Теме: Информатичко друштво

Слобода говора и Интернет

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/3203

Пре много година, био сам још средњошколац и активни члан ужичког радио клуба YU1ABH/YZ1U једном приликом је радио клуб био ангажован око некакве друштвене акције па су нам поделили ручне радио станице (воки-токије) да бисмо одржавали радио везу између одређених тачака.

Ми клинци смо били нарочито одушевљени јер су воки-токији тада били реткост и углавном их је користила полиција, која нам је и ове дала на коришћење. Пролазећи градом нарочито смо се трудили да воки-токији буду упадљиви и да их сви примете а у друштву смо се правили важни. „Је’л прави?“, „Јесте“, „Ууууу“.

У таквом шепурењу приђе ми један из друштва из улице и пита ме: „Ради ли то?“. „Ради“, кажем. „А је’л може неко да те чује?“. „Може“, потврдим. „А могу ли ја нешто да кажем?“. „Реци“, пружим му воки токи. „ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР!“ дрекнуо је у микрофон. Поред свега што је могао рећи, он је рекао то „ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР“ зато што онај са друге стране није могао да га види.

Тад сам схватио да није радио-станица за свакога, воки-токи сам склонио испод јакне и од тада више никада нисам дозволио да радио-станицу за коју сам задужен користи неко за кога не знам да уме да се понаша како треба.

Интернет је исто то само мало другачије

Интернет је до скора био сасвим другачији него данас. С обзиром да је приступ имало само пробрано друштво, технички писмено и углавном добро образовано, информације које су они пружали су биле такође пробране и високо квалитетне. Како је Интернет постао доступан свакоме, тако се и његова суштина променила, превише је оних који нису дорасли оваквом медију и злоупотребљавају га, из знања или незнања, свеједно. Превише је оних који ће рећи „ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР“ само зато што знају да им онај са друге стране не може ништа.

Данас се у хрватским медијима појавила вест да је један блогер Дамир Финтић осуђен због блоговања. Прилично бомбастични наслови и вриштање медија о угрожавању слободе говора, репресије над медијима и сличним темама не показују о чему се у ствари ради.

А ствар је једноставна: Дамир Финтић има свој блог vukovarac.net. На њему се појавио анонимни посетилац који је писао коментаре у којима је писао врло ружно о члановима породице Владимира Штенгла, бившег градоначелника Вуковара. Финтић му је то дозволио те су се овакви коментари низали у одређеном временском периоду.

Коначно, породица је одлучила да се заштити и обратила се суду. С обзиром да је прави аутор проблематичних коментара за њих анониман, они су тужили власника блога, Дамира Финтића. У процесу, суд је утврдио да се ради о клевети а како није могао да утврди ко је старно писао те клевете, осудио је је Финтића као власника блога на позамашну казну.

Медији су на то дигли дреку.

Интересује ме зашто се ти медији не позабаве мало питањем како би овакве случајеве другачије требало решавати? Имамо јасну ситуацију: власник блога је дозволио некоме да анонимно пише клевете (то је суд већ утврдио) и мисли да прође некажњено? Ако је већ био спреман да некоме омогући да анонимно блати и тиме му омогући да избегне сваку одговорност за то блаћење, онда је морао бити спреман и да он прихвати ту одговорност.

Поред овог блога власник сам или администратор неколико форума, а некада и ББС-а. Увек сам био прилично широке руке када је у питању слобода говора али сам увек инсистирао на два става:

– слобода и право треба да буду ограничени само туђим слободама и правима,

– свако мора бити спреман да прихвати одговорност за оно што је рекао, написао или учинио.

Неретко дозвољавам прилично оштре коментаре па и изношђење туђег прљавог веша, али не и када се ради о анонимним корисницима. Мој став је врло јасан: брале, ако хоћеш да пљујеш, мораш иза тога да станеш својим именом и презименом.

Анонимна пљувачина нема никакву тежину, јер анонимност даје пљувачу сву слободу да прича шта год жели. Међутим, када неко опљуне не кријући идентитет, то је сасвим другачије, јер тај је одговоран за све што је рекао и итекако мора да поведе рачуна шта прича, осим ако није нека будала.

Време је да људи схвате да писање на Интернету није исто као и необавезна прича са пријатељима у кафани. Интернет све памти и све постаје доступано јавности и да морамо да водимо рачуна шта пишемо.

То, наравно, не значи да не треба да пишемо о многим проблемима у друштву, криминалу и другим неподопштинама којима смо сведоци, али када то радимо, морамо стати озбиљно иза својих речи. То пре свега значи, да треба писати тако да, ако дође до суда, можемо да докажемо све што смо написали и тако избегнемо да изречено буде квалификовано као клевета. Такође, до информација које износимо морамо доћи на легалан начин.

Наравно, нико нас не спречава да у јавност изнесемо и оно што не можемо да докажемо, или инфорамције до којих смо дошли на незаконит начин. То је ствар на сваком од нас да просуди да ли ће и колико да пређе црту, али морамо бити спремни и на могуће последице таквих поступака.

Зато, Дамир Финтић треба да оде у затвор, ако нема да плати високу казну, без обзира да ли је он само испао наиван или је умешан у клевету. Није он осуђен зато што је блогер или зато што је говорио јавно. Осуђен је због клевете (клевета је неистина изнета у јавност а која тиме штети нечијој части и угледу), а то нема везе са начином како је клевета изнета у јавност. Суд је утврдио да су на том блогу изнете лажи и то је казнио.

Ми остали то треба да узмемо као наук и убудуће више водимо рачуна о томе шта и како пишемо.


Поделите овај чланак са пријатељима


23 comments to Слобода говора и Интернет

  • Svaka čast za post. Ne znam da li to sve ima neke veze i sa novim Zakonom o informisanju.

  • Apsolutno se slazem, pogoto sa poslednjim pasusom.

    Znaci stvar je jasna. Sajt je njegov, on je dozvolio da se na njegovom sajtu nadje ‘nedozvoljen sadrzaj’ pritom, uvredljiv (klevete) i kaznjiv zakonom. Simple as that.

    Izvikani zakon o medijima samo zbog toga volim, jer se nadam da ce konacno da se stane na kraj Kuriru i ostalim trash sadrzajima. Samo da se ne zloupotrebi zakon…

  • Ivan

    Dobar post i lep savet svima koji se bave medijima, ali ja ovog puta moram da stanem na stranu slobode govora. Jer, ako ti mozes da iznosis klevete u kafani, mislim da nije u redu da neko dodje i kazni vlasnika kafane u kojoj si ti klevetao. To je prosto apsurdno!

    Mislim, postoje logovi, postoje IP adrese. Moze se sprovesti istraga i utvrditi ko je klevetao u datom slucaju. Ali ovde je rec o tome da sud prakticno namece samocenzuru izdavacu. Drugim recima, vlasnik blaga je prakticno duzan da se bavi ispitivanjem istinitosti cinjenica iznetim u komentarima, a koji su izraz necijeg individualnog stava i misljenja (koje moze biti sasvim iskrivljeno).

    Neke stvari se ne baziraju na cinjenicama, vec na verovanjima (religijska pitanja), osecanjima (patriotizam, ljubav, gnev)…

    Bojim se da internet postaje sve cenzurisanije i zatvorenije mesto, a nekada je bio izraz slobode i mesta da gde je pojedinac mogao slobodno da izrazi svoj stav bez straha da ce trpeti neke posledice zbog toga.

  • Поређење између кафане и Интернета је погрешно. Када нешто кажеш у кафани, то чују само присутни и толико и траје преношење инфорамције. Када нешто напишеш на Интернету то је јавно и то свако може да прочита не само у моменту објављивања него и много касније. Власник кафане би могао да буде кањен само ако сними такве разговре и пушта их изнова и изнова тако да свако ко уђе у кафану може д аих чује, и још ако му суд затражи податке о учесницима разговора одбије да их да.

    Наравно, за нешто што је објављено на блогу, неопходно је да суд покуша да утврди идентитет онога ко је то написао, али ако то не успе, онда ће утврдити идентитет прве следеће особе умешане у цео слушај.

    Слично томе, ако неко аутомобилом направи какав прекршај или кривично дело па побегне и полиција не успе да утврди ко је починилац, суд ће покренути поступак против власника возила са претпоставком да је власник возила одговоран уколико суду не саопшти ко је управљао његовим возилом. Власник возила може да се спасе само у случају да је правовремено пријавио крађу возила.

    Власник блога или неког сајта није дужан да истражује истинитост података. Он једноставно може да одбије да на свом сајту објављује информације за које не зна да ли су истините или може да захтева од посетиоца који оставља информације да то не ради анонимно, већ да стави на располагаље своје личне податке у случају да неко покрене судски поступак. Власник блога није дужан да на себе преузима одговорност за оно што неко објави на његовом сајту, али ако одлучи да то уради онда мора сносити све последице. То је ствар његовог избора. Закон не познаје оправдање „нисам знао“. Ако не знаш, не петљај се.

    Закон не брани власнику сајта да објављује шта год хоће, и по том питању, слобода говора је потпуна, али ако објави ствари које нису законите или проузрокују какав правни поступак, онда он мора да у томе сноси свој део одговорности.

    Исто је и са новинама. Уредник може да објави у новинама какву год хоже лаж, али ако неко покрене поступак и утврди да је то урадио, онда мора да одговара за свој поступак.

    Не може се право на слободу говора користити да се објављују лажи.

    Не може се цензуром називати правни поступак којим се онемогућавају лажи клевете и друга кривична дела. Наравно да је свако слободан да износи свој став, ако то ради на законит начин и тиме не чини неистинама штету другима. Једна ствар је износити став, а друга причати лажи и измишљотине. Ако је некоме став изношење лажи и измишљотина то је сасвим други проблем.

  • Darko

    Sve je to po meni malo nezgodno i zavisi na koji način je kleveta upućena i koja je težina svega toga, jer i da nije anonimus i da uputi teške reči to treba sakcionisati, sve se može reći na drugi način…
    Naime, a da je opet potpisan imenom, ne mora da znači da su podaci validni, bar po internetu toga ima u izobilju.I onda kad sud utvrdi da je indetitet osobe lažan, po toj logici će opet da terete vlasnika sajta, malo je glupo.

    Po meni treba imati čvrst stav i nedozvoljavati nikome da iznosi teške reči i klevete, a to opet se na neki način sukobi sa slobodom govora i može da šteti, zbog svega toga mislim da to nije sve tako crno na belo.

  • То је већ друга крајност. Ја се задовољавам тиме да не дозвољавам да се то ради анонимно. Ако је неко спреман да изнесе шкакљиве инфорамције под својим именом и презименом, ја немам ништа против, јер тиме он сву одговорност за изречено преузима на себе.

    Наравно, не дозвољавам отворено вређање, непристојност, простаклуке и слично. Такво понашање нема никакве везе са слободом говора.

  • Ivan

    Ne može se cenzurom nazivati pravni postupak kojim se onemogućavaju laži klevete i druga krivična dela.

    Nisam rekao da se pravni postupak kojim se onemogucavaju lazi i klevete mogu zvati cenzurom, vec da vode u autocenzuru. Jer, ako postoji mogucnost da te za nesto kazni sud, pa cak i kada ga ti nisi napisao. A ti to ostavis autoru da sam prepozna, koji nije pravnik, niti ima pravni tim koji moze da konsultuje u tom smislu. Budi siguran da ce on radije gledati da „tonira“ svoje stavove i mozda ukine komentare kako bi izbegao sudski postupak. Zato to vodi samocenzuri i ugrozava slobodu govora. To je moja poenta! Ne da treba ukinuti takve sudske postupke. Doduse, smatram da je kvalifikacija klevete kao krivicno delo malo pretesko i moglo bi se reci glupo. Jer bi po tom principu tuzioci trebali da reaguju po sluzbenoj duznosti kada uvide da je neko oklevetan u sredstvima javnog informisanja. A to retko vidimo u praksi, a vidjali smo ga samo u vreme Milosevica, a oklevetana strana bi najcesce bio neki drzavni funkcioner ili politicar vladajuce stranke/koalicije i tuzilastvo bi samo tada i reagovalo.

    Poenta je da se isti zakoni mogu zloupotrebljavati za sprecavanje izlaska istine na videlo. Jer vrlo cesto, nema dokaza za nesto, ali ima sumnji. Pa je neophodno skrenuti paznju javnosti na odredjene sumnje kako bi se zapocela istraga. Te sumnje se lako mogu protumaciti kao klevete i time se sprecilo razotkrivanje afera.

    O tome koliko je jak uticaj anoninih medija je borba anonimusa i sajentoloske sekte. Poznata je stvar da je sajentoloska sekta putem sudskih zabrana i pretnjama visemilionskih tuzbi sprecavala medije u americi da saopste drugaciju sliku ove sekte americkoj javnosti. Ali se pojavila grupa anonimusa koji su poceli da prave filmove i objavljuju tekstove na temu sajentologije na YouTube-u tj. na internetu. Zahvaljujuci I amandmanu SAD-a sajentolozi ne mogu da tuze YouTube, a ni anonimuse jer ne znaju njihov identitet. Pa samim tim veci broj mladih u citavom svetu ce, zahvaljujuci informacijama objavljenim na YouTube-u, znati nesto vise o ovoj sekti i tako nece pasti u njihovu zamku. I unistili bi svoje zivote. Tako da sada mogu da zahvale Prvom amandmanu SAD-a sto im dozvoljava da vide i drugu stranu medalje.

    • Претенциозно је називати то аутоцензуром. ТО је самоконтрола. Сврха свих закона и јесте у томе да регулишу понашање у једном друштву тако што превентивно делује, наводећи припаднике друштва да се самоконтролишу и не понашају се на неприхватљив начин.

      То се ондоси на свако неприхватљиво понашање, почев од пљачки, убистава, разбојништава, силовања, корупције и свега осталог, па и ширења лажи.

      У том смислу закон има сасвим добро постављену улогу по питању клевете: нике ти не брани да објављујеш шта год хоћеш, али ако се утврди да објављујеш неистину, сносићеш законске последице. То не води аутоцензури него води томе да људи воде рачуна шта објављују.

      Ако неко не може да утврди да ли је инфорамција коју има истинита, онда не треба да је објави него да је проследи неком другом, ко уме да ту информацију провери и ко ће је објавити ако утврди да је истинита, али и ко је спреман да прихвати одговорност за грешке.

      Шта је алтернатива? Да се лажи не санкционишу? Шта бисмо тиме добили – да свако може да лаже шта хоће о коме хоће и како хоће? Да ли је то боље?

      Да ли би ти ваљало ако бих ја рецимо на свом блогу написао чланак у коме подробно елаборирам да си ти хомосексуалац, наркоман и да си рођену бабу премлатио и отео јој накит да би купио наркотике? Пошто би све то била измишљотина, да ли би се и тада залагао да ја треба да имам право да тако нешто кажем, јер ако немам, онда ме закон приморава на аутоцензуру или би потражио заштиту закона?

      • Ivan

        Šta je alternativa? Da se laži ne sankcionišu? Šta bismo time dobili – da svako može da laže šta hoće o kome hoće i kako hoće? Da li je to bolje?
        Da li bi ti valjalo ako bih ja recimo na svom blogu napisao članak u kome podrobno elaboriram da si ti homoseksualac, narkoman i da si rođenu babu premlatio i oteo joj nakit da bi kupio narkotike? Pošto bi sve to bila izmišljotina, da li bi se i tada zalagao da ja treba da imam pravo da tako nešto kažem…?

        DA! Apsolutno bih se i dalje zalagao za slobodu govora!

        Ako je to laz, meni nije nikakav problem da osporim to i dokazme da si ti lazov, sto ce uticati na to da ti ljudi nece vise verovati i verovatno nece citati vise tvoj blog. Ja cu mozda izaci sa ozledjenom sujetom, ali ti ces ostati bez poverenja.
        Ali s druge strane, sta ako je to sto si ti rekao istina. Sta ako ja stvarno jesam narkoman, koji je spreman na izvrsavanje teskih krivicnih dela kako bi dosao do narkotika. Onda ti cinis svetu veliku uslugu, jer upozoravas na mene i moj problem. To ce uticati na to da ljudi preduzmu odgovarajuce mere i vise istraze moje ponasanje. Time se podstice prevencija.

        Po mom misljenju zaustavljanje pravih krivicnih dela, kao sto su nasilnistvo, kradja, prevara, razbojnistvo i otmica su bolja alternativa od zaustavljanja povrede necijeg ega, tj. povrede njegovog lika i dela. Sta, kao da niko nikada nije imao prilike da bude predmet necijih intriga? Sta je strasnije: optuziti Sarancica da je ucestvovao u malverzacijama oko kupovine Svedskih vagona bez dokaza ili ga pustiti da nastavi sa svojim mahinacijama dok ti dokazi ne „isplivaju“? A dok oni isplivaju – pojo’ vuk magarca!

        Zato nam i treba sloboda govora. Mislim, da li je zaista neophodno da sve podsecam na slucaj Votergejt u SAD-u?

        • Таквим приступом би био потпуно изокренут правни систем. Важило би да је свако оно што неко о њему напише ако он не докаже супротно. То је потпуна бесмислица. Такво друштво би се врло брзо урушило, када би било дозвољено да свако о свакоме може да износи лажи до миле воље а да оклеветани мора да доказује да су то лажи.

          Као што пред законом нико није крив док се то не докаже, као што у логици онај ко износи неку тврдњу треба да за је и докаже, тако се ни у нормалном друштву ни о коме не могу износити лажи. Ко другоме руши углед и част, мора да своје тврдње докаже а не да буде обрнуто – да оклеветани мора да доказује клевету.

          • Ivan

            Ko drugome ruši ugled i čast, mora da svoje tvrdnje dokaže a ne da bude obrnuto – da oklevetani mora da dokazuje klevetu.

            Naravno da oklevetani mora da dokazuje klevetu, jer u suprotnom to nije kleveta. Ako sam oklevetani ne moze da dokaze klevetu, to znaci da su tvrdnje iznete protiv njega istinite i ne moze biti reci o kleveti.
            To je praksa i norma svuda u svetu!

  • Стварно тако мислиш? Ако је шта тешко доказати, то је да је лаж лаж. Лажи немају граница и поптуно је нанаучан приступ њихово оповргавање. Разум и пракса говоре да је увек неопходно да онај ко нешто тврди, то и доказује, а не обрнуто.

    Ти си то нешто помешао-. Када неко некога тужи за клевету, он не мора да доказује да клевета није истинита, већ само да тражи од клеветника да пред судом докаже то што тврди.

    На шта би личило то да је свако крив пред судом ако не докаже да је невин!?!?!?!?!

    • Ivan

      Bojim se da si ti nesto pomesao. Vidis kada tuzis nekog za klevetu, onda je taj i okrivljen za klevetu. Kao sto si lepo napomenuo, postoji princip po kome niko ne moze biti proglasen krivim dok se isto i ne dokaze, tj. presumpcija nevinosti. Zato, ti da bi dokazao da je neko kriv za klevetu moras da podneses dokaze kojima potkrepljujes svoju tvrdnju, koju sud zatim razmatra i na osnovu koje donosi svoju odluku.

      A i razmisli, zar ne bi bilo cudno kada bi sad tebi dosao poziv iz suda po kome bi trebalo da se pojavis na zakaznom rocistu i dokazujes neke tvrdnje iskazane na tvom blogu. I zamisli da svako malo nekome padne napamet da te optuzi za klevetu, pa ti moras da ides i da dokazujes svoje tvrdnje na sudu. Zato, sudija pre nego sto te pozove i zapocne rociste, odlucuje o osnovanosti tuzbe. A o njoj odlucuje na osnovu dokaza koje podnese tuzilac. Samim tim, ti moras da podneses dokaze o kleveti, a ne onaj koji se nasao osumnjicen tj. okrivljen.

      • Не могу да замислим законодаврство које функционише на приниципу да треба доказивати да је лаж лаж. Постоји мали милион начина да се сачини лаж коју је немогуће оповргнути.

        Зашто би ме зачудило да ме неко позове на суд због инфомација које изнесем на блогу? Ако неко има основ да ме тужи, тужиче ме. Моја је ствар да такве ситуације избегавам тако што ћу износити информације за које поуздано знам да су тачне или ако ми се хоће, могу да ризикује и изнесем нешто што је непроверено.

        Ко ме зна, зна врло добро да немам длаке на језику и да сам добрано чепио и битне фаце па ме никада нико није тужио из простог разлога што им није било у интересу да суд, а тиме и јавност, непобитно утврди да ја не лажем.

  • Primetio sam ovaj slucaj pre nekoliko dana, mislio sam i da pisem o tome ali sam odustao. Vidim da se digla prasina oko toga ali moje stanoviste je isto kao i Pedjino.

    Zanimljivo da je sud u drugostepenoj presudi, koliko sam ispratio, konstatovao da se takvo ponasanje nastavilo i pojacalo te je još i povisio kaznu.

    Jedna stvar se može reći na sto načina npr
    – postavlja se pitanje na koji način je taj stekao nešto je jedna stvar, a druga stvar je ako kažeš on je lopov i krao je. Ako to tvrdiš onda bi trebalo i da možeš da dokažeš.

  • dos equis

    hehe. po ovom sto pise, ispada da narod treba da radi za policiju?

    stvari zapravo stoje upravo obrnuto. mada prost narod to cesto ne zna i ne razume, a policije se plasi onoliko: nije duznost vlasnika vozila da se bavi istragom i pronalazenjem krivca neke saobracajke, naprotiv, to je obaveza istraznih organa.

    jer, svako je nevin dok se ne dokaze suprotno. tako da ako je neko npr pregazio coveka tvojim automobilom, teret obaveze dokazivanja pada na tuzioca. ti nemas nikakvu obavezu nista da dokazujes, a tuzilac je u obavezi da dokaze da si to bas ti. i to van svake sumnje. imas pravo da se branis, da cutis, da mu ne pruzis nikakve podatke koji te optuzuju.

    policije su cesto siledzije a narocito koriste glupost obicnih ljudi i zloupotrebljavaju istu kad salju kazne vlasniku vozila, na osnovu snimka saobracajnom kamerom. i jos ti kazu tvoje vozilo je proslo kroz crveno i sad si ti kriv i da platis kaznu. ako nisi ti vozio, onda da uhvatis onog ko je vozio ili barem da ga imenujes i da nam dostavis sve njegove podatke. e pa gospodo policajci i tuzioci, vas je posao dokazivanja ko je upravljao vozilom i ko je pocinio prekrsaj. a sto imate sliku kola, mozete da se zakitite.

    krvatski sud je u ovom slucaju, kako je predstavljen u clanku, postupio lakonski i doneo pogresnu presudu. ako je neko nekom naneo klevetu, sud je mogao i morao da nalozi da se utvrdi identitet licnosti koja je nanela uvredu.

    prema tome, ne vidim nikakvu odgovornost toga damira, a pogotovo je pogresan zaljucak autora clanka, da taj damir treba da ide u zatvor, ako nema da plati. jer cinjenica da neko nekom duguje novac, nije razlog da duznik zavrsi u zatvoru. na protiv.

    zatvor je kazna, a kazne izricu sudovi za dela i prekrsaje. kako autor navodi da su se osteceni obratili sudu, to podrazumeva da su podneli privatnu tuzbu za klevetu. privatna tuzba ne moze da prouzrokuje bilo kakvu kaznu (osim u izvesnim slucajevima, ali tad kazna nije zatvorska). kaznjavaju se pocinioci dela i prekrsaja, a da bi se takav postupak pokrenuo, osteceni se ne obraca sudu, nego podnosi prijavu tuzilastvu.

    kad neko nekog okleveta po novinama, pa se jos kleveta sudski ustanovi, novine ili bilo kakav drugi mediji, u ovom slucaju internet sajt toga blogera damira, koliko se razumem, mozda jedino imaju zakonsku obavezu da objave demanti i eventualno izvinjotinu. sto ce rado da urade, jer ih nista ne kosta. i sta ih briga, uostalom?

    jer kad bi medij imao bilo kakvu materijalnu i krivicnu odgovornost za istinitost onog sto objavljuje, svaki bi do sad vec bio tuzen sto puta i odran od izgubljenih sporova i zatvoren zbog finansijske propasti od tuzbi. odgvoronost je na autoru, a medij lako pere ruke i teraj dalje. jer medij po definiciji, prenosi vesti.

    slazem se da klevetanje pod plastom anonimnosti nema bas nikakvu tezinu, a autoru skrecem paznju da gresi kad pise da internet sve pamti. sposobnost pamcenja imaju samo ziva bica, sto je jedna od osobina koju internet nema, jer jos nije oziveo. a kad ce: ne znamo.

    • > nije duznost vlasnika vozila da se bavi istragom
      > i pronalazenjem krivca neke saobracajke, naprotiv,
      > to je obaveza istraznih organa.

      Није му то дужност, али га закон обавезује да одговара за возило и за све што је последица власништва над возилом и њеове употребе, чак и ако возило посуди другоме.

      >pogotovo je pogresan zaljucak autora clanka, da
      > taj damir treba da ide u zatvor, ako nema da
      > plati. jer cinjenica da neko nekom duguje novac,
      > nije razlog da duznik zavrsi u zatvoru. na protiv.

      Не ради се о дуговима, него просто, ако немаш да платиш новчану казну, она може да буде преиначена у затворску казну, према прописаној тарифи.

      > jer kad bi medij imao bilo kakvu materijalnu i
      > krivicnu odgovornost za istinitost onog sto
      > objavljuje, svaki bi do sad vec bio tuzen sto
      > puta i odran od izgubljenih sporova i zatvoren
      > zbog finansijske propasti od tuzbi. odgvoronost
      > je na autoru, a medij lako pere ruke i teraj
      > dalje. jer medij po definiciji, prenosi vesti.

      Докле год је идентитет аутора познат, ово је сасвим ок. Ствар постаје компликована када се аутор крије иза анонимности.

      Мени анинимност као таква не смета, али сматрам да, када се она корсити за наношење штете или кршење закона да тада престаје позитвна функција анонимности и она постаје неприхватљива.

      На свим онлајн сервисима које сам ја администрирао, корисницима је увек било стављано до знања да ће њихова потреба за анонимношћу бити поштована и најсрчаније брањена осим у случају ако је злоупотребљавају.

  • dos equis

    sta god da su posledice, nije duznost vlasnika vozila da nesto dokazuje. sav teret bilo kakvog dokazivanja pada na tuzioca.

    policija to uvek zloupotrebljava i blefira. konkretno, te kamere na raskrsnicama nisu postavljene da povecaju bezbednost u saobracaju, nego samo za pljacku vozaca. gradovi su se zaduzili silne pare za postavljanje tih saobracajnih kamera, ali su napravilo odlican biznis. zamisli. znas kolika je dobit? samo grad chicago na ove kamere je potrosio preko $100 miliona, a vec prve godine je od vozaca naplatio preko $300 miliona. dobit od naplacenih kazni dele sa firmom koja je postavljala kamere.

    pogresno si zakljucio. kako si opisao slucaj, kazes da se osteceni obratio sudu. to jedino moze da znaci da je zapoceo parnicu za odstetu. za to ne moze da se ide u zatvor. da si napisao da se osteceni obratio tuzilastvu, tad bi mogla kazna, pa ako nema pare da plati, onda u zatvor.

    ako je autor i anoniman, on svakako ima svoj identitet i odgovornost za sopstvene postupke, za koju ne verujem da moze da se prenese na medij. ako imas konkretno saznanje oko ovog, kako to definise zakon, daj da vidim. jer se sad prisecam da je bilo puno hajke na neki zakon iz devedesetih, ne secam se kako se zvao, po kom su kaznjavali medije u srbiji za razne gluposti. a posle mi se cini da su usvojili jos grdji i losiji zakon i nastavili da kaznjavaju jos teze.

    pozz

    • Мало се рапитај. Ако се утврди које је возило начинило прекршај, а не и ко је у том тренутку управљао возилом, одговара власник возила.

      Што се медија тиче, нисам сигуран како је то тренутно регулисано законом, пошто свако малео нешто мењају, зависно која политика је актуелна и коме треба да се додвори.

      Изнео сам своје мишљење о случају, а оно се своди на то да анонимност мора да се поштује али да не сме да буде заштита за незаконите активности или активности које другоме чине било какву штету.

  • dos equis

    KZ Ugrožavanje javnog saobraćaja Član 289. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja Član 297. nigde se ne spominje vlasnik vozila, nego iskljucivo učinilac, koji moze da bude jedino vozac. sto je i logicno, jer vozac moze da vozi i bicikl i zaprezna kola i kola na kojima ne postoji vlasnik, moze i trokolicu da vozi pa da ubije nekog, kao i strana kola, gde je vlasnik iz zanzibara. gde ce malo teze da mu uruce sudski poziv poreklom iz npr uzica. jel tako?

    • Не знам шта бих ти даље могао рећи. Немам неку нарочиту жељу да те убеђујем ако си већ запео да буде по твом. Надам се да нећеш доћи ситуацију да на својој кожи осетиш како ниси у праву.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *