Теме: За то сте гласали

Зашто “Борба” не излази

Скраћена веза: http://pedja.supurovic.net/veza/3327

Ово ће бити један од ретких чланака које само преносим. Мислим да заслужује пажњу.

nip-borba-logo

Зашто “Борба” не излази

05.11.2009.

На жалост, у Србији је и даље све исто – ако хоћеш нешто да радиш, мораш да будеш део “система” и да радиш оно што тај систем тражи од тебе; ако нећеш тако да радиш – нећеш радити уопште. Систем ће те угушити.

Ми у “Борби” схватили смо то веома добро.

Још пре него што смо се појавили, систем је почео са својеврсним мобингом. Државним и бруталним. Месецима пре него што је први број нове “Борбе” објављен, министар Млађан Динкић је повикао да су то новине Станка Суботића, човека којег су држава чији је Динкић министар, и систем чији је шраф, прогласили једним не само од највећих непријатеља, него и једним од највећих криминалаца у Србији.

Доказа за ту тврдњу, наравно, није било, нити су били потребни. Нико, на пример, није покушао да провери, у Агенцији за привредне регистре, ко је регистрован као власник “Борбе”. Било је довољно да нас Динкић “оптужи”, па да медији, кобојаги новинарска удружења, политичари…крену да ту његову тезу понављају.

Чињенице просто, у државном, системском мобингу, престају да буду важне. Престају да важе и закони, било каква правила, па, рецимо и она, која омогућавају свакоме да буде власник новина, све док те новине поштују норме и узусе окружења у којем су. Није тачно. У Србији, власник новина може да буде само држава, и то противуставно (Политика и Новости), могу да буду Беко и Мишковић (Новости, Прес), може да буде и Драган Ђилас (недавно се појавио на Управном одбору Преса, сигурно не као градоначелник), и може да буде свако ко се повинује систему и пристане на правила која тај систем, подземно, намеће.

Свима осталима је, једноставно, забрањено. И ако се усуде против те забране, биће угушени. То се десило, и дешава се и “Борби”. Још када смо у пилот броју објавили рекламе, бесплатне, неких јавних предузећа, звали су нас из једног од њих и рекли – из кабинета је забрањено да дајемо рекламе код вас. Кабинет је онај који припада председнику државе Борису Тадићу, а човек који окреце телефоне је Небојша Крстић. Исти ће, када “Борба” убрзо после тога почне да излази, наређивати функционерима ДС да не дају изјаве за “Борбу”.

Други пример мобинга, са самог почетка – смс порука коју је главна уредница “Борбе” добила од једног сарадника Срђана Шапера (још је чува) у којој јој врло децидно каже да реклама јавних предузећа за “Борбу” неће бити.

А то је био само почетак. Етикетирање, претње, забране…

Ни једну рекламу било чега што има везе са државом и системом никада нисмо добили. А, на жалост, све има везе са државом и системом.

Зато што маркетиншки монопол у Србији држе Драган Ђилас и Срђан Шапер. Они су највећи трговци рекламама, простором и временом за рекламе, и на “Борбу” су једноставно ставили забрану. И то не само на рекламе у “Борби”. Ставили су забрану и на оно што “Борба” пише. Па се тако десило, када је “Борба” објавила, без иједне погрешне информације, причу о афери “лобиста”, и Милану Петровићу, човеку који има канцеларију у Чикагу, а тајном одлуком владе од Србије добија 80.000 долара месечно, десило се да ни један медији, буквално ни један, није смео реч о томе да објави.

Уредник “Борбе” који је дан по објављивању требало да гостује у јутарњем програму Б92 и прелистава “Борбу”, вече пре тога је позван и гостовање му је отказано.

И сви при том знају шта се десило. О томе колико ће на којем медију да буде реклама одлучују фирме Драгана Ђиласа и Срђана Шапера. Њихов утицај, њихов монопол је апсолутно безграничан. И преко њега врло лако одлучују какав ће програм, какав ће садржај неки медиј имати. Ко не пристаје на то – нема рекламе.

Ко пристаје, пристаје на све. У неким медијима чак су уредници људи који су, на пример, радили, или још раде у Шаперовој фирми.

И то је Србија данас. И у њој се појавила “Борба” са идејом да се бави независним новинарством. И за мање од годину дана излажења објавила више заиста великих вести него било који други медиј у Србији. Приче о Миладину Ковачевићу и Милану Петровићу су само део тога. Постали смо омиљени извор информисања свима који су желели да знају шта се у Србији заиста дешава.

И платили цену за то. Услови под којима смо ми штампани били су гори него и за један други медиј у Србији. Примера ради, “Новости” дугују својој штампарији више него десет пута више него “Борба” својој, али несметано излазе.

Додуше, главни уредник “Новости”, чији акционар је, противуставно, држава, је истовремено и председник Управног одбора штампарије у којој се “Новости” штампају. Штампарија је, наравно, у власништву државе. И када држава одлучи да као помаже медијима, исти човек предводи Комисију која треба да одлучи којем ће штампаном медију та помоћ отићи. Хоћете ли да погађамо – “Борби” или “Новостима”?

Исцрпљени вишемесечним мобингом, на крају смо морали да престанемо да излазимо. Без реклама, без икакве помоћи, са најгорима штампарским условима, више нисмо имали ни за шта.

И тачно је, месецима нисмо поделили плате (уз напомену да ни ја, као директор, никада нисам подигао своју плату из “Борбе”, нисам је себи чак ни одредио, што значи да сам радио под истим условима као и сви остали) , и месецима смо блокирани.

И онда нас се изненада сетио НУНС. Хоће да пружи правну помоћ новинарима и да испита приватизацију “Борбе”.

А при том, све што смо данас написали, у НУНС-у веома добро знају. И за маркетиншки монопол. И за противуставно власништво државе у медијима. И за мобинг којем је “Борба” била изложена. Знају, између осталог и зато што председница НУНС-а жена која живи са човеком који је власник Стратегиц маркетинга, фирме која најближе сарађује и зарађује са Ђиласом и Шапером – одређује рејтинге, мери гледаност, читаност и даје репере за трошење маркетиншких буџета. И наравно, суживот нема никакве везе са грехом или кривичним делом, али, бар у случају “Борбе” има везе са сукобом интереса.

И тврдимо да има везе с тим што никада НУНС није тражио да се испита ко је наредио да, у време афере Миладина Ковачевића, полиција упадне у “Борбу”, нити је инсистирао на одговорности за ово дело.

Такође, тврдимо да има везе с тим што је председница НУНС-а, у време “Борбиног” сукоба са градоначелником Ђиласом (изјавио да неће да даје изјаве новинама Станка Суботића), одбила да то коментарише, уз опаску да је “Борбино” писмо градоначелнику, злобно.

Тврдимо да има везе и са тим што Независно удружење новинара Србије не реагује на то што се Ђилас појављује на Управном одбору Преса; ни на то што је Манојло Вукотић и председник УО Штампарије “Борба”, и главни уредник “Новости” и шеф Комисије која одлучује коме иде помоћ за медије; ни на то што Ђилас и Шапер отворено контролишу маркетиншко тржиште и преко њега медијски простор; ни на то што држава газдује медијима иако јој Устав то забрањује… Тврдимо, и то ћемо трвдити у допису који ћемо због државног мобинга, покушаја гашења, и веза које постоје између власти, медија и удружења, упутити свим амбасадама и свим међународним организацијама које се баве основним људским правима, од којих је право на објективно и јавно информисање једно од основних.

Иван Радовановић
Власник и директор “Борбе”

За то сте гласали, ви који сте гласали.


Поделите овај чланак са пријатељима


27 comments to Зашто “Борба” не излази

  • A za šta ste glasali vi koji niste glasali?

  • To je uopšten komentar, koji ne daje odgovor na pitanje koje sam postavio.

    „Za to ste glasali, vi koji ste glasali.“ zvuči kao „Eto vam ga, kada ste glasali“, odnosno prebacivanje što smo to uopšte uradili (glasali).

    Zato sam prosto pitao – a za šta ste glasali vi koji niste glasali? Koja je to bolja opcija koju mi, koji smo glasali, nismo videli?

  • Да, добро си разумео. Одговор можеш видети у чланку з акоји сама ти оставио линк.

    Ево онако укратко: у нашем изборном систему можеш да гласаш само за. Не постоји опција против, осим да не гласаш. Тако, када ти савест не дозвољава да гласаш за било кога ко је понуђен као избор, онда не гласаш.

    Није тешко не гласати, јер гласањем се учествује у стварању власт која функционише на принципима који су супротни здравом разуму, па се тако и догађају ствари као ово што са Борбом.

  • Smatram da je sasvim u redu da čovek odluči da ne glasa – svako ima pravo na svoj izbor.

    Takođe smatram da je bezobrazno da čovek koji nije glasao (sedi kući i vrti prstiće) pravi sarkastične komentare na račun onih koji su glasali (barem su izvukli dupe iz kuće i probali nešto da rade).

    Doduše, to je sve lično „smatram“.

  • Ако си хтео рећи да сам ја безобразан зато што седим код куће, вртим прстиће, и дембелишем, дебело си се преварио. Нити седим код куће, нити вртим прстиће. Радим.

    Много радим, покушавајући да на поштен начин опстанем у овој земљи којом влада безакоње и криминал које ови што гласају одржавају на власти.

    Активано радим и на објашњавању људима да не треба да гласају и у томе поприлично успевам – не зато што сам ја убедљив него што су убедљиви ови што су дошли на власт.

    Што се тиче сарказма, одређена понашања људи су увек била предмет сарказма. То је неминовно.

    А то да треба да гласам за неког лопова, преваранта или сецикесу, јер ћу тако нешто да променим, не можеш ме убедити. Уосталом, види и сам колико људи не учествује на узборима, па ће ти бити јасно да народ није баш тако глуп и поводљив као што се мисли.

  • Ne, rekao sam da si bezobrazan zato što:

    – ne glasaš
    – zezaš ljude koji glasaju

    Ništa više.

    • Дејане ја не зезам људе који гласају. Ја им трљам на нос ово срање у које су нас увалили својим неодговорним гласањем за лопове, сецикесе, преваранте и лажове. Ја их позивам да се отрезне и да почну да размишљају о томе да нас гласање за такве нигде не води, и да не треба за њих да гласају.

      Донекле разумем овакве твоје изјаве, јер, судећи по твом блогу, управо ови што су прозвани у чланку Борбе су људи за које си ти гласао, па си се нашао прозван.

      • Kako da ti kažem, glasaš (ili neglasaš) za _ponuđene_ a ne _željene_ opcije.

        Ako smatraš da ni jedna opcija nije dobra, a ti lepo osnuješ stranku ili ne glasaš.

        Ja sam glasao za koga sam glasao (nebitno je u celoj priči) ali definitivno komentar „Za to ste glasali, vi koji ste glasali.“ shvatam kao (u najmanju ruku) zezanje. Ja ne prigovaram ne-glasačima za njihov izbor.

        • Избор да се не гласа је исто тако ваљан избор као и избор да се гласа. Као што рекох, на изборима постоји могућнод да се гласа за некога са листе или да се не гласа. То је законско право које је свим грађанима дато.

          То право наси даље не чини равнорпавнима, јер смо ми који не гласамо стављени у позицију грађана другогореда – наш глас се не рачуна. По садашњим правилима и да изађе троје људи да гласа гласање је валидно и њихов избор ће се односити на све грађане.

          Управо овај лоповски систем и опстаје зато пто си усти ови лопови који држе власт променили изборни закон и омогућили себи да владају чак и ако немају подршку грађана.

          Да је остало као што је било раније – да одређена политичка опција мора да добије већину од целог бирачког тела да би могла да узме власт онда би српска политичка сцена била сасвим другачија – јер би политички актери морали добрано да се потруде да добију гласове. Овако, баш их брига, важно је даимају своје сигурне гласачеи њима одговарада што више људи који их не подржавају уопште не гласају, јер тако неће гласати ни за противнике.

          Не могу да разумем да ти сматраш да је нормално да некоме понудиш тројицу лопова и да инсистираш да грађани немају право да одбију да гласају за неког од њих као и право да негодују зато што други бирају лопове.

          • Nema potrebe da izvrćeš moje reči. Kao što rekoh n puta već do sada:

            – glasaj (ili ne glasaj) za koga god želiš (regularan izbor, stvar ličnog opredeljenja)

            – ne za*ebavajte drugu stranu (koja god druga strana da je) za njen izbor

            (a to je na šta se tvoj komentar odnosio -> „glasali ste, eto vam ga“)

            Ništa više.

  • Дејане, твој последњи коментар потиче на једно питање: да је Пеђа гласао, онда не би било безобразно да зеза остале који гласају? (на пример, гласа за неку маргиналну странку) Једина разлика коју ја видим је да би он померио дупе и гласао. Која је суштинска разлика?

    Сад, о безобразлуку — мени се чини да Пеђа више позива на демократску одговорност. Но, ако верује у демократски систем какав је код нас (нпр. не постоје представници у парламенту, већ су читаве странке једноумни ентитети), онда је и он као негласач једнако одговоран.

    Што се мене тиче, безобразлук је када јавне личности (нпр. патријарх!) позивају људе да гласају. Пеђа истиче своју фрустрацију на личним веб странама тиме што је „надгласан“, и увијено препоручује своју опцију уз мало сарказма.

    Ни ја не гласам не зато што ме мрзи да гласам, већ зато што је моје негласање заправо мој глас у оваквом систему. Ја *активно* одбијам да учествујем у њему. Да, сматрам се одговорним што активно не радим на промени система на такав демократски систем који не би био најобичнија шарада, али сам свестан да немам демократску моћ (подршку довољно људи) да то постигнем.

  • @Danilo:

    Ja ne mogu baš kraće da objasnim od prethodnog komentara šta me je pogodilo. Da pokušam, ipak:

    „Koja je suštinska razlika?“

    Po meni, suštinska razlika je razlika između delanja i ne-delanja. Izbor da li ćeš glasati ili ne je samo tvoj lični izbor, ali je činjenica da će se u ovako uređenom društvu stvari _možda_ promeniti glasanjem a _sigurno_ neće promeniti neglasanjem.

    Još jednom, potpuno je u redu da ne radiš ništa (neglasaš) jer misliš da je tako bolje. Bezobrazno je što zezaš druge što pokušavaju nešto (glasaju) pa makar to i ne dalo rezultata.

  • Суштинска гласања је да, ако гласаш, сигурно гласаш за лопова, сецикесу, преваранта и лажова. Ако не гласаш, знаш да ниси гласао за таквог.

    А сад тврдити да неко ко гласа за лопова, сецикесу, преваранта и лажова чини добро, то је стварно тешко разумети. Такво гласање свакако може да донесе промену – да уместо једног лопова на власт дође други лопов. Коме је то напредак, он је и заслужио овакву власт.

    А стварно би био ред да престанеш да моје активности називаш зезањем, ја се уопште не зезам, врло сам озбиљан и није ми уоопште стало до тога да некога зезам. Ја само прозивам оне који гласају за лопове, сецикесе, преваранте и лажове зато што су штеточине и гурају ову државу у пропаст.

    Наравно да има право да то радим јер они својим поступцима мене и моју породицу такође доводе у незавидан положај. Ако они имају право да на власт доводе лопове, преваранте, сецикесе и лажове, ја имам пуно право да се против тога буним.

    То је суштина демократије, оне праве а не оне коју промовишу те политичке опције које ти подржаваш – даје демократски само оно што њима одговара.

  • Pogledaj gornji komentar.

    Bilo kakvo jednoumlje je loše. Imaš izbor da ne glasaš, super. Tvoja stvar.

    Nije lepo da druge koji nisu izabrali isto to, zezaš. Možeš, tvoj je blog, ali nije lepo.

    Ne znam kako bi izgledala država i ko bi je vodio da niko ne glasa ni za koga, no, kako je to utopija, nije ni predmet ove diskusije.

    • Доста више са зезањем. Моја политичка опција се сукобљава са другим политичким опцијама и моје је легитимно право да користим критику као начин борбе против политике коју сматрам лошом и штетном.

      Када твоји политички изабраници буду престали да нападају оне који имају другачије политичко опредељење, онда ћеш моћи од мене да тражиш да ја не напдам политику коју сматрам штетном.

      Својим негласањем ја врло јасно изражавам своје политичко мишљење и исто сам тако политички чинилац као и неко ко гласа.

      Ја се не зезам, већ покушавам да нешто променим у овом друштву да се оно окрене у добром смеру. Својим инсистирањем на поптуно изврнутој квалификацији моје политичке активности ти само показујеш колико си недемократичан и зашто ти одговара ова власт каква је сад.

      • Koliko vidim (a pregledao sam sve gornje komentare):

        – nisam rekao za koga sam glasao:

        „tvoji politički izabranici budu prestali da napadaju one koji imaju drugačije političko opredeljenje“

        – nisam rekao da mi smeta što nisi glasao (ne smeta mi)

        – nisam rekao da mi odgovara ovakva vlast (ne odgovara mi)

        – nisam kvalifikovao tvoje političke aktivnosti (ne znam ih):

        „insistiranjem na poptuno izvrnutoj kvalifikaciji moje političke aktivnosti“

        Jedino na šta sam skrenuo pažnju je da nipodaštavaš opcije koje nisu tvoje.

        Odakle si izvukao gornje (ružne) kvalifikacije, ne znam.

        • Твоје политичко опредељење сам претпсотавио читајући твој блог. Нисам ни тврдио да ти смета што ја не гласам, него ти смета што се ја усуђујем да кажем своје мишљење и критикујем политику коју сматрам погрешном…

          • Jasno mi je da je teško priznati da si pogrešio i da svo vreme (dugim i komplikovanim komentarima) pokušavaš da izvrneš celu poentu diskusije.

            Ja ću još jednom napisati ono od čega sve vreme i polazim:

            – moje političko opredeljenje je moja stvar (kao i tvoje tvoja)
            – baš me briga za tvoje mišljenje ili tvoju političku opciju i kritikovanje koje god politike ili šta si zaključio sa mog bloga ili šta ti misliš da ja mislim
            – zasmetalo mi je (i smeta i dalje) što si našao za shodno da kritikuješ SVE koji su glasali ZA BILO KOJU partiju (bez obzira ko je sada na vlasti i šta radi)

            Postavio si se kao neko ko je najpametniji i čiji je izbor (da ne glasa) jedino dobar i da su svi koji su glasali (ZA BILO KOGA) budale.

            To nije lepo.

            • Мени не пада на памет да прихватим да је погрешно да не смем да изразим своје политичко мишљење, што ти кроз целу дискусију желиш да наметнеш као твој вид демократије.

              Наравно да је твоеј политичко опредељење твоја ствар, али ако га изразиш у некој дисксуији не можеш од саговорника тражити да се на њега не позива. Ја и неулазим коју конкретну политичку опцију ти подржаваш. Довољно је да констатујем да си гласао за било коју политичку опцију, то јест да подржаваш овакав начин управљања државом какав је заведен у Србији.

              Нисам чуо да је демократски критиковати смао једну политичку опцију. Ако их критикујем више, онда то није дозвољено, то јест није демократски? Да ли ти значи да се не сме критиковати одређено политичко мишљење које рецимо подржава више странака? Да ли то значи да се не смеју критиковати коалиције?

              Да ли ти прочиташ оно што напишеш пре него што кликнеш на дугме за слање поруке? Свако има право на политичко мишење какво год да је што укључује и критичко мишење према коме год да је оно усмерено. Ту твоју демократију где се може мислити само оно шти ти мислиш да треба мораћеш да примењујеш негде другде. Као што ти имаш право да будеш противник свих странака које нису она којој ти рецимо припадаш (ако припадаш), тако имам исто право и ја – да будем противник сваке политичке опције којој не припадам и да јавно говорим зашто не припадам тим политичким опцијама.

              То не значи да сам ја најпаметнији него да ја тако мислим. Да ли то што неко припада некој странци па критикује политичке ставове других странака значи да се и он прави паметан? Не бих рекао, као што не бих рекао да је ово за шта се ти залажеш демократија. Више ми личи на, рецимо, фашизам.

              Ред би био да прошиташ чланак на који сам те већ упутио (http://pedja.supurovic.net/ko-glasa-u-srbiji) да би разумео мој став, да можемо да дискутујемо. Овако нећемо далеко стићи, пошто ти очигледно уопште не капираш о чему ја говорим.

              • „Meni ne pada na pamet da prihvatim da je pogrešno da ne smem da izrazim svoje političko mišljenje, što ti kroz celu diskusiju želiš da nametneš kao tvoj vid demokratije.“

                Čista laž – gde sam to rekao? Molim citat. I ako može običan citat (navodnici – moje reči – navodnici), bio bih zahvalan, a ne još jedna tirada na tu temu.

                „ali ako ga izraziš u nekoj disksuiji ne možeš od sagovornika tražiti da se na njega ne poziva.“

                Nisam ga izrazio – molim citat gde sam to uradio.

                „Dovoljno je da konstatujem da si glasao za bilo koju političku opciju, to jest da podržavaš ovakav način upravljanja državom kakav je zaveden u Srbiji.“

                Premisa izvedena protivno bilo kakvom logičkom razlučivanju:

                glasao si na izborima (PROŠLOST) -> podržavaš ovakav način upravljanja (BUDUĆNOST)

                (sem ako, naravno, ne podrazumevaš da sam vidovit)

                Možda si hteo da kažeš „podržavaš demokratiju“ što je u skladu sa realnošću (trenutno jedini politički sistem u zemlji)?

                „Ako ih kritikujem više, onda to nije dozvoljeno, to jest nije demokratski? Da li ti znači da se ne sme kritikovati određeno političko mišljenje koje recimo podržava više stranaka? Da li to znači da se ne smeju kritikovati koalicije?“

                Ti čak ni ne kritikuješ bilo kakvu opciju. Ti kritikuješ AKCIJU GLASANJA i tvoj izbor (ne glasam) stavljaš ispred bilo koje političke opcije. I da, dozvoljeno je … ali kakve to veze ima sa celom diskusijom? Ako sam rekao da nije dozvoljeno ili da se nešto ne sme kritikovati, molim citat.

                „Da li ti pročitaš ono što napišeš pre nego što klikneš na dugme za slanje poruke?“

                Uvreda. Nisko. Očekivano. Pročitam.

                „Svako ima pravo na političko mišenje kakvo god da je što uključuje i kritičko mišenje prema kome god da je ono usmereno.“

                Tako je.

                „Tu tvoju demokratiju gde se može misliti samo ono šti ti misliš“

                Boli a? Gde sam rekao to? Molim citat.

                „Kao što ti imaš pravo da budeš protivnik svih stranaka koje nisu ona kojoj ti recimo pripadaš (ako pripadaš), tako imam isto pravo i ja – da budem protivnik svake političke opcije kojoj ne pripadam i da javno govorim zašto ne pripadam tim političkim opcijama.“

                A ko ti je to branio? Da li si ti nešto javno govorio? Da se podsetimo, cela ova tirada je bazirana na jednoj (bezobraznoj) rečenici:

                „Za to ste glasali, vi koji ste glasali.“

                Ja nisam rekao da ti to ne smeš da pričaš (smeš), ili da misliš tako (smeš) samo da nije lepo tako kategorisati sve one koji ne misle kao ti.

                „Ne bih rekao, kao što ne bih rekao da je ovo za šta se ti zalažeš demokratija. Više mi liči na, recimo, fašizam.“

                Ja se zalažem za međusobno poštovanje svih opcija koje postoje a ne pljuvanje po opcijama koje se tebi ne dopadaju.

                Ja nisam tebe prozvao fašistom nego ti mene.

                Ja nigde nisam rekao bilo šta protiv tvog političkog opredeljenja (baš me briga za njega) već protiv načina na koji se obraćaš svima drugima koji ne podržavaju sve to što ti misliš.

                Ako neko tera jednoumlje u ovoj priči, to si ti.

                • Твоји коментари су већ прешли у неукус. Сад испаде да ти у ствари нипта ниси ни рекао и да ти ништа не критикујеш, него сам ја побудалио 🙂

                  Изрека „За то сте гласали, ви који сте гласали.“ уопште није критика. То је констатација. Ви који сте гласали сте изгласали ове што сад овако владају. Ти то називаш безобразлуком иако је то ноторна истина, па сам ја безобразан што се усуђујем да то кажем и ја заговарам једноумље зато што то кажем а не ти коме смето што ја користим своје право да кажем нешто са чим се ти не слажеш.

                  Молим те, батали даљу дискусију пошто је очигледно да ти у ствари не знаш шта хоћеш да кажеш, пошто свако мало мењаш исказе.

  • Дејане, ја верујем да би се негласањем (када би се дошло до критичне масе и такво негласање правилно усмерило) могло променити много шта. Уосталом, негласање је довело до промене закона који је захтевао да више од 50% гласачког тела гласа да би избори „успели“ (чиме су покушали негласачима да одузму њихово једино легитимно право изражавање мишљења ;). О томе другом приликом и на другом месту.

  • Управо тако. Ми негласачи смо не једном успели да онемогућимо да на власт дођу људи који су лоши и који не представљају снаге које ће водити у бољу будућност ову државу. Нажалост, ти исти људи су променили правила и тако себи обезбедили неограничену власт.

    Ово сада што имамо као изборе је само шарада око поделе власти, али ниједни избори у Србији више не представљају стварну могућност да се нешто битно промени.

    Једини начин да сепротив тога боримо је да не гласамо. Што нас мање излази на изборе то су избори мање легитимни, а оно што тако изабраан власт чини не представља реалну бољу грађана нити се чини са њиховом подршком.

  • Марко

    Било би интересантно уколико би се на све гласачке листиће увела још једна могућност – нисам задовољан/на ниједном од понуђених странака/кандидата (+ кратко образложење). Тиме би се и онима који не излазе на гласање незадовољни понудом дала могућност да активно искажу своје мишљење.

  • Full

    E bre Pedja, ti imash u glavi i legenda si u svom delokrugu. Svi administratori ti skidaju kapu na tome. Mani se politike 🙂 .

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *