Teme: Prirodnjačenje

Zmija – kako postupati sa njom

Skraćena veza: http://pedja.supurovic.net/veza/1002

U Srbiji su samo dve vrste zmija otrovnice: šarka i poskok. Ostale zmije nisu otrovne.

Šarka (Vipera berus)

Šarka (Vipera berus)

Šarka (Vipera berus) ima trouglastu glavu i mali vrat koji je nešto uži od tela tako da ju je lako prepoznati. Ima šare u obliku rombova raznih boja. Crna šarka je potpuno tamna, a šara se vidi samo pod određenim uglom. Voli vlažna mesta blizu potoka, reka i bara. Njen otrov nije prejak i uglavnom ne može da ubije odraslog čoveka, ali izaziva nepovratno oštećenje tkiva. U slučaju ujeda treba potražiti lekarsku pomoć.

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes) ima mali rog na nosu pa ga je lako prepoznati. Na leđima ima cik cak liniju ili rombove. On ima običaj da se penje na drveće, a ime je dobio od pogrešnog uverenja da skače na žrtve. On se u stvari na žrtve obično skotrlja sa drveta ili žbunja gde se popeo radi lova na ptice i jer mu je noću tu toplije. Obično oni nema nameru da ujede, već koristi oslonac da bi sišao na zemlju. Poskok ima jak otrov (to je najotrovnija zmija u Evropi) tako da je u slučaju ujeda obavezno potražiti lekarsku pomoć. Poskok voli kamenjar, i topla područja.

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Ponašanje u blizini zmija

Zmije se ne treba plašiti. Običan oprez je dovoljan. Zmija nije nasilna životinja i sama beži od opasnosti. Napada samo ako je direktno ugrožena.

Prilikom kretanja kroz oblast u kojoj ima zmija treba se držati nekih sitnih pravila:

- dok hodaš pravi buku. Najbolje je da nosiš štap kojim ćeš da lupkaš ispred sebe ili šuškaš po opalom lišću ili žbunju. Možeš i da trupćeš stopalima. Zmije će te tako čuti kada nailaziš i skloniće se same. Glasno pričanje nema efekta jer zmije „čuju“ tako što telom primaju vibracije preko tla.

- nemoj trčati ili brzo hodati, jer se tako krećeš previše brzo i zmije ne mogu da stignu da se sklone.

- gledaj kuda staješ, da bi na vreme primetio zmiju, ali ako poštuješ prvo i drugo pravilo, mislićeš da u šumi uopšte nema zmija, jer će te one izdaleka čuti i skloniti se. Izuzetak je ako neku iznenadiš na spavanju, jer se tada osećaju ugroženo i spremne su da se odbrane. U više navrata sam gledao kako ljudi pređu preko zmije i čak je očepe, ali je njoj ipak prioritet da pobegne, a ne da ujede.

- ako se penješ uz stenu, vodi računa gde se hvataš rukama i trudi se da proveriš pogledom pre nego što se uhvatiš. Zmija vrlo teško može da te čuje dok se penješ i možeš lako da je iznenadiš.

- ako se krećeš u grupi, onda gledaj da gaziš onuda kuda su prošli oni ispred tebe.

- vodi računa na mestima gde je moguće da bude zmija. To je obično stenovit ili šumovit predeo, blizu vode. Ujutru i uveče zmije izađu na kamenje jer im je tu toplije, a kada je vruće preko dana, zavuku se u pukotine ili druga mesta koja su u senci, a na kojima nije hladno.

- kada susretneš zmiju, stani i umiri se. Nemoj da se plašiš ili paničiš. Sačekaj da ona ode. Pripremi štap ispred sebe tako da ako krene prema tebi, možeš da je odgurneš (ne i da je tučeš). Ako je i ona mirna, baci manji kamen blizu nje, ili lupkaj štapom ispred nje, da je oteraš. Nemoj zmiju udarati štapom ili gađati kamenom.

- ne ubijaj zmije. Zmije su korisne i ne treba ih uništavati, naročito ne ako je jedini razlog strah. Strah nije razlog da bilo koga povrediš ili ubiješ.

- svaku zmiju izbegavaj kao otrovnicu jer ima neotrovnih vrsta koje veoma liče na otrovne.

Prva pomoć

- imobilisati ud ako je on ugrižen da bi se onemogućilo njegovo pokretanje i time onemogućila i veća cirkulacija krvi

- iznad ujeda napraviti podvez tako da se uspori protok krvi i time spreči širenje otrova kroz telo. Podvez vršiti širokom tkaninom i ne treba previše stegnuti. S vremena na vreme treba malo popuštati povez da se ne izazovu druge komplikacije usled zaustavljanja krvotoka. Ima i preporuka da se uopšte ne pravi podvez. Ako je ujed blizu ili uz sam krvni sud, onda je bolje izvršiti podvezivanje. Ako je ujed u mišićno tkivo, onda je bolje ne podvezivati, jer velika koncentracija otrova nepovratno uništava to tkivo te je od podvezivanja veća šteta nego korist.

- osoba koju je ugrizla zmija treba da smiruje, kako bi se smanjio broj otkucaja srca i time usporio krvotok. Ipak, ako je osoba sama i nema drugu pomoć, može i sama krenuti po pomoć, naročito nakon ujeda šarke, jer je njen otrov blaži i sporije deluje.

- otrovanom treba davati da pije što više tečnosti, ali nikako alkohol ili lekove (naročito ne aspirine je roni ubrzavaju krvotok).

- ne treba rezati ranu, jer se tako ona još vise zagadi a otrov inace razređuje krv tako da može doći do obilnog krvarenja.

- ne treba isisavati otrov iz rane jer ako otrov dođe u dodir sa nekom ranicom na koži ili u usnoj duplji, ili sa kvarnim zubom onoga ko pruža pomoć, i on će se otrovati.

- ne treba paliti ranu jer to nema efekta. Eventualno, ako je reč o udu, može se uroniti u vruću vodu (onoliko vruću koliko otrovani može da izdrži), jer toplota uništava zmijski otrov.


Podelite ovaj članak sa prijateljima


56 comments to Zmija – kako postupati sa njom

  • Edin

    Ljubitelj sam prirode, svaki slobodan dan koristim da sa društvom provedem u prirodi. Moj boravak u prirodi je za mene kao neko punjenje baterija, prosto uživam u šetnji po planinama… i sve je to super, sve dok…. hm vidim zmiju. U tom trenutku doživim šok koji bi malo ko mogao da shvati. Prvo se ukočim i ne mogu da progovorim, to traje oko 1 min. sledećih 5 minuta sam kao izgubljen, a potom mi je potrebno oko 3 sata da se oporavim od šoka (drugari se muče da me nagovore da se pomerim sa mesta, čak ne smem da se vraćam nazad) na svako gaženje na travu osećam kao da gazim u leglo zmija- razmišljam da ću je nagaziti a da je i ne primetim i tako izazvati njen napad. Brzina kojom se krećem u tim momentima 1km/h a najverovatnije i manja (preterani oprez). Dovoljno je da me dotakne neka travka i ja sam gotov – skačem glavom bez obzira. Sve ovo što se dešava, dešava se nezavisno od toga koja je zmija u pitanju (otrovnica ili neotrovnica). Sva sreća što ne viđam tako često zmije na šetnjama, jer se trudim da pustim da neko ide 20 metara ispred mene. Sve sam učiino da se oslobodim ove fobije od zmija, ali ništa ne uspeva. Nikada u životu nisam ubio zmiju, ali smatram da bi priroda bila mnogo lepša bez zmija. Možda ne bi bilo loše obezbediti pešačke staze koje bi bile obezbeđene nekom vrstom zaštite (kao ove navedene u komentarima)- kako ljudi uopšte ne bi morali da dolaze u kontakt sa zmijama. Ove godine sam četiri puta video zmiju u prirodi, svaki put je malo falilo da je nagazim, i obavezno je to izazvalo šok opisan gore. Voleo bih da samo na trenutak osetite kako se ja osećam u tim trenucima – reakcija na otrov je ništa spram reakcije na samo viđenje zmije. Ima li neko savet kako se osloboditi ove noćne more jer ne smem čak ni da kampujem nigde odkako nam je u šator bila uletela zmija. Jednostavno osećam da će me zmije naterati da se odreknem onog što najviše volim :(

    P.S. kad vidim zmije na slikama sav se pogubim, a kamoli uživo :(

  • Fobija

    Edine, to što opisuješ je fobija. Otiđi kod kognitivno – bihejvioralnog terapeuta i taj strah možeš riješiti u 1 ili 2 seanse.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


7 + = jedanaest