Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/3785
Jedan od pravih bumova na Internetu je doživelo oglašavanje. Čak i kod nas postoji nekoliko jakih sajtova za ostavljanje malih oglasa, kao i nekoliko sajtova za aukcije a ne stoje loše ni neki uže specijalizovani sajtovi koji imaju rubrike sa oglasima.
Pored sve veće dostupnosti Interneta, ovome su dorinele i razne kurirske službe koje u vrlo kratkom roku vrše isporuku paketa i to od vrata do vrata uz prihvatljivu naknadu.
Proces kupovine je tako postao vrlo pristupačan i brz. Na intenetu pronađete oglas sa nečim što […]
Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/3589
Pregledajući iz.rs domene, naiđoh na jedan baš interesantan: vencanje.iz.rs. Jedan Miloš i jedna Nataša su odlučili da se venčaju na neuobičajen način.
Zamislite venčanje na kome nema „cimanja kumova, bahačenja sa pevačicom, kisele čorbe, prasetine posle torte, vožnje u koloni sa zvučnom signalizacijom, skidanja jabuke sa zajedničke antene mladine zgrade, kupovine mlade, krađe cipele, poklanjanja goblena i kućnih aparata koji sakupljaju prašinu, slika za koje se ne zna šta predstavljaju, escajga iz kompenzacije, merkanja kuma, dobacivanja slobodnim gošćama, debelog harmonikaša, koketiranja sa mladom, […]
Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/3400
Sigurno ste primetili da neki sajtovi znaju odakle ste, iako ste im prvi put prišli. Takvi sajtovi vas obično sačekaju reklamama ciljanim prema državi mestu gde se nalazite a neretko i na vašem jeziku.
Sajt saznaje odakle ste na dva načina: od veb čitača dobija informaciju koji jezik je podešen kao podrazumevan. Tako znaju koji jezik da koriste u komunikaciji sa vama, a preko jezika, nagađaju i u kojoj državi se nalazite.
Preciznost dodatno povećavaju preko internet adrese vašeg računara, koju svakako znaju jer bez toga ne može da se ostvari komunikacija sa […]
Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/3203
Pre mnogo godina, bio sam još srednjoškolac i aktivni član užičkog radio kluba YU1ABH/YZ1U jednom prilikom je radio klub bio angažovan oko nekakve društvene akcije pa su nam podelili ručne radio stanice (voki-tokije) da bismo održavali radio vezu između određenih tačaka.
Mi klinci smo bili naročito oduševljeni jer su voki-tokiji tada bili retkost i uglavnom ih je koristila policija, koja nam je i ove dala na korišćenje. Prolazeći gradom naročito smo se trudili da voki-tokiji budu upadljivi i da ih svi primete a u društvu smo se pravili važni. „Je’l pravi?“, „Jeste“, „Uuuuu“. […]
