Moj prvi susret sa Durmitorom, pre mnogo godina ostavio je veoma jak i lep utisak. U narednim godinama, koristio sam svaku priliku da ponovo odem. Onda su se političke prilike promenile i ja tamo nisam odlazio godinama. Sve do pre par nedelja, kada su uspeli da me nagovore da odem na vikend.
Planina je i dalje ista kakvu je pamtim – velelepna, grandiozna i prijateljski raspoložena. Ipak, više nije ista. Sada se nalazi u drugoj državi koja više nije prijateljska, a i ljudi su se promenili i sada su ljubazni samo ako od vas očekuju novac. A očekuju ga, i to mnogo.
No, da ostavim ružne ljudske (nus)pojave po strani, ako nameravate da odete na Durmitor a niste vični planinar i poznavalac sigurno vam treba preporuka šta tamo da posetite i vidite. Siguran sam da vam ne trebaju neka posebna uputstva da obiđete Crno ili Zminje jezero ili Ćurevac, vidikovac nad kanjonom reke Tare. Za to je dovoljno da usput pitate bilo koga da vam pokaže put.
Pravu planinu možete da vidite i osetite samo ako joj priđete veoma blizu. Postoji jedno mesto koje vam neće tako lako preporučiti, a još teže će vam objasniti kako da tamo odete, iako je u stvari relativno lako dostupno čak i običnom šetaču, nesviklom na planinarenje.
Evo ga to mesto, uzvišenje iznad Mliječnog dola i Zelenog vira podno Zubaca:
Ovaj vidikovac je najpogodniji ako, kao običan turista, a ne planinar, želite nešto više od toga da Durmitor gledate poizdalje iz Žabljaka. Sa njega se vidi Bobotov kuk, najviši vrh Durmitora (2523 mnv), a pored njega odmah i Đevojka (levo, 2440 mnv) i Lučin vrh (desno, 2396 mnv).
A kad se osvrnete okolo, vide se Štit (2236 mnv), Šareni pasovi (2248 mnv), prevoj Samar (iza koga se kriju Škrčka jezera, 2075 mnv). Iza Đevojke proviruje i Bezimeni vrh (2487 mnv), a sa desne strane su Minin bogaz (2387 mnv) i Zupci (2309 mnv). Ispred njih sa leve strane je Mlečni do a pravo ispred, podno masiva Bobotovog kuka, Zeleni vir, najviše jezero na Durmitoru (2028 mnv).
Kako ćete doći ovde
Krenete automobilom sa Žabljaka prema Šavniku a na izlasku iz mesta skrenete prema Trsi i Pivskom jezeru. Sledi 14 kilometara dobrog asfaltnog puta do prevoja Sedlo. Usput ćete proći iznad Pošćanskog jezera obodom Durmitora tako da ćete videti i Savin kuk (2313 mnv), Stožinu (1905 mnv) i Pošćansku planinu sa desne strane.
Podno Stožine je Pošćenski do sa nekoliko jezera (Suva lokva, Modro jezero, Srablje jezero i Valovito jezero). Nešto pre izlaska na Sedlo, pod Uvitom gredom pored samog puta se nalazi izvor veoma pitke vode (označen je). Već od Stožine puca pogled na Ranisavu (2084 mnv) i nešto višu Sedlenu gredu (2227 mnv) sa vrhom Zupci (2148).
Sedlo je prevoj na 1907 metara nadmorske visine smešten između Sedlene grede i Uvite grede (2199 mnv). Utisnut između ova dva vrha i sa prelepim sa vidicima, već na prvi pogled očarava osećajem da se zaista nalazite na pravoj planini. A još uvek niste videli pravu stvar! Ma kakvo da je vreme, na Sedlu je uvek vetrovito, ali nemojte brinuti, čim krenete u planinu, vetar se umiruje (osim ako niste baksuz pa vas stigne nevreme).
Pored puta ima uređenog prostora gde možete ostaviti automobil, jer nadalje se ide peške.
Šetnja planinom
Od Sedla vodi planinarska staza sve do Bobotovog kuka. Kao početnici, nećete ići do kraja već samo prvih oko 3,2 kilometra do vidikovca iznad Zelenog vira i za to će vam trebati oko 2 sata laganog hoda. Staza je odlična za početnike jer, osim kraćeg uspona na prevoj između Sedlene grede i Vjetrenih brda (2231 mnv), ostali deo puta je veoma blag i uopšte ne predstavlja napor. Upravo zbog toga ovo predstavlja najlepšu stazu za šetnju Durmitorom.
Planinska staza se blago penje po golom travnatom brdu prema Uvitoj gredi, i već na ovom brdu prelazite magičnu visinu od 2000 metara. Podno stena staza skreće levo i lagano se stranom podiže prema prevoju. Imaćete utisak da je sve preveliko i previsoko i da je uspon nemoguć ali ne dajte se prevariti. Staza je u stvari prilično lagana i nećete imati nikakvih problema da se popnete.
Ubrzo ćete naići na dimnjak (kuloar) u steni kojim se može popeti na prevoj. Ovde počinje uspon sa oko 2060 metara na prevoj koji se nalazi na oko 2160 metara. Ipak, nemojte ići kroz kuloar. On je veoma strm, a na nekim mestima je potrebno i veštine da se uspnete. Svakako nije za početnike jer je opasan. Umeto toga, krenite malo dalje označenom stazom koja obilazi stenu sa leve strane i vodi na prevoj znatno blažim travnatim usponom.
Penjite se lagano. Nema potrebe da žurite i umarate se. Ovaj uspon svako može da savlada ako ne žuri sa penjanjem. Pravite stanke da se odmorite i ne zaboravite da se okrenete i bacite pogled na panoramu Dobrog dola (gde izvire reka Komarnica) i planina koje ga okružuju jer je nezaboravan.
Dvadesetak minuta kasnije, sa prevoja već možete videti pravu veliku planinu. Pred vama će se pružiti Valoviti do i naspram vas Surdup (2279 mnv), Milošev tok (2426 mnv) i Bandijerna (2409 mnv) u svoj svojoj veličini. Staza dalje vodi levom stranom useka, sa blagim uzbrdicama i nizbrdicama uvodeći vas dalje u srce masiva Durmitora.
Milošev tok i Bandijernu ostavljate desno, a pred vama se prikazuje Trojni prevoj (2245 mnv) i pored njega Zupci (2309 mnv, nemojte ih pomešati sa onim Zupcima na Sedlenoj gredi, ovi su viši i daleko markantniji), nazubljena stena sa velikim brojem zubaca koji izgledaju kao vilica nekog dinosaurusa.
Sada već prolazite dolinom koja se zove Surutka. Kao i sve ostale udoline na Durmitoru to je lednički cirk, nastao delovanjem glečera u davnoj prošlosti. Ona je cela ispresecana pukotinama i vrtačama. Ovde se i sneg zadržava do duboko u leto. U dolini Surutka se nalazi i jedini izvor na stazi snabdeven vodom iz lednika koji se lagano otapaju. Voda je hladna i osvežavajuća ali je meka jer potiče od otopljenog leda. Dobro je da imate malo limuna ili neki sok u prahu da je malo začinite jer tako bolje utaži žeđ.
Ako ste raspoloženi, iz ove doline se možete popeti i na Trojni prevoj . Uspon je kratak, a uloženi trud će se debelo isplatiti. Staza za uspon nije obeležena ali nije teško snaći se. Dobro je da ovaj uspon ostavite za u povratku, kada se dobro odmorite na vidikovcu.
Trojni prevoj je velika travnata zaravan između Zubaca, Bandijerne i Mininog bogaza. Sa njega se veoma dobro vidi druga strana planine, ona kojom prolaze iskusniji planinari. Odlično se vide Bobotov kuk, Minin bogaz, Pregorele ploče, Obla glava, Čvorov bogaz, Ražana glava, Ledeni do, Lokvice, Mali i veliki Međed, Terzin bogaz i sve u daljinu preko kanjona Tare prema Pljevljima.
Prolaskom kroz Surutku izbijamo na prevoj odakle se odvaja pogled pravo na Bobotov kuk. Ovo je pogled koji ostavlja bez reči. Ispod vidikovca je ogromna provalija na čijem dnu se nalazi Zeleni vir a naspramno se uzdiže masivna ploča vrha Durmitora.
Interesantno, iako je da je već prvi utisak da je planina grandiozno velika, i dalje nećete imati predstavu o njenoj stvarnoj veličini. Tek kada uočite sitne tačkice na planini koje se kreću (planinare) shvatićete o kakvim dimenzijama se radi. Utiska radi, uočite na fotografiji iznad, na Velikoj previji (2351 mnv), prevoju desno od Bobotovog kuka, sitnu figuru planinara koji je krenuo da siđe stazom niz onu stranu planine.
Staza kojim vi dođete na vidikovac produžava nizbrdo sve do Zelenog vira. Zeleni vir je okružen kamenjem, odnosno to se tako čini, a u stvari se radi o stenama visokim i po nekoliko metara!
Lako ćete prepoznati šarene pasove na levoj strani – strmu liticu ispresecanu kosim zatravljenim pločama koa se spušta ka Samaru, još jednom prevoju. Ako budete pažljivi primetićete i na ovom prevoju planinare koji se kreću stazom od Zelenog vira ka Škrčkim jezerima ili nazad. Ako budete imali sreće, možda na tom potezu primetite i divokoze.
Od Zelenog vira staza počinje da se penje cik-cak kroz zelenu padinu stisnutu između Đevojke i Lučinog vrha. Staza izlazi na prevoj sa desne strane Bobotovog kuka, a onda kreće levo ka malom prevoju na levoj strani koji spaja Bobotov Kuk i Đevojku. To je Škrčki pogled (2420 mnv), najbolje mesto odakle se vide Škrčka jezera i kanjon reke Sušice. Staza zalazi iza Bobotovog kuka i njegovom desnom stranom izbija na sam vrh. Pogled sa njega ne možete da zamislite, a ni ja ne umem da ga opišem. To mora da se vidi.
Nemojte žuriti da se vratite. Iskoristite priliku, sedite na obližnji kamen i uživajte. Ako vas vreme posluži ovde možete provesti sate uživajući u prizorima koje Durmitor nudi. Sigurno ćete videti i brojne planinare koji će čak i proći pored vas na putu ka vrhu ili sa njega, ispratite njihov uspon i planirajte da sledeći put krenete njihovim tragom.
Ako volite planine, onda bar jednom treba da se popnete i na Bobotov kuk, a ova staza koju sam vam pokazao je najlepši način da to učinite.
Mapa staze
Za one koji upotrebljavaju GPS navigaciju evo u prilogu mape. Ona se sastoji od dva puta, jedan vodi od Žabljaka do Sedla a drugi od Sedla do vidikovca iznad Zelenog vira. Upisani su i svi interesantni toponimi tako da se lako možete orjentisati. Povratak je istim putem kao i odlazak do vidikovca.
Povratna veza:Žabljak-grad bez astme
Stalno imate jako dobre slike :)
Poštovani,
pre tri dana bili i prošli „Vašu“ stazu vođen treekom na telefonu NaviComputer program.
sve je kako ste napisali osim što staza nije baš preterano laka kako se stekao utisak iz članka.nije teška ali na par mesta baš nije za 9-godišnje dete.
Treba voditi računa da bez obzira što je to samo 3.2 km treba poprilično vremena te o tome voditi računa da mrak ne uhvati na planini.
Napomena:Nacionalni park Durmitor naplaćuje ulaznice da bi se išlo tom stazom(mi nismo platili ali sam video da naplaćuju)
naplaćuju i na Crnom Jezeru i na vidikovcu Ćurevac.
Puno pozdrava iz Novog Sad
Poštovanje Nenade,
čitajući vaš komentar, želeo sam da dodam svoj bez ikakve želje za nekom polemikom. Naime, ukoliko se vaš komentar odnosi na stazu Žabljak-Sedlo-Zeleni vir, moram vam reći da se ne slažem da je staza zahtevna i da u nekim delovima baš i nije za 9-godišnje dete. Tom stazom sam prolazio mnogo puta, a poslednja dva leta i sa porodicom. Ako sam prošao tuda sa dvoje dece(5-godišnja ćerkica i 7-godišnji sin), bez ikakvih prrobblema, verujem da ne bi bio prrobblem ni za starije dete. Nisam siguran koji deo tačno vam je bio težak, možda mislite na kuloar kojim se ispenjava iz pravca Sedla, ispod Uvite grede, prema Vjetrenim brdima ? Ako mislite na taj deo, kuloar se može zaobići sa leve strane ali mislim da to nije potrebno.
Na kraju, u planinu se i ide izmedju ostalog radi malo napora i osećaja neizvesnosti.
Hvala najlepše na instrukcijama, po prvi put idem na Durmitor iduće nedelje i definitivno ću probati da svaladam ovu stazu:)
Recite mi samo, ako se ne varam, kada gledam mapu do staze se može doći i pešice iz Žabljaka? Naravno ne glavnim putem već sporednim, linijom Razvršje – Motički gaj – Virak i onda se uskoro nakon toga staza spaja sa ovom vašom pešačkom stazom? Pitam zato što nam na raspolaganju neće biti auto a volimo da pešačimo. Jedino nisam sigurna da li će to onda biti previše naporno?
Mislim da je to predaleko i da bi trebalo da planirate da kampujete usput.
Iz Žabljaka na Bobotov kuk se tradicionalno ide preko Lokvica i Valiovtig dola i to je jedan od napornijih poduhvata. Mislim da planinari u dobroj formi ne računaju da to traje kraće od 12-13 sati (odlazak i povratak), a obično se razvuče i na znatno više vremena. Obično se kreće rano ujutru, po mraku, i vraća takođe po mraku i to u sred leta.
Ako vam je do šetnje, mnogo je pitomije i lakše da odete na drugu stranu, do Jablan jezera, pa, ako ste raspoloženi, možete da produžite i na Crvenu gredu i onda nazad istim putem.
Zgodno vam može biti i da se popnete na Mali međed, ili Savin kuk.
Hvala Peđa, u tom slučaju ako budemo išli nekako ćemo se snaći za prevoz do prevoja Sedlo, taxijem ili da nas neko odbaci do tamo.
Svakako ćemo uzeti jednu kartu sa mapama pešačkih i planinarskih staza, ali pošto vidim da ste odlična poznavalac Durmitora, možete li mi reći samo još da li se do Jablan jezera može stići peške od Zminjeg jezera (pa da tu turu planiramo za prvi dan) ili se ide nekim drugim putem?
Postovanje,
razmisljam da za nekih desetak dana odem na Bobotov kuk sa drugarima pa, me zanima kakve su vremenske prilike, je li vrh prekriven snegom? Vidim da ljudi uglavnom idu od jula i koliko sam shvatio najlepse je oko septembra, pa me zanima vas savet, da li da se upustamo u majsku avanturu?
Za aktuelne vremenske prilike morate proveraiti neke lokalne izvore.
Hvala.
Srdacan pozdrav!
Upravo sam se vratio nazad u zemlju kise (Englesku) nakon 7 dana na Durmitoru gdje mi je bilo fenomenalno. Isao sam dvaput na Bobotov Kuk iz Zabljaka preko Lovica i trebalo mi je nekih 11 sati sve skupa sa solidnim zadrzavanjem i na vrhu (1 sat) i kod Vuka i Pere Kovacevica u Lokvicama (1 sat) na obaveznom Niksickom Pivu (napomena: ja imam kondicije za hodanje ali mi je brzina daleko ispod zavidne specijalno kada se ide uzbrdo). Problem sa tom ‘alternativnom’ stazom za mene je poprilicno nezgodan Valoviti Do i penjanje sa njega na Veliku Previju pa sam htio da istrazim neke alternative odlaska na Bobotov Kuk i/ili na ‘tu’ drugu zelenu stranu Durmitora sa polaskom iz Zabljaka a ne sa Prevoja ili Urdenog Dola.
Pa vas zelim pitati:
1. Koliko je teska (nemarkirana) staza izmedju Lokvica i Trojnog Prevoja?
2. Da li ste ikada isli dijelom koji je izmedju Zubaca i Mininog Bogaza na relaciji izmedju Trojnog Prevoja i Zelenog Vira (sa Bobotovog Kuka mi se ucinilo da ima kao neka staza na siparu ispod Mininog Bogaza). Ovo bi znaci ispalo na drugoj strani Zubaca ali paralelno sa stazom kroz Surutku.
Za kraj bih jos najtoplije preporucio svim planinarima setnju do Planinice iz Zabljaka sa koje se pruzaju fenomenalni pogledi na najpoznatije dijelove Durmitora (Prutas, Bobotov Kuk i Bezimeni Vrh, Skrcka Jezera, Sareni Pasovi).
Pozdrav,
Ognjen Marjanovic
Pozdrav! Možete li mi reći koliko su strme livade kada se spušta sa Sedla kroz Komarnicu prema Boljskim gredama, s obzirom da sam početnik?
Ako je to ono što mislim da jeste, nisam bio pa ne znam iz ličnog iskustva ali iz priče mislim da to nije za početnike.
Zdravo Pedja
Pre svega hvala za ovako iscrpan tekst sa dragocenim informacijama. Za vikend, tačnije u nedelju planiram da prodjem tom stazom ali i da se popnem na bobotov kuk ali sam imao ideju da se vratim stazom ka crnom jezeru. Da li misliš da je to ok? Idem sa klincem koji je u super kondiciji a i ja sam redovan na planinama?
Ne bih se usuđivao da to procenjujem.
Meni je uspon sa Sedla na bobotov kuk i nazad na Sedlo sasvim taman dnevna tura. Povratak preko Valovitog dola, Pogorelih ploča i Lokvica ka Žabljaku je znatno duži put.
Ako mislite to da probate onda morate znatno ranije da krenete da biste imali dovoljno vremena.
Najbolje je da sami procenite kada se popnete na Bobotov kuk prema raspoloživom vremenu i umoru.
Ako krenete ka Valovitom dolu, naročito obratite pažnju na silazak, jer je tu veliki sipar a staza nije baš uočljiva. Ako siđete sa staze postaće prilično naporno.
Hvala
Raspitaću se malo i kod lokalaca.
Bane,
Ako nije kasno da dodam informaciju: Pre dva dana sam prošao rutu Sedlo – Bobot – Lokvice – Crno jezero, sa suprugom i još jednim parom.
Ne mogu reći da sam potpuno van kondicije, ali ni da je imam previše. U proseku smo bili (po mojim merilima) jako tanki ali smo izgurali, s tim da je spust na Crno jezero niz šumu sproveden po noći uz baterijske lampe.
Markacije su odlične, jedino mi je lošije obeležena raskrsnica Žabljak (pivo)/ Ledena pećina. Oznaku za Žabljak u prvi mah nisam primetio.
Peđa je lepo primetio da spust sa Bobota ka Žabljaku počinje sa zaista nezgodnim siparom i tu treba baš voditi računa. Nakon toga sve OK.
@Peđa – Sve pohvale za sadržaj beležnice!
Drago mi je da vam je uspelo.
Ipak, mnogo ste rizikovali. Sledeći put na sličn akcije krenite ranije i bez baterijske lampe se ne polazi. :)