Teme: GPS, karte, navigacija | Tehnologije

Sunce, Sunce, koliko je digitalnih sati?

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/2472

Verujem  da samo malobrojni ljudi na Zemlji ne znaju da se Sunce može upotrebiti kao sat. Nekada je to bilo ne samo uobičajeno nego verovatno i jedini način određivanja vremena.

Sa pojavom mehaničkih a kasnije i električnih časovnika, koji su prenosivi i samim tim mnogo praktičniji od toga da, ako želite da vidite koliko je sati, treba da odete na neki trg gde je postavljen sunčani sat. Sa tim praktičnim časovnicima i ljudi su postali zavisniji od merenja vremena.

Ipak, sunčani sat je ostao večita inspiracija. On u sebi objedinjuje čoveka i Vaseljenu, jer se radi o uređaju kosmičkih razmera. Imati sunani sat u dvorištu nije stvar potrebe merenja vremena nego simbol iskonske veze čoveka i Svemira.

Sunčani sat nije uređaj bez nepokretnih delova, koji čini samo štap poboden u zemlju. Štap je samo jedan deo – onaj nepokretni, ali časovnik ima i pokretni element – samo Sunce. Ono se pomera i osvetljava štap koji pravi senku i tako nam pokazuje vreme. Kakva god da je konstrukcija sunčanog sata, to je suština njegovog funkcionisanja.

Jedna konstrukcija me je oduševila – konstrukcija digitalnog sunčanog sata. Ne, nema u njemu nimalo elektronike, i dalje je to puka mehanička naprava ali koja umesto senke uperene u oznaku časova i minuta, vreme zaista prikazuje brojevima, kao i svaki digitalni sat. Bilo je nekoliko pokušaja realizacije ovakvog časovnika, što teorijskih što praktičnih, nekih neizvodljivih, nekih nepraktičnih, ali se na kraju ipak pojavilo jednostavno rešenje.

digitalni-casovnik-1

Gruap nemačkih pronalazača je smislila konstruiju sunčanog časovnika koji prikazuje vreme brojevima a koje je veoma jednostavna. Sastoji se od dva filma koji predstavljaju neprozirne maske sa vertikalnim prorezima između kojih je ploča od pleksiglasa.

Princip rada digitalnog časovnika

Princip rada solarnog digitalnog časovnika

Prva maska sadrži ravnomerno raspoređene tanke vertikalne proreze kroz koje svetlost prolazi pod uglom koji zavisi od položaja Sunca. Svaki prorez, uslovno rečeno, propušta jedan zrak svetlosti. Ti zraci prolaze kroz pleksiglas i padaju na drugu masku koja takođe ima vertikalne proreze ali tako oblikovane da čine delove cifara. Svaki zrak osvetljava samo jedan prorez na drugoj ploči i prolazi kroz njega, tako svi zraci zajedno formiraju oblike cifara.

solarni-digitalni-casovnik-2Ovakav časovnik pokazje solarno vreme koje nije uvek u saglasju sa zemaljsim vremenom, pa je zato potrebno izvršiti povremeno podešavanje – prosto u poznato vreme namestite sunčani sat da pokazuje baš to vreme. Tako korigujete razliku između zimskog i letnjeg računanja vremena ali i razlike u položaju Sunca u toku godine.

Mnogo više detalja o konstrukciji (čak i ceo tekst patenta) naći ćete na sajtu konstruktora ovog časovnika. Ako vam se dopadne, možete i da kupite sebi ovakav sat.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


2 comments to Sunce, Sunce, koliko je digitalnih sati?

  • Daglas Hofštater (Douglas Hofstadter) je u knjizi „Gedel, Ešer, Bah — večita zlatna nit“ govorio o sunčanom satu fraktalnog oblika, koji bi bacao senku tačno jednaku numeričkom zapisu trenutnog vremena.

    Bio sam ubeđen da je takvo nešto nemoguće napraviti.

  • dejana

    Vjerovatno potrebno mnogo matematike da se to sve iskombinuje i izvrsi potreban proracun, mnogo strpljenja da se realizuje, ali nadasve, svaka cast za ideju, totalno je originalna , barem za mene.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *