Teme: Društvo | Lično

Verujem – ne verujem

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/4765

Pre neki dan je Džejn pokrenula anketu na temu verovanja u boga. Ona je ljude prema odnosu koji imaju prema bogugrupisala u one koji veruju u boga, one koji veruju  da postoji neka „viša sila „, one koji ne znaju da li bog postoji i one koji veruju da bog ne postoji.

Rezultate ankete je objavila na blogu u članku Simbol vere, koji je mnoge podstakao da se zamisle. I meni je to bio podstrek da najzad napišem članak na tu temu koji sam, da priznam, odavno planirao.

Moje viđenje

Da počnem sa tim da sam se u Džejninoj anketi izjasnio kao agnostik. Ne znam da li postoji, ne poričem njegovo postojanje, ali smatram da je njegovo postojanje nemoguće niti dokazati niti osporiti.

Tvorac, ako i postoji, mora biti van domašaja naše moći poimanja. Iz toga proizilazi da smatram da je potpuno besmisleno uopšte pokušavati dokazati njegovo postojanje, a još manje objašnjavanje njegovog obličja. Tvorac dakle, može da se razmatra samo u domenu verovanja. Naravno, ne sporim onima koji veruju – da veruju ili onima koji osporavaju verovanje – da ne veruju.

Ipak, i kao agnostika, i mene zanima odgovor na pitanja o postanku i svrsi postojanja. Jasno mi je da te odgovore ne mogu dobiti, ali, i ja, na neki način, želim da „nešto ima“. Voleo bih da život nije samo slučaj koji nema nikakvu posebnu svrhu već se dešava samo sticajem okolnosti.

Šta je vera

Pojam boga, ili tvorca, ili stvoritelja ne treba posmatrati usko kako je to uobičajeno. Ako neko veruje, to ne mora da znači da veruje u personifikovanog boga. Odnos prema bogu u stvari predstavlja odnos prema svrsi sopstvenog postojanja.  Verovanje najpre znači da se ne prihvata da život nema svrhu i da je slučajan. Verovanje je želja da se sopstvenom postojanju da svrsishodnost.

Veru smatram sasvim ličnom stvari. Prirodno je da svako ima nekakav odnos prema pitanju postanka i svrhe postojanja. Smatram i da je taj odnos jedinstven za svaku osobu ponaosob.

Međutim, kada neko verovanje postane učenje koje je prihvataju i druge osobe, tada to više nije vera, već postaje religija. Religija je po definiciji neprirodna, jer nameće ljudima jedan odnos prema tvorcu, pitanju postanka i svrhe postojanja, što je u neskladu sa verom kao ličnim pogledom na svet koji je jedinstven za svaku osobu.

Zašto je neko sklon da prihvata učenje bilo koje crkve ne znam, ali mi je sasvim jasno zašto su ljudi skloni da formiraju crkve i pridobijaju vernike – to sa bogom i nema mnogo veze već sa sticanjem moći, bogatstva i uticaja.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *