Мало сам прерачунао изборне резултате са Парламентарних избора у Србији 21016. године и добио нешто другачије проценте него што је то званично.
Није тешко закључити да би све било другачије када би се изборни резултат рачунао у односу на број грађана са правом гласа. То би мени била мотивациај да изађем на изборе. Чак не би ни морали да уводе да гласање буде обавеза, мада не бих имао ништа против.
[…]
Кад човек прсне под пресијом система, страдају они који су му најближи, а обично и најмање криви.
Чудо је што је засад само један потегао нож на медицинаре.
С обзиром на малтрериања кроз која пролазе људи сваки дан у разним медицинским установама, испоставило се да смо још увек виталан народ и не прскамо тако лако.
Можда нас зато толико и газе и газиће све док не почнемо редом да се откачињемо и потежемо ножеве.
Давање статуса службеног лица медицинарима је само подизање нивоа притиска на грађане. Уместо да мењају систем и смањују притисак и тиме незадовољство и могућност да неко прсне и почне да се обрачунава директно, они раде управо оно што је најгоре – штите лош систем и омогућавају да постане још несноснији. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Како стоји ствар са твитерашко-блогерском сценом постало ми је савим јасно ономад када их је Оливер Дулић, тадашњи министар, све преобратио са пар позива на пићенце.
Човек је очигледно добро разумео како то функционише и у три потеза је целу сцену која је била веома критична према њему окренуо за мале паре да га подржава.
И није само он то успео. Пар тадашњих виђенијих политичара је на исти начин решило своје проблеме са лошим гласом међу твитерашима и блогерима. Исту технику су користиле нки контроверзни бизнисмени и ПР службе неколико већих компанија када је требало да умире критичке коментаре на свој рачун. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Излазим данас из зграде, кад оно пред самим улазним вратима двоје деце се игра са мачетом.
Маче малецно, види се да је са улице, покисло, уби се од умиљавања. Све покушава да се деци попење на патике да се мало угреје. Деца ко деца, одушевљена.
„Сад га морате понети кући“ кажем ја као у шали а мислим озбиљно, и приметим, мајка, која је са њима, се кисело насмеја.
Мало касније прођем, они се још увек играју, а мама разгледа излоге.
А још мало касније, мама одвела децу, а маче тутнула испод оближњег аутомобила.
Играчка је послужила сврси, па је одбачена. […]
[ ... види цео чланак ... ]
