Бицикларење за сваки дан: Ужице – Кадињача

У околини Ужица је лако наћи занимљива одредишта за вожњу. Хвала богу па не мањкамо у лепим пределима и разним путевима. Овом приликом представићу вам једну једну врло згодну вожњу коју можете извести кад год сте расположени. То је успон на Кадињачу.

Од Ужица до тамо и назад има 28 километара што је таман да можете да извезете чак и ако сте окаснили поподне с посла. Зависно од темпа, ово можете извести за сат и по па до четири сата, зависно да ли тренирате или желите да се релаксирате. Претпостављам да просечно утрениран бициклиста може да рачуна са 2 и по сата вожње умереним темпом.

Одлазак до Кадињаче је омиљен ужичким бициклистима, јер овај пут није превише оптерећен аутомобилским саобраћајем па је за бициклисте пријатније, а и иначе ова траса је скоро па идеална за свакодневни тренинг. садржи све потребне елементе: благо дуготрајно горедолирање уз постептен успон у одласку, што је одлично за постизање кондиције, затим, јак успон уз Кадињачу, таман да добијете и на снази мишића, а повратак обећава луд спуст који, осим што представља ванредан ужитак, омогућава и да усавршиtе технику вожње, а њему следи дуго благо спуштање идеално да истерате максимум из својих мишића. Ако ово извозите једном до два пута недељно, имаћете врло добру кондицију и бићете спремни за велике изазове. Ова траса је нарочито препоручљива почетком сезоне, када нисте довољно увожени.

uzice-kadinjaca.gpx

Од самог почетка, пут је прилагођен тренингу. Ако немате времена за прописно загревање пре поласка, искористите првих километар и по пута, јер је то прилично благ успон. Возите лаганије, без журбе, да се мишићи загреју и добро припреме за каснија оптерећења, а то их очекује већ на успону на Теразије. На врло кратком растојању од свега петстотинак метара, направићете успон од 50 метара. Иза тога следи горедолирање у дужини од 8.5 километара које вас благо успиње до подножја Кадињаче. Успут, на 7 километара од Ужица, наићи ћете на чесму одмах поред пута са десне стране. То је чесма крај путаш, коју је сазидао надзорник радова у току изградње пута за помен својим родитељима. Чесма се налази ниско испод нивоа пута, а вода из ње више цури него што тече, али је добра вода, са буковог извора. Искористите то да направите мали предах.

Нешто даље, одмах иза брда, наићи ћете на раскрсницу у Волујцу. Ту се магистрала рачва. Леви крак иде ка Пониквама, Врутцима, Биосци и Кремнима, а десни иде преко Кадињаче, према Бајиној Башти, Рогачици, Љубовији и даље. Настављате десно и даље веома благим успоном стижете до испод Кадињаче, када осетно креће успон. Ако нисте утренирани, не морате ићи даље. Сасвим је довољно да дођете до кривине где почиње успон а онда да окренете назад. Већ следећи пут пробајте и да одете даље и изађете на врх Кадињаче.

Успон је дуг 3.6 километара и прилично је јак – савлађује се 190 метара висине, али има једну деоницу знатно већег нагиба. Предострожности ради, подесите нижи пренос, спустите темпо и лагано се попните. Јака деоница се завршава код саобраћајног огледала постављеног на оштрој кривини, а даље је благ али прилично дуг коначни успон до врха.

Кад смо поменули кривине, пазите се на овој деоници. Осим што је стрмо, пут је сав у оштрим и непрегледним кривинама, а возачи некада не успеју да то добро процене па могу да вас доведу у незгодну ситуацију. Колико приликом успона треба да пазите на собраћај који се спушта низ Кадињачу вама у сусрет, још више пазите када се будете спуштали, јер нагиб је велики, кривине оштре и непрегледне, а чак је и пут у контра-нагибу, тако да ће вас кривина повући и ако нисте веома успорили, веома је лако излетети са пута. Ово упозорење схватите озбиљно, јер је на овој деоници неколико аутомобилиста, али и бициклиста, изгубило живот због излетања у кривинама.

Убрзо, стићи ћете и на сам врх Кадињаче. Ма колико пута да сам изашао овде бициклом, увек бих се на крају успона осећао некако посебно. Сваки пут, изнова то је као да постигнем неки свој, нарочити подвиг. Сваки пут падне четрнаести километар, без обзира да ли је то на почетку сезоне, када уме да буде напорно, или при крају, када изаћи овде не представља неко велико оптерећење.

На врху Кадињаче се налази спомен комплекс изгинулим ратницима Ужичког радничког батаљона, који су на овом месту сачекали немачку војску која је долазила према Ужицу. Историчари не могу баш да се сложе да ли је та битка била неопходна или не, али свеједно, треба указати почаст људима који су, скоро сви до једнога, положили животе на овом месту, јер су сматрали да је то неопходно, како би успорили напредак Немаца и омогућило повлачење партизанске болнице из Ужица.

Кадињача је иначе леп видиковац, са кога се поглед пружа далеко према Босни али у према Ужицу. Искористите прилику, обиђите спомен обележје целом његовом дужиноми ако је лепо време опустите се и уживајте. Иако сте тек на пола пута, све што даље следи је само награда за уложени труд – један дуги и скоро непрекидан спуст назад до Ужица.

Уобичајено је да се у Ужице вратите истим путем, то вам даје прилику да сваки метар успона добрано наплатите у уживању, а спуст низ Кадињачу је пре свега уживање (ако не заборавите мере предострожности). Ако сте први пут бициклом на Кадињачи, најтоплије вам препоручујем да се управо истим путем вратите јер је то доживљај поновљив само ако поново изађете на Кадињачу.

Међутим, за оне који воле авантуре, и не воле баш да се увек враћају истим путем, ево једне посластице. Повратак са Кадињаче може да буде доживљај на другачији начин – један озбиљан спуст сеоским земљаним путем. Уместо да се вратите назад, наставите коју стотину метара према Пониквама и видећете земљани пут који се одваја лево и наставља испод асфалтног пута. Крените њиме и чека вас права пустоловина – стрмоглав прилично добрим путем кроз шуму све до подножја Кадињаче.

kadinjaca-uzice.gpx

После нешто преко два километра фантастичног спуста избићете поново на магистралу подно Кадињаче и надаље пут према Ужицу можете наставити њоме. Ако баш желите да избегнете повратак истим путем, негде на седам и по километара, можете кренути обилазницом око Ужица према Турици. Овај пут је још увек у изградњи, раскопан је али сасвим проходан. Понегде има блата. Он се укршта са путем којим се из Турице иде за СТапаре, так да ту можете да окренете у Урицу и направите још један врло атрактиван спуст (ипак и овде водите рачуна јер је насељено и никад се незна шта чека иза кривине). Када се спустите у Турицу, скрените путем десно, према Ђетињи. Избићете на пут којим је накада ишао воз Ћира, па ћете њиме, низводно, кроз тунеле, стићи на ужичку Плажу и тиме ћете затворити круг.