Rastanak

Zora rudi.
Mesec bledi u svetlosti,
nestaje za njim i moja ljubav.

Hvala ti na nežnosti noćašnjoj,
devojko.

Ime ti zaboravih,
uskoro ti ni lik neću znati,
neću te se sećati.

Sad idem.
Dan me vuče sledećoj noći
u zagrljaj.

Ne zameri,
ako te nekad sretnem
što te neću poznati.

novembar 18th, 2008 | Tags: | Category: Beleške | One comment

Stari drveni most preko Đetinje, Užice

y3iby5 Stari drveni most preko Đetinje, Užice

UŽIČKI DRVENI MOST

Stari drveni most
oduvek je spajao obale Đetinje
čineći od grada jedno celo.
Odrastoh gazeći njegovim daskama,
ili stojeći naslonjen na drvenu ogradu
s’ pogledom u brzaku pod mostom.

Prelazivši taj most,
prelazio sam u neki drugi svet,
svet prošlosti,
svet dalek od gradske žurbe,
svet koji odmara od
svakodnevice.

Pao je drveni most
u jednom danu, od nerazuma
pretvoren u krš.
Temeljnik je srušen,
grad podeljen na dvoje,
a ljudi za njim ćute i ne prelaze reku,
kao da starog drvenog mosta
nikad ni bilo nije.

novembar 1st, 2008 | Tags: , , , | Category: Beleške, Moje Užice | Leave a comment

Boja njenih očiju

“Koje su boje moje oči?”
pitaće me, znam,
a ja ne znam.

Kad god sam u njih gledao
video sam dubinu jezersku,
i dole, negde na dnu,
sebe, kao u snu.

Kad god sam u njih gledao
video sam morsku pučinu,
i sebe, kako plutam,
beskrajem tim lutam.

Kad god sam u njih gledao
video sam izvor planinski,
gorsko me oko gleda,
a srce puno leda.

Kad god sam u njih gledao
video sam dugu nestvarnu,
boje - duša da stane.

Koja u oko da kane?

oktobar 11th, 2008 | Tags: | Category: Beleške | Leave a comment

Predrag i Nenad

Danas mi od mog brata Nenada stiže imejl sa tekstom srpske narodne pesme Predrag i Nenad. Podseti me to na neka stara vremena.

Kad sam imao nekih sedam godina, upao sam u krizu imena -valjda svako kroz to prolazi. Tako mi se nije dopadalo ime Predrag, delovalo mi je bezveze i ružno i mogao sam da se zamislim da se zovem na razne druge načine samo ne tako. Utoliko gore, znao sam samo još jedno dete koje se tako zvalo i nikoga više, što je samo potkrepljivalo moju ideju da mi je ime glupo, i ružno, pa ga, eto, niko drugi nema.

Tešilo me je to što se, eto, kao i ja, zvao i poznati pevač Predrag Cune Gojković, pa sam sam…

septembar 18th, 2008 | Tags: | Category: Lično | Leave a comment