Već sam ranije pisao šta mislim o našem zdravstvu. Na moju sreću, ja sam imao samo benigna iskustva sa doktorima u odnosu na to kakva su imali drugi.
Danas pročitah na e-novinama članak o smrti jednog zlatiborskog starine koji se pod stare dane razboleo, završio u užičkoj bolnici, iskusio skoro svo crnilo srpskog zdravstva i umro posle nekoliko nedelja, skoro i ne dobivši lekarsku pomoć. Nije mu pomogla ni direktna urgencija kod ministra zdravlja, Tomice Milosavljevića.
Ovakva dešavanja ostavljaju čoveka bez reči, jer šta može da se kaže? Navešću samo reči sina ovog nesrećnika, rečene ministru:
“Ja ću, gospodine ministre, večeras da pronađem i ubijem jednog od ta tri lekara. Možda se onda jedan od preostale dvojice smiluje i pregleda mi sutra oca.”
Pročitajte…
Ne, ne mislim na to da posedujete ličnog lekara, već na to da je prvi januar ove godine bio krajnji rok da svi građani izaberu svog lekara.
Niste? Ništa se ne brinite. Kako izgleda oko polovine stanovništva Srbije to nije učinilo, država je odlučila da rok produži za još šest meseci.
Ako ni nakon tog roka ne izaberete lekara, moraćete da plaćate preglede. Na prvi pogled to je loša vest, a na drugi pogled?
Ček, pa ja i sada plaćam te preglede. Ima preko 15 godina kako radim i plaćam zdravstveno osiguranje, a svega nekoliko puta sam zaista išao kod lekara. Ne zato što mi nije trebao lekar, nego zato što mi nije trebalo malteritranje našeg zdravstvenog sistema. Mnogo je jeftinije i efikasnije,…
Prijatelju, ja tebe vrlo dobro razumem. Imaš potrebu i treba da je zadovoljiš. Ti sam treba da misliš o sebi i svome zdravlju - ja ti mogu dati neki savet, ali te ne mogu naterati da radiš da tebi bude bolje. To je tvoja stvar.
Razumem i da ti smeta Zakon koji te ograničava gde smeš da pušiš. Razumem i zašto negoduješ i osporavaš argumente u korist zabrane pušenja.
Ipak sa jednim se moraš pomiriti: kada pušiš, ti prisiljavaš ljude oko sebe da i oni puše tvoju cigaretu, protiv njihove volje i najčešće, čak i ako im to pušenje smeta.
Praktično, ti direktno maltertiraš ljude oko sebe, a to je nedopustivo.
Kako nisi dovoljno civilizovan da to sam shvatiš, onda je morao biti uveden…
Dolazi zima, period kada Užice postaje najružniji i najzagađeniji grad u Srbiji. Kada počne sezona grejanja, pomešaju se čađ, izduvni gasovi i magla koja štipa za oču, davi pluća i truje dušu.
Užičko zimsko sivilo
Često se postavlja pitanje koliko je opasno zračenje wireless opreme i da li je zdravo provoditi dugo vremena u njenoj blizini. Ovo naročito brine ljude koji imaju wireless uređaje u prostorijama u kojima provode dosta vremena u toku dana.
Odgovor koji se uvek dobija je da zračenje nije štetno i da je daleko manje od opasnog, ali uglavnom bez konkretnih činjenica. Ovim člankom objasniću kako stoje stvari po pitanju dozvoljenog ozračivanja i koliko je stvarno zračenje uređaja za bežično umrežavanje.
Odmah na početku konstatovaću da je ralna pretpostavka da je svako zračenje u nekoj meri štetno zavisno od intenziteta i trajanja zračenja, ali da zračenje wireless uređaja, a svakako onih koji su u okviru propisa, nije ni blizu opasnom. Dakle oko toga…
U članku Koliko je opasno zračenje wireless opreme? sam objasnio na koji način se utvrđuje u kojoj meri neki radio-predajnik za bežično umrežavanje emituje štetno zračenje. Vrlo često me pitaju da li se to odnosi i na mobilnu telefoniju.
Sa mobilnim telefonima stvar je ipak nešto drugačija jer oni rade na nižim frekvencijama te imaju veću prodornost kroz prostor, emituju veću snagu i koriste se vrlo blizu tela. Nemam tačne podatke, pa ne mogu da napravim sličnu tabelu kao što sam uradio za bežični radio opseg, ali evo nekih činjenica:
Prema standardu IEEE C95.1 iz 1992. godine, dozvoljena izloženost na frekvenciji 900 MHz, na kojoj rade mobilni telefoni je 3 mW/cm2 (kontrolisana) odnosno, 0.6 mW/cm2 (nekontrolisana), a to je znatno manje nego za bežično…