Ovih dana srpska internet zajednica je uzburkana zbog suđenja dvojici vlasnika sajta www.freebetting.net i www.kladionicar.com. Podigla se čitava hajka protiv srpskog pravosudnog sistema zbog ovog slučaja. Povod su tvrdnje da se ovim procesom u stvari zarada od provizija na Internetu dovodi u pitanje i svrstava u krivična dela.
Na početku da razjasnimo šta je affiliate marketing. Engleski izraz ne pokazuje na prvi pogled da se radi o klasičnoj zaradi od provizija. Neko ko se bavi određenom delatnošću može da angažuje spoljne saradnike koji će dovoditi klijentelu a zauzvrat će, od svakog sklopljenog posla dobiti određeni procenat. To je način poslovanja sa kojim se srećemo svakodnevno. Može li takvo poslovanje biti kriminalno? Kao takvo, naravno da ne može.
U čemu je onda problem? Zašto su ova dva internet biznismena pod udarom zakona? Sve dok nije objavljena optužnica protiv njih, to smo mogli samo da nagađamo. Sada kada je ona dostupna javnosti, stvari postaju jasnije.
Đorđe Đokić i Dušan Jagličić, oba iz Kragujevca, vlasnici sajtova www.freebeting.net i www.kladionicar.com su zaista zarađivali affiliate marketingom. Međutim optužnica se time i ne bavi niti ih za to tereti. Tereti ih da su neovlašćeno organizovali igre na sreću (drugim rečima kockanje) i da su prali novac koji su zaradili nelegalnim poslovima (prevodili ga u legalne tokove kupovinom raznih dobara nalegalnom tržištu).
O tome da li su oni krivi za ovo za šta su optuženi neću ovom prilikom. Uostalom, posao suda je da to utvrdi. Ono što sam želeo da naglasim, to je da svi koji na Internetu zarađuju kroz affiliate marketing ne bi trebalo da se brinu. Ta vrsta zarade nije predmet ovog slučaja i sve dok ga koriste za legalne poslove mogu mirno da spavaju.
Oglašavanje ili affiliate marketing
Uporedo sa ovim pitanjem, često se postavlja i drugo – da li je affiliate marketing isto što i oglašavanje. Oni koji staju na stranu pomenute dvojice otuženih tvrde da jeste, ali ipak, postoje neke veliek razlike.
Oglašavanje je usluga objavljivanja neke informacije. Ono se obavlja za unapred dogovorenu cenu koja nije uslovljena efektima oglašavanja. Na Internetu, oglašavanje se najčešće naplaćuje fiksno za određeni vremenski period, ili dinamično, prema broju prikaza oglasa ili broju klikova na njega.
Zarada medija koji objavljuje oglas je time definisana kroz jasan poslovni odnos: oglašivač plaća da se njegova informacija objavi. Postoji li tu odgovornost oglasnog medija za ono što je oglašeno? Da, jer zakon određuje šta se ikako može oglašavati. Ako medij objavi oglas koji je suprotan zakonu, može snositi posledice.
Kod affiliate marketinga, odnos oglašivača i posrednika je daleko bliži. Posrednik ne zarađuje od objavljivanja oglasa nego od privlačenja novih klijenata. Njegova je zarada vezana za broj uspešno sklopljenih poslova. On nije puki medij za oglašavae, nego saradnik u poslu, koji radi za proviziju. Kakva je odgovornost posrednika u ovom slučaju? Veća, jer je on direktno uključen u posao. Ako je posao nelegalan, onda će i on snositi odgovornost za svoje učešće u njemu.
Zaista postoje oblici affiliate marketinga koji se mogu posmatrati kao oglašavanje.
To su slučajevi kada je affiliate plaćen po broju dovedenih potencijalnih klijenata (u najširem mogućem značenju) ali kada njegova zarada ne zavisi od toga da li se radi o uspešno dovedenom klijentu u smislu da mu je nešto prodato ili da je postao član sajta ili po nekom drugom merilu uspešnosti – prosto affiliate pošalje nekoga i plaćen je po broju poslatih potencijalnih klijenata.
Ipak, kada affiliate dobija korist (proviziju, beneficije, ili nešto drugo) zavisno od uspešnosti, to jest, od učinka,, to značajno menja odnose, jer affiliate tada postaje saradnik. Njegova zarada je uslovljena time da dovodi stvarne klijente, i ona predstavlja proviziju od uspešno obavljenih poslova (što i dalje ne mora značiti da zarada mora biti izražena novcem).
Zašto je to tako? U prvom slučaju sav rizik promocije snosi onaj ko angažuje affiliate marketera, jer on marketeru plaća da ga promoviše bez obzira kakvi seu efekti te promocije.
U drugom slučaju affiliate snosi deo rizika u uspešnosti posla, jer on upotrebljava svoje resurse za promociju, a plaćen je samo ako ta promocija da konkretne uspešne rezultate naručiocu. Upravo to affiliate-u menja status od običnog promotera u saradnika koji učestvuje u poslu i ulaganjem svojih resursa i učešćem u riziku da li će posao biti uspešno obavljen.
I da još jednom podvučem, sve to i dalje nema nikakvu kriminalnu podlogu. Sve su to isprani, mogući i uobičajeni načini poslovanja. Veza sa kriminalom može da nastane samo ako su upotrebljeni u nekoj protivzakonitoj aktivnosti.
Gledaj Peđa, bez da ulazim u pravne zavrzlame (verujem da dobar pravnik može ovaj slučaj da okrene i ovako i onako), hoću da kažem da sam 100% na strani ovih momaka. I ja zarađujem hleb na internetu pa znam koliko je đavolski teško to i postići, celodnevni (pa i noćni) rad i znanje se podrazumevaju a uspeh je krajnje neizvestan.
Naravno, država može da proglasi kažnjivim šta hoće, eno inspektor naplatio 12 hiljada din. kaznu vlasnici frizerskog salona zato što je na njenom mobilnom čuo neku muziku pa je, Bože moj, to shvatio kao kršenje autorskih prava…
Ja stvari posmatram ovako…svako treba da se snalazi kako zna najbolje i ume…dakle moj posao je da zaradim novac i da ga sačuvam a državni posao je da me juri i to mi otme.
Sa te tačke gledista njima mogu samo da zamerim to što su dozvolili da se sazna za njihov posao, komotno su mogli da to rade u ilegali i mirno bi živeli…ovako, pali su u zamku naivnosti i sad, šta je tu je.
Država nama želi sve najgore, da nije tako ni bi više od pola stanovništa živelo u bedi, zašto bi se onda iko pridržavao pojedinih glupavih zakona kad se u isto vreme može videti da određene grupe sasvim komotno krše te iste zakone i nikom ništa.
Ja se držim večitih moralnih, ljudskih zakona…ne kradi i ne ubij…a za ostalo me zaobiđite.
To da li neko teško ili lako zarađuje novac nije neki kreterijum koji ima uticaja na legalnost takve zarade, ako izuzmemo da je obično prilično lako „zaraditi“ novac ako se pređe s one strane zakona.
No to da li nekoga uhvate ili ne, opet nije kriterijum da i on radi legalno.
I ja vrlo dobro znam kako je đavolski teško zaraditi novac, jer ga i ja zarađujem sa svojih deset prstiju i glavnom, i upravo zato imam problemkada vidim da neko lako zarađuje zato što nema skrupula, već zaobilazi zakon i moral.
Na Internetu je bar lako prepoznati ko radi legalno a ko ne, a nažalost, lako je i primetiti da oni koji rade nelegalno mnogo bolje prolaze finansijski, čest direktno i na moju štetu. Upravo zato ja podržavam postupak tužilaštva, koje je prepoznalo određenu radnju kao kriminalnu i odlučilo da to istraži i preda sudu da utvrdi da li se radi o kriminalu ili ne.
Žalosno je da smo mi dovedeni u situaciju da državu gledamo kao tlačitelja koga treba zaje*ati na svakom koraku. Dok bih to i mogao da prihvatim na temu poreza i raznih taksi, neprihvatljivo mi je da neko svoj bunt protiv države ispoljava tako što koristi slabost, naivnost, neobrazovanost ili glupost običnih ljudi te im uzima novac.
Kome je do bunta protiv države, nek izvoli pa se direktno sa njom uhvati u koštac.
Država je najpre instrument obezbeđenja zaštite građana. Stoji da se dešava da je ona neretko zloupotrebljena, ali ona ipak i danje ima zaštitu kao svoju primarnu finkciju. Taman posla da nam se društvo zasniva na tome da svako treba da se snalazi kako zna i ume, i po svaku cenu. Kako zna i ume da, ali ne i na štetu drugih.
Da se slozim sa Milosem i da i ja dodam da je na sudjenju Lutrija Srbija izjavila da nije ostecena strana ali i da je covek koji je predstavnik sluzbe za organizovanje igara na srecu ili tako nesto takodje izjavio da oni ne smatraju da je postavljanje linkova ka inostranim kladionicama predstavlja organizovanje igara na srecu… Slucaj stvarno postaje teski apsurd i velika sramota. Sramota je jos veca kada se uzme u obzir da su uhapseni tvorci sajta koji je prvi u toj nisi u svetu, i tvorci srpskih sajtova koji se nalaze na listama prvih 50 PC Press-a u 2010. Ovih dana Jaga je presao da se bavi pcelarastvom. Eto tuda ide nas internet i internet preduzetnici… Jagin sajt o medu: http://www.bagremovmed.com/. Jos jedan za mene frapantan podatak je da unazad 5-6 godina njih dvojica imaju dvosmernu komunikaciju sa Lutrijom gde im Lutrija kaze da skinu neki baner i oni to i urade, o cemu imaju i dokumentaciju. Mogu samo da se slozim sa onim sto je Djordje napisao u zadnjem blog postu na kojesledeci.com: „Nije potrebno da stanete nekom na žulj. Nije potrebno da ste sa nekim u sukobu. Mogu vas uništiti iz čistog neznanja.“
I ja mislim da je ceo ovaj slucaj iz cistog neznanja pokrenut…
Sad sam tek slucajno naisao na ovaj clanak pa me zanima jel to sudjenje uopste zavrseno,i kako