Teme: Bežične mreže | Informatičko društvo | Telekomunikacije

Umrežavanje nekomercijalnih bežičnih mreža u Srbiji

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/5406

U Srbiji postoji veći broj nekomercijalnih bežičnih mreža. One funkcionišu kao zajednice ljudi koji se interesuju za računare, umrežavanje i druženje. Rade na nekomercijalnom principu, a sami članovi na dobrovoljnoj osnovi pokrivaju troškove postavljanja pristupnih tačaka i njihovog održavanja.

Ovakve mreže se stvaraju u mestima gde postoji dovoljno zainteresovanih ljudi da učestvuju u postavljanju opreme i međusobnom povezivanju. Međutim, s obzirom na postojanje više ovakvih mreža u Srbiji, od samog njihovog nastajanja je postojala i ideja o međusobnom povezivanju.

Administrativne oblasti

Prvi korak je bio dogovor između mreža da se na odgovarajući način iskoristi privatni opseg IP adresa, tako da svaka mreža koristi neki deo privatnog opsega, ali da ne dolazi do preklapanja. Ovo je u stvari bio preduslov da se bilo kakvo međusobno povezivanje može ostvariti. Ustanovljena su i pravila dodele IP opsega mrežama koje nastanu u Srbiji nakon početnog dogovora, a predviđeno je čak i povezivanje sa sličnim mrežama u regionu.

Nakon napornog posla usklađivanja IP opsega, koje su sve mreže morale uraditi jer su do tada svi koristili IP adrese nasumično stvoreni su uslovi i za međusobno povezivanje.

Neke mreže su uspele i da se zaista povežu, postavljanjem sopstvenih bežičnih linkova na prilično velikim rastojanjima. Tako su postavljena tri duga linka na relaciji Beograd – Opovo – Titel – Novi Sad čime su mreže BGWireless, GreenLinks, Titel Mreža i NSWireless u ova četiri mesta međusobno povezane. Postavljen je i link između Subotice i Bajmoka pa su tako povezane mreže SUWireless i Bajmok Wireless.

Ovi linkovi su postavljeni zahvaljujući pogodnom terenu. Druge mreže se nalaze u brdsko-planinskom području i njima je mnogo teže da ostvare međusobne veze.

Kao međurešenje koje treba da posluži dok se ne ostvare fizičke veze, upotrebljen je Internet. Postavljen je jedan VPN server a preko njega su, koristeći svoje internet konekcije, povezane mreže Uzice.Net (Užice), NSWireless (Novi Sad), AriaOpen (Arilje), Bajmok Wireless (Bajmok) i GreenLinks (Opovo). Preko svega toga je podignut BGP protokol kojim je obezbeđeno rutiranje između mreža. U kombinaciji sa postojećim fizičkim linkovima postignut je zavidan nivo povezanosti srpskih bežičnih zajednica.

Linkovi između bežičnih mreža u Srbiji

S obzirom na slabe internet veze, veći deo linkova nije pogodan za neke zahtevnije poslove, ali zadovoljava najosnovije potrebe – mogućnost međusobne komunikacije, druženja i razmene znanja i ono što je u stvari najvažnije: istraživanje, testiranje i učenje tehnologija umrežavanja.

Veliku prepreku u razvoju mrežnih zajednica u Srbiji predstavlja nedostatak zakonske regulative. Naime, RATEL je propisao pravila za internet provajdere, ali kako nekomercijalnemreže nisu internet provajderi ta pravila se na njih ne odnose. To je s jedne strane dobro, jer ove mreže nisu opterećene obavezama registracije, administracije i plaćanja prilično vosokih taksi kao što to važi za provajdere. S druge strane, mrežnim zajednicama su umnogome vezane ruke jer su propisima previše ograničene i u pogledu razvoja i u pogledu održavanja.

Postoji i problem saradnje sa internet provajderima, jer mnogi od njih nekomercijalne bežične mreže gledaju kao konkurenciju i nisu spremni na saradnju. A prostora za saradnju itekako ima, jer su upravo ove mrežne zajednice rasadnik znanja i inkubator za nove mlade kadrove koji upravo administrirajući ovakve mreže stiču izuzetno znanje i iskustvo koji provajderima itekako mogu da budu korisni.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


10 comments to Umrežavanje nekomercijalnih bežičnih mreža u Srbiji

  • Nisam znao da u srbiji postoje ovako ozbiljne nekomercijalne mreze i da se, uz to jos i medjusobno umrezavaju.
    Za svaku pohvalu. Hvala ti, Pedja, na ovim informacijama

    • Zato sam i napisao članak.

      Ipak, da ne bude zabune, ovo nije stvar od juče, neke od mreža će još malo pa da slave desetogodišnjice postojanja.

      Tek sad su se stvorili uslovi d amožemo da pustimo upotrebljiv VPN između mreža preko Interneta pa mi je to bio dobar povod da nešto i napišem.

      U stvari se najviše nadam da će članak videti neko ko može da pripomogne kakvim serverom, opremom, internet linkom ili nečim sličnim.

  • miodrag ristić

    Baš sam se pitao koji je nastavak priče o radio-amaterizmu. U svoje vreme to je bio značajan inkubator kadrova za mnoge profesije, i uopšte – generator za podizanje tehničke kulture. Nisam već dugo u toj priči, pa sam imao utisak da je to prilično zamrlo. I vrlo mi je drago što nisam bio u pravu.

    • Ovo sa radioamaterskom organizacijom nema mnogo veze, ali je slično. Trudim da guram radioamaterski pristup u celoj stvari, što i nije teško, jer se radio o ponajpre radio-tehnici, samogradnji, razmeni znanja, istraživanju i druženju.

      Bilo bi sjajno kada bismo kod RATEL-a uspeli da dobijemo status sličan radioamateerima.

  • mangup

    Svaka pohvala na postu i organizaciji. Aktivno sam učestvovao u stvaranju SUwireless mreže. Neću zaboraviti upoznavanja, druženja niti Titelski roštilj . Samo tako nastavite!

  • Kao što reče mangup svaka čast na tekstu tj. prenošenju široj publici iz Srbije da ne komercijlane mreže postoje i vrlo dobro funkcionišu. Ja sam iz Subotice i bio sam član mreže moram da priznam da mi fali to.

    Pored druženja, ne treba zaboraviti da te mreže mogu u sebi da poseduje npr. 5 komercijalnih provajdera – vezu ka internetu a korisnici mreže mogu lako da se prebacuju sa jednog na drugi ili da su na netu a da ni ne znaju koji se izlaz ka svetu koristi… Kombinacije i opcije su neograničene.

  • nn

    Može li još par reči o bgp protokolu (kao komentar) kako je implementiran. Gde se fizički nalazi (na kojim računarima ili ruterima). Kakve su fizičke bežične veze (čvorišta) da li su obični kompjuteri? Kako je obezbeđeno da ne prelaze 30 decibela, a da se savladaju rastojanja. Koliki je maksimalni protok podataka između mreža? Da li je finansijski skupo, tj. da li su morala da se koriste neka skuplja rešenja kao motorola cannopy i tome slično?

    • Nemam uvid u infrastrukturu drugih mrea pa mogu samo uopšteno da prenesem. Koriste se i PC računari i ruterbordovi a i druga oprema koja je pri ruci, u principu uobičajen oprema koje sa korsiti i za svako drugo bežično umrežavanje. Za BGP je samo neophodno da postoji veza između dve tačke i sa obe strane ruteri koji podržavaju BGP. To je sve.

      Naša mreža nema fizičke veze sa drugim mrežama jer nam je to zbog konfiguracije terena neizvodljivo, ali smo napravili VPN i preko njega pustili BGP i to radi sasvim korektno.

  • Ne mogu da verujem da tek sada saznajem o umrežavanju nekomercijalnih bežičnih mreža u Srbiji.
    Svaka čast, odličan post!

  • krusevljanin

    Krusevac open vise ne zasluzuje da bude na mapi. Oni su sada klasican internet provajder. Ljudi se vise ne kace na lokalne habove, a broj ljudi koji se povezuje zbog interneta koji placa je svakog dana sve veci i veci.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *