Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3203
Пре много година, био сам још средњошколац и активни члан ужичког радио клуба YU1ABH/YZ1U једном приликом је радио клуб био ангажован око некакве друштвене акције па су нам поделили ручне радио станице (воки-токије) да бисмо одржавали радио везу између одређених тачака.
Ми клинци смо били нарочито одушевљени јер су воки-токији тада били реткост и углавном их је користила полиција, која нам је и ове дала на коришћење. Пролазећи градом нарочито смо се трудили да воки-токији буду упадљиви и да их сви примете а у друштву смо се правили важни. „Је’л прави?“, „Јесте“, „Ууууу“.
У таквом шепурењу приђе ми један из друштва из улице и пита ме: „Ради ли то?“. […]
[ ... види цео чланак ... ]