Већ неко време сваки одлазак у омиљену клисуру реке Ђетиње за мене представља разочарење. Мала Света Река, како је Ђетињу давно још назвао Драган Р. Филиповић је сваки дан све више оскрнављена. Светињи су ископали очи, одекли језик, зубе повадили, косу јој ичупали, рашчеречили су је, али им то није доста. И дање је сваки дан силују. И уверавају и њу и нас је да је то за њено добро.
Вапаји да се то заустави не помажу. Неки набеђени љубитељи природе који о природи не знају ни за црно испод ноктију запели су из петних жила да је заштите. А штите је тако што у клисуру довлаче људе који исто као и они не знају ништа о природи и како се она чува, а ни себе не знају дачувају, па онда морају у ствари њих да чувају од природе.
Јер чему служи асфалтирање пута до да неуки, несувисли створ не мора да табан по прашини и да н еломи свој градски аутомобил?
Чему служи постављање канти за смећа до да неуки створ који не уме да свој отпатке понесе са собом назад у град као има где да их баци. А он то не чини него и даље баца свугде осим у канту.
Чему служи прекопавање и бетонирање обале реке у срцу клисуре него да ограничени добију луксуз као да су код куће?
Чему служи „возић“ до да задрте провоза тамо где се иначе иде само пешке у да успут натерује пешаке да са пута скачу у жбуње да не би били изгажени?
И чему служи ограда од арматуре? Прави затвор? За кога?
Сваки пут када одем у клисуру реке ђетиње будем згоржен. У клисуру Мале Свете Реке се некада ишло као на ходочашће. Враћало се природи. А када се враћаш природи са собом не носиш град.
Ово што се већ неко време ради у Ђетињи под оправдњем заштите је злочин. Злочин према Ђетињи и злочин према нашој деци која никада више неће ту реку видети онакву каква је она била природна. Сада могу да је гледају као искривљену и лажну слику сачињену према назорима неког неспособног моћника који је све своје незнање уткао у то да клисуру „цивилизује“ и самим тим уништи. Њему је само важно да остави иза себе неки таг, макар и крвав, макар и пустош, макар и уништење.
Наша деца сада Ђетињу гледају кроз решетке кавеза. Још је само остало нејасно да ли су у кавезу људи или Мала света река.