Теме: Слике из природе | Фотографија

Борови на Водицама (Златибор)

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/4032

Један од најлепших предела на Златибору су Водице. Високи усамљени борови доминирају зеленом долином око мале планинске реке. Ово је право место за излете.

3 comments to Борови на Водицама (Златибор)

  • Mica

    Ulepšali ste mi dan ovim komentarom. Rođena sam u selu nedaleko od Vodica. Najlep[i izleti su uvek na Vodicama. Prošlog leta sam bila u jednoj vikendici za vikend. Noću čujete samo zrikavce i ponekad auto koji prođe magistralom ka moru.
    Danju šetnje po zlatiborskim brežuljcima obraslim retkom travom, majčinom dušicom i planinskim cvećem. Idete dokle vam oko seže i dok se noge ne umore, a onda se ispružite u mirisnu travu ispod bora Dišete kao u hiperbaričnoj komori i nikada se ne osećate teško ni umorno. Na Zlatiboru nemate potrebu za cigaretom, sve miriše i budi čula. Vodice su najbolja antidepresiv terapija koju znam i treba ih prepisivati na recept kao lek

  • Aleksandar

    Tu malo iza brda imam brvnaru vec 40tak godina. Da, ovo je najpoznatiji kraj zlatibora sa reklama i razglednica… Medjutim i najpopularniji za piknikovanje pa naravno i cesto „ukrasen“ djubretom… Sada su postavili nesto kontejnera i klupa pored stare magistrale i to je naravno redovno prepuno djubreta. Za prvi Maj muka da te spopadne. Skupi se seljana sa svih strana i ta oaza mira i tisine pretvori se u mini Guchu(kolko vec nije ukaljana saobracajem) tresti kilometrima unaolo. Naravno, kad sklone satore posle nekoliko dana ostave jos djubreta. I ne, nemam nista protiv da se narod provodi ili odmara, ali postujte prirodu… a muziku odvrcite kod kuce.

    • Нажалост, људи уопште немају свест о боравку у природи и њеном чувању.

      Никада нисама нити ћу разумети какво задовољство људи налазе у томе да оду у природу, одврну озвучење до даске и опијају се до бесвести и на крају ни отмпад који су направили непокупе и понесу до првог контејнера.

      Боравак у природи подразумева у уживању у њој самој, њеној тишини и свим звуцима који ту тишину чине, у њеним мирисима, у неуништавању и у златном правилу да све што си донео и понесеш са собом.

      Нашу Ђетињу су такви „љуибитељи природе“ потпуно унаказили, почевши од бетонирања и асфлатирања а сада већ праве и „туристичке садржаје“ да привуку туристе. Ђубрета у јклисури Ђтиње никад ниеј било оволико (и при том не мислим само буквално).

      Нажалост не једном ми се огадио боравак у природи баш због таквих. Једино решење је откривати нека друга места и љубоморно их чувати од јавности.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *