Peđa Supurović, beležnica

Obično  ljudi pomisle da bežični uređaj koji ima dve ili tri antene može da ima značajno bolje funkcije od običnih, recimo da uređaj u stvari ima dva primopredajnika te može da istovremeno radi sa dve nezavisne bežične veze, kao pristupna tačka i klijent, ili kao dve pristupne tačke, ili kao kvalitetan repetitor ili da ima veći domet i slično. To su sve zablude. Dodatne antene imaju sasvim dugu svrhu – smanjenje smetnji.

Kada radio talas napusti antenu predajnika, on se prostire u smeru zračenja antene tako što se širi od nje. Ako radio talas zamislimo kao veliki broj radio-zraka koji se protežu od antene unaokolo, onda samo jedan od njih stiže do prijemne antene. To je slučaj kada su uslovi idealni.

Međutim, ako se radio talas prostire kroz prostor koji ima prepreke, ili veće ravne površine, radio talas će se o te površine odbijati i menjati putanju. Zrak koji udari u prepreku može da se odbije, da skrene na novu putanju ili samo malo da iskrivi putanju, a može mu se promeniti i polarizacija. Ono što je sigurno, to je da će signal tako biti oslabljen.

Prelamanje radio-talasa u prostoriji. Samo plavi zrak je direktan između dve antene, a crveni do prijemne antene dolaze dužim putem, nakon prelamanja.

U zatvorenim prostorijama ovakvo prelamanje radio talasa je sasim uobičajena pojava ali ni napolju stvar nije mnogo bolja, naročito u gradskim uslovima.

Kada dođe do prelamanja radio-talasa, to onda znači da je verovatno da dva ili više zraka od predajne dođe do prijemne antene – jedan zrak dolazi najkraćom putanjom, pravo od jedne do druge antene, a prelomljeni zraci dolaze sa zakašnjenjem, jer prelaze nešto duži put, a uz to mogu biti i oslabljeni pa i promenjene polarizacije. Ova pojava se naziva prostiranje radio-talasa po više putanja (multipath radio propagation).

E to izaziva probleme. Svi radio-signali  koji dođu u istom trenutku do antene se sabiraju i antena ih vidi kao jedan signal čije su karakteristike posledica tog zbira. Ali, taj zbir može biti, i obično jeste, naopak.

Zbog različitog pređenog puta, radio talasi više nisu u fazi pa njihovo sabiranje u nekom trenutku može dati jači signal, u drugom slabiji, a u retkim slučajevima može da se dogodi da se dva signala potpuno ponište. Ako je refleksijom do antene došlo više zraka po različitim putevima njihovo sabiranje će dati sve samo ne kvalitetan rezultujući signal. Posledica je viliki broj grešaka u prenosu podataka.

Prilikom postavljanja bežičnih veza ovaj problem se izbegava korišćenjem usmerenih antena i izborom pogodnih lokacija za postavljanje čvorova. Međutim, u uslovima kada se bežična veza koristi u stanu, radnom prostru, ili nekoj drugoj prostoriji nema baš mnogo izbora, a to su prostori gde najviše dolazi do odbijanja radio talasa od nameštaj, zidove, tavanicu i druge objekte.

Zbog toga postoje uređaji koji imaju dve ili više antena (diversity antenna), koje služe tome da minimizuju koliko je moguće posledice prelamanja radio-talasa. Postoji više metoda kako se to radi ali pojednostavljeno, radi se o tome da se više antena nameste tako da se poveća verovatnoća da će, ako se i pojavi problem lošeg rasprostiranja radio-talasa neka od antena biti manje izložena lošim posledicama, pa će uređaj koristiti tu antenu.

Najčešći metod se izvodi tako što se na uređaj ugrađuju dve identične antene na rastojanju približno talasnoj dužini radio-talasa (za 2.4 GHz talasna dužina je 12.5 cm). Važno je da su antene identične i dovoljno blizu da pokrivaju otprilike isti prostor.

Radio uređaj sluša čas na jednoj, čas na drugij anteni i kada utvrdi na kojoj od njihje signal kvaliteniji, prima podatke preko nje. Opet, kada emituje koristi istu antenu preko koje je primio podatke, pretpsotavljajući d aće na taj način poslati radio-talas biti kvalitetniji na drugoj strani veze. S  obzirom da prelamanje radio-talasa nije stalna pojava, uređaj svaki čas proverava prijem i menja korišćenje antene shodno tome koja u datom trenutku pokaže bolji prijem.

Time je obezbeđeno da, ako se dogodi da na jednoj anteni smetnja bude velika, na drugoj će verovatno biti dovoljno manja da će preko nje moći da se ostvari veza.

Ima primera da ljudi koriste uređaje sa dva priključka za antene za to da ostvare linkove na dva pravca, ali je to pogrešan način, koji se po pravilu pokazuje kao neadekvatan i nefunkcionalan. Naprotiv, ako se uređaj koji ima dva priključka za antene korsiti za usmerene linkove, onda treba koristiti samo jednu antenu, a drugu isključiti (obično uređaj ima opciju da se isključi korišćenje dve antene). Neki uređaji imaju dve antene ali se jedna nalazi u samom kućištu dok se druga priključuje spolja. Ovo obično ne možete saznati dok ne rasklopite uređaj. Takvi su poznati po tome da prave probleme kada se koriste na usmerenim linkovima, jer pored usmerene antene, koja ima sasvim drugačije od male fabričke antenice koja dolazi u uređaj ostaje aktivna i unutrašnja antena što stalno zbunjuje uređaj i on ne ume da razlikuje koji je signal dobar.

U skorije vreme, na tržištu su se pojavili bežični uređaji koj rade u MIMO režimu. Lako ih je prepoznati jer imaju po tri antene. To je takođe način da se izbegnu smetnje kao posledice prelamanja, naravno napredniji, jer osim što uređaj može da primi signal na tri antene, on i emituje na sve tri i tako povećava verovatnoću da će signal ispravan stići na drugi kraj veze.

Podelite ovaj članak sa prijateljima

Slični članci:

1. Zašto se jedna od najpopularnijih radio-antena zove YAGI?
2. Ugradnja RouterBoard 411A u RooTena Pacific Wireless R2T2458W kućište
3. Koliko je opasno zračenje wireless opreme?
4. Neki dobri razlozi zašto treba da koristiš linuks (Linux)
5. TPLink TL-ANT2408C – antena za sve prilike
6. Wi-Spy spektralni analizator za 2.4/5.x GHz – san administratora bežičnih mreža
7. Koji je nivo radio-signala dobar?
8. WiFi SiStr pokazuje nivo signala na bežičnoj mrežnoj karti