све ће доћи на своје место и смањиће се број проблема са којима се суочавју људи попут Пеђе. Треба схватити да у Србији постоји потреба да се у јавној комуникацији користи ћирилично писмо (као наше национално писмо – што Вукова изведба и јесте) јес рамо тако ћемо моћи још мало да сачувамо себе.
    То што је свет постао глобално село показаће се да и није тако добро, ваља имати бар неки свој кутак где се на миру може куцкати са другарима а да се не плашиш да ћеш одмах доћи на црну листу неке треће земље само због испричаног вица.

    • Ja pismo na kom kucam prilagođavam okruženju u kom kucam. 😉 Na ovom blogu postoji dodatni problem, jer sve što sam kucao na ćirilici, konvertovano je na latinicu. Ne znam zašto. Npr. svaki put kad sam pomenuo ćirilički domen ili neku ćiriličku adresu, ona je prikazana u latinici iako sam je ja kucao na ćirilici. Tako se u jednom od mojih prethodnih komentara pojavila i njnjnj.srb adresa koja je besmislena. Nikad ne bih ukucao tako nešto, jer latinički .srb domen ne postoji.

      • Када гледаш латиничну верзију сајта, онда се све што је написано ћирилицом пресловљава у латиницу. Скрипта не може да закључи шта треба да остане ћирилично. Додуше, постоји механизам да се то посено означи али није баш згодан за кориснике. Треба још да га дорађујем.

        Најбоље је да пређеш на ћирилични приказ у све ће бити на свом месту.

  • Све моје примедбе на РНИДС потичу од њиховог безобразног наплаћивања домена. Ем прескупо наплаћују .rs домен ем ће исто да наплаћују и .срб домен чим проше промотивни период од шест месеци.

    А при том све или ради на примитивном нивоу или је испод нивоа упоребљивости.

    Да РНИДС не плаћа .срб домен ICANN-u (скуп наравно) и да га неће нама наплаћивати, ја се уопште ен их бунио, него бих се заложио да ћирилично домен доеведе на ниво употребљивости.

    Овако, ми морамо да плаћамо бесмислицу која уз то и не ради како треба, зато што је тако дунуло клики у РНИДС-у коју нико не контролише и може са доменима да ради шта ход хоће – а ради све што може да узме што више пара.

    Шта рећи када је на пример за фајерфокс било довољно само послати један допис и тражити да укључе .срб домен у подршку, како би се домен лепо видео без икаквих подешавања, а они ни то нису урадилинего су пустили домен који није функционалан без ручног подешавања.

    За случај ако ниси приметио, овај сајт је цео ћириличан: http://pedja.supurovic.net/registracija-cirilicnih-srb-domena?lang=cir

  • cvele

    Gledano iz ugla korisnika, prosečnog korisnika naravno da ne zanima šta se sve odvija u pozadini njegove upotrebe interneta i računara uopšte; zanima ga samo da li to radi i da li mu se dopada kako izgleda. Međutim, ono što ne razumem je ta drskoća i sebičnost koju sa sobom nosi korisnikova izjava tipa: „Iz mog ugla gledano, bitno mi je samo da li će se ćirilica videti na računaru, a koje sve probleme to nosi sa sobom, to me ne interesuje.“.

    Posao nas softverskih inženjera je da dolazimo sa novim idejama oko olakšavanja načina upotrebe računara u svrhe obavljanja raznih delatnosti i vas, obične korisnike, uopšte i ne treba da zanima koliko smo problema morali da rešimo da bi vam omogućili da koristite to što koristite, ali ako vam kažemo da to što zahtevate, naročito ako nema neku stvarnu praktičnu i korisnu vrednost, nama stvara mnogo problema i to vam još objasnimo navodeći stvarne tehničke činjenice i vi opet kažete da se to vas ne tiče, pa stvarno je krajnje sebično i drsko sa vaše strane!

    • Корисници нису дрски и себични. Они су корисници. Они не морају да захтевају, просто ће, ако им нешто не одговара престати да то користе.

      С друге стране, ако корисник плаћа да му направиш програм који треба да му ради одређени посао, па да му мораш то и направити. Ако не можеш, онда кажеш не могу и не улазиш у посао.

      А када је у питању .срб домен, сви г ами плаћамо, и то скупо. Што је најгоре, нисмо ми тражили да нам омогуће .срб домен, него је РНИДС сам одлучио да нам узме паре и да нам за те паре (додуше много мање него што нам узима) омогући .срб домен. Ред је бар да буде употребљив за те паре, зар не?

      • Ја могу да схватим да ти се не свиђа .срб домен, могу да схватим да ти се не свиђа то како га виде DNS сервери и интернет читачи, могу да схватим да ти се не свиђа РНИДС као организација и да ти се не свиђа нико ко ради за РНИДС ни као човек ни као стручњак, али не могу да схватим твоје ламентирање над невероватном скупоћом .срб домена чија је пуна цена 500 динара, а свих поддомена по 250 динара (да не помињем ону цену од 1 динара). Наравно, годишње. Ако га не региструјеш, не плаћаш ама баш ништа. Ако је РНИДС и „сам одлучио да ти узме паре“, а ти немој да му даш. Нико те ни на који начин не присиљава на то.

        • А ти изгледа не знаш колико то све нас у ствари кошта? И колико од тих пара што нам узимају у ствари и не оде за оно то ми наводно плаћамо него заврши по разним џеповима?

          Како мислиш да ме нико не присиљава? То је национални домен!?!?!?!

          Узевши реалне трошкове, тај домен свима нама може да буде доступан потпуно беспалтно, али је нажалост, администрацију узела организаија коју интересују само паре па су набили безобразно високу цену, смислили ОР да би лако пребацивали паре у своје джепове, и опет им остане вишка толико пара да су присиљени да измишљају разноразне начине да их троше, а и то није довољно да велики део остане непотрошен.

          За РНИДС је .срб домен само то, још једна рупа у коју ће да стуцају део пара како би смањили вишак. Да бар то функционише па и да им се прогледа, али овако, буквално бацају паре. НАШЕ ПАРЕ!

          • Дарко Бабић

            За национални домен .СРБ годишње се на име одржавања ICANN-у уплаћује 20.000 $. А, где су плате запослених у РНИДС?

      • cvele

        Da, mi korisnici ovoga puta nismo tražili da nam uvedu ovu lokalizaciju web adresa i ovoga puta ne kritikujem nas korisnike zbog toga što su nam to uveli, ali me prosto pogađaju komentari tipa onog koji sam naveo u mom prethodnom komentaru.

        Drugo, ako korisnik meni plaća da mu odradim neki program, a pritom mi traži nešto van svake pameti što je, usput, jako komplikovano izvesti, ili ću odbiti to da radim ili ću mu ispostaviti račun od koga će počupati svu svoju kosu, ali ću mu uraditi to kako treba – barem ću mu naplatiti tu drskost kako treba.

        Bez obzira na sve, nisam zadovoljan time što uvode lokalizaciju web adresa i samo sam izrazio moje opšte negodovanje. Nije da ne volim ćirilicu (Bože svašta, to je najobičnije pismo, šta tu ima da se voli ili mrzi!), ali jednostavno smatram da je totalno nepotrebno lokalizovati nešto što je globalnog karaktera, nešto što koriste maltene svi stanovnici ove naše nam planete.

  • Vrag

    Малко сам протрчао по веб прегледачима и приметио да Фајерфокс ради какотреба кад се одради подешавање, али зато Гугл Хром (chromium) ради без проблема (под условом да је већ локализован на српски). Од осталих веб прегледача Опера ради нај опуштеније и без икаквих подешавања препознаје .срб у изворном облику.

    Све у свему верујем да ће се ситуација лагано мењати и да ћемо за који месец већ видети да су ове почетне бољке биле само то. Верујем да ће и ови из агенције малко да се покрену и своје обавезе одраде тако да се створе услови за нормално функционисање ћириличног домена.
    Ако буду паметни биће ту мало више посла те ће ваљда упослити и наше стручњаке како би све било у што скоријем року функционално.

    Што се тиче високих цена које наплаћује РНИДС у то, као обичан корисник интернета не могу да улазим обзиром да не поседујем довољно информација како бих могао да имам неко субјективно мишљење.

    И да Пеђа, видео сам да има опција за одабир на ком писму желимо да читамо сајт… (потражио оног трена кад ми се порука приказала у латиници а ја куцао у ћирилици)

  • Са многим твојим аргументима се слажем, међутим са „Ћирилица? Не, тога нема.“ или „Преостаје само да вас убеде да је : xn--g1ab.xn--90a3ac у ствари ћирилица.“ не могу. xn--g1ab.xn--90a3ac јесте ћирилица, кодирана на тај-и-тај начин. Ми такође знамо да ни iz.rs није уопште латиница већ низ бројева [105, 122, 46, 114, 115] или можда боље рећи 0110100101111010001011100111001001110011. То што су ово бројеви а не слова нам уопште не смета.

    Друга ствар је што су многи проблеми о којима причаш проблеми кокошке и јајета. Не треба уводити .срб домене јер Фајерфокс подразумевано не приказује .срб домене у адресној линији већ је неопходно чачкати по about:config-у. Али кад ће Мозила увести да се .срб домени подразумевано приказују у адресној линији? Тек пошто се уведу .срб домени. (Узгред, РНИДС јесте контактирао Мозилу, види https://bugzilla.mozilla.org/show_bug.cgi?id=704089 али они пословично вуку ноге.)

    • Никола, сложићеш се да се употребљивос ћирилице ипак мери тиме да ли се она може видети и употребљавати. Ак уместо ње имамо кодове то нама ништа не значи.

      Проблем са .срб доменомје што то кошта дебеле паре а није функционално. Наравно да РНИДС није требало у то да се упушта док није обезбеђена потребна функционалност зато што то упуштање има превисоку цену.

      Да је ћирилични домен беспалтан, макар до тренутка када њихово коришћење постане технички поптуно подржано, не би било проблема. Овако, ми плаћамо нечије играње без икаквог разлога.

      Колико је све то неозбиљно управо показује да РНИДС није успео да обезнеди чак ни толико да на пример фајерфокс приказује ћирилицу иако је то технички изводљиво и само је требало да се од Мозиле испослује да ту опцију укључи. За то чак није ни потребно неко знање тако да је то било изводљиво и за РНИДС који пословично има проблема са знањем. Само је требало мало труда а и то им није пошло за руком.

  • Зоран

    Ево ја све подесио по упутсву из .пдф фајла за који је Pedya послао линк, и раде сви ћирилични домени, и на фајерфоксу, и на екслореру 🙂

  • Vrag

    народе, какво је стање сад по изласку нове верзије Фајерфокса, да ли је промењено шта по питању препознавања ћириличног домена?
    Обзиром да сам сам одрадио подешавање у претходној верзији фајерфокса сад не могу да оценим да ли има напретка…

  • Дарко Бабић

    Која је то нова верзија, јер сам пре пар секунди инсталирао верзију 10.0.1 (http://www.mozilla.org/sr/firefox/new/).

    Све је по старом!

    Оно упутство са енглеским терминима за подешавање Фајерфокса што нам је РНИДС потурило јесте потпуно неупотребљиво обзиром да сам скину програм на српском језику. :-/

    Додатак: Приликом слања ове поруке у кућицу за ел. пошту унео сам адресу 215812@српскаћирилица.срб

    Овај блог није хтео да прихвати моју ваљану адресу ел. поште.

  • И код мене је верзија 10.0.1 и ниша се није променило. Ћирилични домени не раде.

    Дарко, наравно да блог не прихвата тај твој имејл када садржи недозвољене знакове. Мораш ћирилицу превести у ИДН формат да би радило.

    • Дарко Бабић

      🙂

      Немогуће је да садржи недозвољене знакове, јер је то адреса са које шаљем и примам ел. поруке.

      Ево, сада сам унео ACE назив адресе: 215812@xn--80aaxaaik1aiefc6esp.xn–90a3ac

      • Према стандарду (http://tools.ietf.org/html/rfc5322#section-3.2.3) у локалном делу имејл адресе дозвољени су знаци:

        Велика и мала слова енглеске абецеде:
        (a–z, A–Z) (ASCII: 65-90, 97-122)

        Бројеви: 0 to 9 (ASCII: 48-57)

        Знаци: !#$%&’*+-/=?^_`{|}~ (ASCII: 33, 35-39, 42, 43, 45, 47, 61, 63, 94-96, 123-126)

        Знак . (тачка) (ASCII: 46) али не сме бити на почетку или на крају и не смеју бити два ова знака узастопна.

        Други знаци који се могу употребљавати али уз ограничења:
        знак размака и „(),:;<>@[\] (ASCII: 32, 34, 40, 41, 44, 58, 59, 60, 62, 64, 91-93)

        У доменском делу имејл адресе према стандарду (http://tools.ietf.org/html/rfc952) дозвољени знаци су:

        Велика и мала слова енглеске абецеде:
        (a–z, A–Z) (ASCII: 65-90, 97-122)

        Бројеви: 0 to 9 (ASCII: 48-57)

        Знакови – (минус, ASCII: 45) и . (тачка, ASCII: 46)

        Други знакови осим ових, нису дозвољени.

        • Дарко Бабић

          Не сумњам да је то тако некада писало, а данас опстаје као подсећање на прошла времена.

          Све ово се може најбоље демантовати чињеницом да сам слао и примао ел. поруке уз помоћ „215812@српскаћирилица.срб“.

          • Darko ovo gore su važeći standardi. Novijih nema. A zašto tebi radi to sa ćirilicom imaš objašnjeno gore u članku.

            • Дарко Бабић

              Добро је кад нешто ради, а старо инжењерско правило каже да у том случају не треба ништа предузимати.

              Један је стандард, а испало је да ја шаљем и примам пошту заобилазећи стандарде.

              • Ја ти рекох да прочиташ чланак јер је у њему објашњено како то ради (када ради) – ћирилица се претвара у ИДН код који садржи само знакове који су дозвољени стандардом.

                Проблем је што то претварање у ИДН још увек није стандард и врло је слабо подржано у програмима. Код тебе ради зато што су ти веб читач и имејл читач подешени да раде ИДН пресловљавање. Нажалост, код већине корисника то није подешено, а у већини других програма и не постоји таква опција да се то пресловљавање уопште и користи.

                • Дарко Бабић

                  Ми се разумемо!

                  Чак и твој блог разуме стварност, јер управо сам прочитао поруку коју ми је послао на моју ћириличну ел. адресу. То је било обавештење да је дискусија настављена.

                  Опет, у твојој поруци провејавају злосутне мисли на основу којих читалац може помислити да нешто не ради.

                  Све ради – поруке стижу.

                  • Мој блог ти сигурно није послао поруку на ћириличну адресу јер таква адреса код њега не може ни да се упише, а и кад би неким чудом била уписана, она не би знао шта да ради с ањом, него си ти адресу уписао у латичном ИДН формату који не садржи ћириличне знакове.

                    То је само твој програм превео ИДН код у ћирилицу па ти видиш ћирилицу иако ње у ствари нема.

                    Дакле, као што сам већ раније рекао, код тебе то тако изгледа јер си ти подесио твој програм да ради ту конверзију.

                    Код тебе се ради о изузетку – специјалном случају. Многима та конверзија није подешена или чак и не може да буде подешена тако да они ћирилицу не могу да виде.

                    • Дарко Бабић

                      Ми се разумемо!

                      ИДН код није ништа мање непостојећи од ћирилице о којој говориш. Заправо, не може се говорити чак ни о „нулама и јединица“ или електронима усмереног кретања.

                      Тесла је био праву – све је светлост. Прорука је у виду светлости путем стакленог кабла стигла на адресу 215812@српскаћирилица.срб.

                      Није у питању никакав изузетак већ један тест период у коме већ сада доста тога ради како треба, а очекује се у скорој будућности да ће теорија у пракси бити до краја „испеглана“.

  • Ма ја разумем шта ти хоћеш да постигнеш само ми још увек није јасно да ли је то просто из незнања или самозаваравања.

    Обично, кд неко нема смислене аргуметне за дискусију почиње са филозофирањем и неизбежним укључивањем Тесле у целу причу.

    Ћирилица у доменима је на прихватљив начин реализована на нивоу статистичке грешке и дакако испод сваког нивоа прихватљивог за практичну употребу.

  • Vrag

    У бре Пеђа ал’ си га ти запео…
    Да би нормално користио ћириличне домене довољно је одабрати гуглов Хром (Chrome) и поставити га на локализовано сучеље и нема да се патиш око икаквих подешавања…
    Они који воле Оперу такође немају неких проблема са ћириличним доменима.
    Код Фајерфокса је већ потребно одрадити подешавње онако како је већ описано у некој од почетних порука у дискусији (илити на сајту РНИДС-а). После одрађеног подешавања у Фајерфоксу, дефинитивно све ради како би требало.
    Него Пеђа зашто ти је то толико проблематично што се ћирилични знаци преводе у неке друге обзиром да се и ти други знаци преводе на још пар нивоа не би ли их машина могла препознати и извршити?

    Замисли да сваки знак мораш да пишеш у неком тамо бинарном облику?

    • Испробао сам сва четири најпопуларнија веб читача на некоилико рачунар аи ниједан није радио с аћириличним доменима.

      Док то буде тако, док коринсик буде морао да преподешава веб читач или неки други програм да би исправно видео ћириличне домене, то ће бити неприхватљиво а ћирилични домени неће бити употребљиви.

      Што се кодирања тиче, мешаш кодирање које омогућава да податак прочита рачунар и кодирање које омогућава даподатак прочита машина.

      То што машине могу да прочитају кодирану ћирилицу је потпуно бескорисно ако ту ћирилицу не могу да прочитају људи.

  • Dule

    Malo kasnim, ali…

    Sve je ovo lepo, ali bih ja voleo da cujem nekoga ko englezu, francuzu, bilo kom strancu cita ime domena, a ovaj drugi uspe da to i ukuca.

    Recimo, hocu nekom strancu da dam e-mail adresu koja je ја(uzgred, da li neko zna gde je znak @ na cirilicnoj tastaturi) мојсајт.срб. ako treba da mu citam: ja@xn--80axgmg3kc.xn–p1ac, pomislice da nisam 100% citav…

  • Jovica Perić

    Previše je komentara ovog članka, tako da nisam sve detaljno pročitao, ali mislim da sam shvatio suštinu vaše rasprave.

    Moj stav, ako nekog uopšte zanima, je sledeći:

    To što je urađeno sa СРБ TLD-om je dobro, mada čisto sumnjam da je onaj ko je to inicirao i sproveo baš to i uradio iz „pravih“ razloga. Danas, nekoliko desetina godina pošto intenzivno lobira za samoopredeljenje i za formiranje suverenih nacionalnih država, suština je u tome da li će se te nacionalne državice pustiti niz reku i izgubiti deo svog nacionalnog identiteta u cilju brže globalizacije, ili će veslati tek toliko koliko im snaga dozvoljava, pa će možda nekada čak i okrenuti tok reke u drugu stranu (globalizacija uz međusobno poštovanje i uvažavanje).

    Posmatrajmo kao na tržištu. Kada vidimo proizvod sa latiničnim simbolima, obično je unutra bar jedan element sa kineskim simbolima, a gde su kineski simboli, to nas asocira na veliki kvantitet i mali kvalitet.

    Slovenski narodi su u istoriju upisali mnoge značajne ličnosti u svim oblastima. Mislim da se treba stvoriti imidz da sve sa ćiriličnim naslovm, ili oznakom mora biti sinonim za kvalitet, nebitno da li se radi o nekom proizvodu, publikaciji…

    Već je evidentno da Rusi imaju šta kvalitetno da pokažu na internetu. Od naučnih i amaterskih foruma, do literature i multimedijalnih sadržaja. Njihovi sadržaji su naravno na ruskom jeziku koji se koliko znam ne može pisati latinicom, pa su mnogi prinuđeni da koriste translatore ne bi li došli do „zlata vrednih“ informacija, softvera, itd.

    Nisam zagovornik podeljenog, blokovskog sveta, već je moja reakcija prirodna, samoodbrambena, kada želim da svoje pismo mogu SLOBODNO da koristim na SLOBODNOJ mreži, kakav je internet. Sve ostalo je diskriminacija. A rusija ima 17.098.242 kvadratnih kilometara, tj. oko 11% ukupne površine, i oko 150 miliona ljudi. Tu su i ostale slovenske zemlje. Smatram da se na internetu trebamo predstavljati našim pismom i stvoliti potrebu da se nesmetano odvija ćirilična komunikacija kroz internet protokole. Sve se na ovom svetu da uskladiti, samo ako postoji volje, a ona proizilazi iz potrebe.

    Neka СРБ TLD bude početak, pa dajte da sajtovima sa ovim domenima izgradimo povitivan i primamljiv imidž, pa da vidite kako se naštimuju i isklade protokoli! Neka ЊЊЊ bude adresa na kojoj nema kartonskih naselja i škarta, već strogo kontrolisani, kvalitetni i bezbedni materijal.

    Peđo veslaj, imaš znanja o komunikacionim tehnologijana. I biciklu voziš nekad i uz brdo, nemoj sada ići linom manjeg otpora. Menjaj navike, naš si, i nateraj druge da ih promene.

    Pozdrav svima!

  • Slavenka

    Stvarno ne vidim neku svrhu za stvaranjem domena sa nacionalnim pismima, mislim da kako kaže Pedja, to baš i nema neke komercijalne svrhe, a i zbunjuje, jezik interneta je latinica, toga se drže i kinezi, pa zašto onda izmišljati toplu vodu 😉

  • Vasa

    Jos jedan glas za Pedju.

    Pa zar je toliko bitno da u adresbaru bude ispisan domen cirilicnim slovima. Zasto se to toliko potencira kad se sadrzaj sajtova moze pisati i cirilicnim i latinicnim pismom.

    I jos nesto za sve koji palamude oko cirilice na interntu.

    uzmite olovku pi papir i sve sto ste hteli da otkucate ovde napisite to lepo crilicnim pisanim slovima, pa cete se iznenaditi koliko ste se odrodili od svog pisma!

  • из главе

    када би сви људи тако размишљали, још би се сви пентрали по гранама… можда је тако било у тренутку писања текста, али суштина је да је то наше ( ај’да „занемаримо“ да је наша ћирилица најчитљивије писмо) и да ми требамо да све то што је Пеђа навео унапредимо, јер тиме унапређујемо себе, а искључиво само унапређивањем себе и својега можемо очекивати бољи стандард.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *