Teme: Informatičko društvo | Poslovanje

Elektronska trgovina – plaćanje preko Interneta i fiskalna kasa

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/1922

Vrlo često me pitaju na koji način je regulisana internet trgovina i korišćenje fiskalnih kasa.

Razlog je što je izdavanje fiskalnih kasa za robu i usluge prodate preko Interneta vrlo nepraktično a sa druge strane, neizdavanje fiskalnih računa je veoma ozbiljan prekršaj. Zbog toga često ljudi odustaju od ideje da započnu trgovinu preko Interneta ili se odluče da rade na crno i tako budu ispod rada poreskih inspekcija.

I sam sam u takvoj situaciji, da, iako se bavim isključivo pružanjem usluga, poslovanje sam ograničio samo na pravna lica. Potpuno sam isključio mogućnost davanja usluga fizičkim licima da bih izbegao sve komplikacije sa fiskalnim računima i fiskalnim kasama. Razlog je bio taj što nikako nisam mogao da dobijem jasna tumačenja naših propisa. No, pošto sve češće dobijam zahteve od fizičkih lica, morao sam i ovim problemom da se pozabavim.

Šta kaže zakon

Član tri, stav prvi i drugi Zakona o fiskalnim kasama kaže da je lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo,odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačnog ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Ova obaveza postoji i u slučaju ako se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za usluge plaća pravno lice, odnosno preduzetnik, nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica, bezgotovinsko plaćanje).

Treći stav ovog člana Zakona oslobađa obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase poljoprivrednih proizvođača, vlasnika samosalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim obejktima prodaju poljoprivredne proizvode ili sopstvene zanatske proizvode i domaće radinosti, bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koji naknadu za prodatu robu ili usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i drugo).

Zakon je ostavio mogućnost Vladi da posebnom uredbom, dodatno proširi listu lica koja ne moraju da promet roba i usluga evidentiraju preko fiskalne kase. Tako je Uredbom o određivanju lica na koja se usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (Službeni glasnik RS, broj 100/04 i 106/04), Vlada listu delatnosti zaista i proširila. Ova Uredba je prestala da važi 1. aprila ove godine, od kada važi Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (Službeni glasnik RS, broj 18/09).

Kako se Zakon tumači

Glavni kamen spoticanja je tumačenje zakona. U listi delatnosti koje je Vlada Uredbom dodatno oslobodila obaveze evidencija prometa preko fiskalnih kasa se nalazi delatnost 52610, Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom dostavljaju naručenu robu). Neka tumačenja su u ovu delatnost uključivale i davanje usluga putem Interneta, a neka su tumačila da se ova delatnost odnosi isključivo na poštansku slubu.

Ova nedoumia je razrešena objavljenim nekolko mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije koja su se odnosila na različite delatnosti. Jedno od njih je Mišljenje broj 4300-00-00132/2008-04 od 12. maja 2008. godine, koje se odnosi na delatnost 72400 (Izgradnja baze podataka), vezano za promet ovih usluga i usluga reklamiranja pravnim i fizičkim licima putem Interneta, u kome se kaže:

„Privredni subjekt koji u okviru pretežne delatnosti 72400 (izgradnja baze podataka) obavlja i promet pomenutih usluga, kao i usluga reklamiranja pravnim i fizičkim licima putem interneta, pri čemu se kompletna usluga obavlja elektronskim putem, a naplata vrši direktnom uplatom na račun izvršioca usluga, ilikreditnom karticom, bez direktnog kontakta sa fizičkim licem, nije dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase.“

U mišljenju se naglašava sledeće:

„Kako se ovakav vid prodaje tretira kao delatnost 52610 (Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom dostavljaju naručenu robu), i koja je kao takva izuzeta odobaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari prometom usluga (npr. usluge reklame i propagande) fizičkim licima putem interneta, s tim da se kompletna usluga obavlja elektronskim putem, nije dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase, pri čemu privredni subjekt pre otpočinjanja obavljanja pomenute delatnosti, pored odluke o početku obavljanja delatnosti mora u svom osnivačkom aktu imati upisanu šifru delatnosti 52610 (Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom dostavljaju naručenu robu).

Pored ovog, Ministartvo je objavilo još nekoliko mišljenja koja se odnose na neke druge delatnosti, ali su u svojoj suštini saglasna ovom navedenom.

Sve bi bilo jasno da nije nove Uredbe objavljene u Službenom glasniku broj 18/09 u kome je ova delatnost 52610 i dalje na listi oslobođenih od evidencije putem fiskalnih kasa samo sa jednim nejasnim proširenjem. Opis ove delatnosti u novoj uredbi glasi: „52610 Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom dostavljaju naručenu robu, za robu isporučenu poštom.“

Ovaj dodatak je izazvao dosta nedoumica, i ponovo izazvao različita tumačenja od kojih neka  idu dotle da se opis tumači kao da oslobođenje važi samo ako se roba isporuči poštom, ali ne i kurirskim službama, Internetom ili na neki drugi sličan način.

Mišljenja koje sam naveo je Ministarstvo objavilo pre nego što je nova Uredba stupila na snagu, tako da se na njih više ne možemo pozivati kao na zvanično važeće tumačenje, a nova uredba je tek stupila na snagu tako da treba neko vreme da se dobije novo tumačenje.

Ja ne vidim neki razlog zašto bi nova uredba po pitanju delatnosti 52610 bila tumačena drugačije nego kako je to činjeno i prema starim uredbama. Ne vidim logiku da se sada slanje običnom poštom tretira drugačije nego slanje kurirskim službama. I jedno i drugo jeste poštanska usluga. Jedina razlika je što se uslugom isporuke običnih poštanskih pošiljki bavi jedino PTT, pa bi tumačenje da se evidencija prometa ne mora vršiti preko fiskalnih kasa samo ako se roba šalje preko PTT-a stavila ovo preduzeće u vrlo neobičan monopolski položaj.

Uz to, ni u starim uredbama Internet nije pominjan kao način isporuke, pa se ova delatnost odnosila i na njega, tumačenjem Ministarstva finansija. Zašto bi to sada bilo drugačije?

Smisao ove delatnosti je u isporuci robe ili usluge a da ne postoji direktan fizički kontakt prodavca i kupca, te je u tom smislu nepraktično rukovanje fiskalnim računima. U nekim situacijama izdavanje fiskalnog računa može da napravi veliku komplikaciju prodavcu – na primer, naručilac ne preuzme robu, naravno – ne plati je, i ona se vrati prodavcu sa izdatim fiskalnim računom koji sada treba na neki način poništiti, a stigao je sa nekoliko dana razlike u odnosu na datum kada je račun izdat.

Kvaka 22

Naše zakonodavstvo ne bi bilo naše da nema začkoljica. Prema mišljenju Ministarstva, neophodan uslov je da preduzeće doregistruje delatnost 52610 pre neko što počne trgovinu sa fizičkim licima putem Interneta.

Na scenu stupa Agencija za privredne registre koja kaže, da se ne može registrovati više delatnosti za preduzeće. Registruje se samo jedna, pretežna, a preduzeće se može baviti i drugim delatnostima ukoliko ne postoje neka zakonska ograničenja.

Drugim rečima, ako želite da registrujete delatnost 52610, ne možete imati registrovanu svoju osnovnu delatnost.

Izvori

Zakon o fiskalnim kasama, Službeni glasnik RS, broj 135/04

Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, Službeni glasnik RS, broj 18/09

Uredba o određivanju lica na koja se, usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju, ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, Službeni glasnik RS, broj 100/04

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju lica na koja se, usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju, ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, Službeni glasnik RS, broj 106/04

Mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije broj 4300-00-00132/2008-04 od 12. maja 2008. godine – Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnekase, u slučaju kada privredni subjekt u okviru pretežne delatnosti 72400 (Izgradnja baze podataka) obavlja i promet pomenutihusluga, kao i usluga reklamiranja pravnim i fizičkim licima putem interneta

Mišljenje Ministarstva finansija, broj 430-00-00275/2006-04 od 13.12.2006. godine – Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju kada privredni subjekt obavlja promet dobara (softverski programi) na malo putem interneta, pri čemu se preuzimanje dobara vrši internetom, putem elektronske pošte, a naplata dobara direktnom uplatom na račun isporučioca ili kreditnom karticom.

Mišljenje Ministarstva finansija, broj 430-00-00329/2006-04 od 13.12.2006. godine – Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju kada privredni subjekt obavlja promet dobara (kancelarijski i školski pribor) na malo putem interneta, pri čemu se preuzimanje dobara vrši pouzećem, a naplata pri preuzimanju dobara direktnom uplatom na račun isporučioca ili karticom.

Privredni Savetnik broj 8/2009, strana 19

41 comments to Elektronska trgovina – plaćanje preko Interneta i fiskalna kasa

  • Imenjače, upravo je problem u toem što propisi nisu jasni pa se ne zna da li to može tako kako tebi odgovara.

    Jedini siguran način da saznaš je da platiš ministarstvu za mišljenje, ali moraš biti veoma konkretan sa pitanjem da ne bi dobio nejasan ili dvosmislen odgovor.

  • Hvala na brzom odgovoru.

    Mislio sam da se obratim za početak Poreskoj upravi u Novom Sadu… da li bi oni možda mogli da imaju neki konkretan odgovor?

    Srdačan pozdrav.

  • Ne verujem. Poreska uprava ne tumači zakone, osim ako postoji način da maltretira poreske obveznike ili im natovari nekakav dodatni namet. Oni će uvek zakon da protumače tako da moraš nešto da im platiš.

    Jedini način da dobiješ pouzdanu informaciju, to je da tražiš mišljenje iz ministarstva. Ta mišljenja imaju snagu zakona (ne u prenesenom značenju, nego bukvalno).

  • Milić

    Ovde ima dosta da se cita ali brzim preglednom nisam video da ste resili problem kvake 22 🙂 iz jednog drugog problema znam da je resenje vise od jednostavnog…

    Naime, da bi ste ucestvovali u bilo kojoj javnoj nabavci (tenderu) potrebno je da dostavite izmedju ostalog izvod iz APR-a i osnovacki akt preduzeca – cemu sluzi ovo drugo? Pa kako APR daje mogucnost preduzecima da registruju iskljucivo jednu delatnost, a praksa i zdrav razum je da preduzeca uglavnom imaju bar dve ako ne i vise delatnosti onda se Statutom preduzeca ili Odlukom o osnivanju resava problem vise sifara delatnosti. U osnivackom aktu se izmedju ostalog navode i sifre delatnosti kojima se sve to preduzece bavi tj. zbog cega je osnovano.

    Sta je dobro je cinjenica da Statut ili Odluku o osnivanju ili neki treci osnivacki akt potpisuje i overava ovlasceno lice u preduzecu tako da ako ste sami vlasnik, a ujedno i ovlasceno lice (direktor, predsednik upravnog odbora i sl.) popravite svoj osnovacki akt i to je sve.

  • Problem imaju oni koji se bave malim biznisom i koji su registrovani kao preduzetnici. Kod njih to ne ide kao sa preduzećima.

  • Milić

    Shvatio sam taj deo ali tek onda kada je isteklo vreme za promenu 🙂 tek mi je posle pisanja komentara palo na pamet da Preduzetnik upravo jeste fizicko lice koje se registruje za obavljanje neke delatnosti. Bacio sam pogled i u Zakon o privrednim drustvima iz 2004. godine i deo sa delatnostima kaze isto sto i za ostala privredna drustva ali ne postoji potreba za osnivackim aktom jer nema status pravnog lica.. pozabavicu se problemom malo vise pa cu napisati ako dodjem do cega zanimljivog i za preduzetnike.

  • Zvao sam Porsku upravu u Novom Sadu i to sektor za fiskalizaciju, tj inspektore koji izlaze na teren i bave se (valjda) tom problematikom…

    Prvo resenje gospodje iz PU je bilo – pa prijavite tu delatnost u APR?! Posle malo kraceg ubedjivanja da po „novom zakonu” (koliko su mi rekli od pre 5 godina) nema dodatnih delatnosti, ona mi je rekla da u tom slucaju nije obavezna fiskalizacija… mada je vise bilo u nekom lezernom kontekstu – pa da, u tom slucaju Vam ne treba…

    E sad, oni bi valjda trebalo to da znaju, jer ako neko to proverava to su oni, zar ne? A da li im verovati? 🙂

  • Verovati im ne možeš, ali možeš tražiti da ti daju to tumačenje napismeno, što, naravno, nećeš dobiti 🙂

  • Dejan

    „Sta je dobro je cinjenica da Statut ili Odluku o osnivanju ili neki treci osnivacki akt potpisuje i overava ovlasceno lice u preduzecu tako da ako ste sami vlasnik, a ujedno i ovlasceno lice (direktor, predsednik upravnog odbora i sl.) popravite svoj osnovacki akt i to je sve.“

    Osnivački akt se prilikom registracije overava u sudu. Da li on posle može da se menja i da li su te promene validne? Kojim je propisima to regulisano?

  • Milić

    @Dejan
    Nema potreba za overom osnivackog akta u sudu ukoliko nisi AD ili viseclani DOO pa ostali vlasnici insistiraju na tome ali je to ugovor osnivaca drustva i nije bitan javnosti koliko osnivacki akt.. u tom ugovoru se odredjuju medjusobna prava i obaveze te se mora overiti od strane eksternog faktora – za sada jos uvek Suda uskoro kod Notara.
    Clan 7 Zakona o privrednim drustvima trazi overu osnivackog akta ali overu potpisima clanova drustva kao i pecatom drustva (interna overa).
    Isti Zakon negde iz 2004. godine zahtevao je i uskladjivanje osnivackog akta u roku od 2 godine od donesenja Zakona.

  • Dragan

    Od januara sledece godine hocu da prijavim delatnost pod sifrom 52610(prodaja preko intewrneta),a naplata bi se vrsila pouzecem.Znaci kurir naplati i uplati na moju banku,e sad moje pitanje posto nisam skontao -moram li slati preko poste ili moze i kurirska sluzba i sta je sa Fiskalnom kasom?Kako se vode knjige,i u kojim intervalima?Sta sve ulazi u rashode firme?Posto nemam radnike,radim sam,kao dopunsko zanimanje(iz radnog odnosa tj. radim 100% u drugoj firmi)sta me kaci sto se dadzbina tice… unapred hvala na odgovoru

  • Žarko Milićević

    Dragane,
    pouzeće je (valjda) pouzeće, nebitno da li isporučuje PTT ili neka druga kurirska služba. Mislim da u tom slučaju ne bi morali imati fiskalnu kasu. Kako nažalost to zavisi od tumačenja u vama nadležnoj poreskoj upravi, savetujem da se obratite njima i vašem knjigovođi. Oko vođenja knjiga, rashoda itd, to sve zavisi od forme pravnog lica, tako da i to morate videti sa knjigovođom ili ko vam već radi biznis plan.

  • Aleksandra

    Mene zanima šta se dešava u tom slučaju sa freelance projektima koje ja kao fizičko lice želim da uradim i prosledim preko interneta naručiocu i istovremeno naplatim preko interneta na devizni račun u banci. Da li i u tom slučaju imam obavezui registrovanja firme i plaćanja poreze državi, jer se radi o povremenim poslovima projektovanja za klijente van naše zemlje… Kako na ovo gleda naš zakon????

  • Dusan

    Nameravam da osnujem preduzetnicku radnju pod sifrom 6201 -Racunarsko programiranje. Usluge bih pruzao iskljucivo sa pravnim licima. Da li sam u obavezi da posedujem fiskalnu kasu? Da li postoji nacin da nekom izjavom ogranicim svoje poslovanje samo na pravna lica i time se oslobodim obaveze fiskalne kase?

  • zole72

    Isto kao i moj predhodnik Dušan, i ja hoću da osnujem preduzetničku radnju ali pod šifrom 4322 – postavljanje instalacija po zgradama ili drugim građevinama. I ja bih usluge pružao ISKLJUČIVO pravnim licima i preduzetnicima i fiskalna kasa mi NE treba. Pitanje je isto kao i Dušanovo i kako obezbediti neki pisani dokument(rešenje, izjavu…) da ne treba da imam kasu, da bih izbegao eventualnu kaznu.

  • Prema propisima, ako ne radite sa fizičkim licima tada nemate obavezu nabavke fiskalne kase.

    Ne posoji potreba da se ima pisani dokument po tom osnovu.

    Prosto, da biste naplatili nešto fizičkom licu, morate mu izdati fiskalni račun. Ako ne radite sa fizičkim licima, ne trebaju vam ni fiskalni računi.

    Postoje delatnosti u kojima se rad sa fizikim licima podrazumeva, i samo tada sama delatnost uvodi obavezu nabavke fiskalne kase.

  • pama01

    Misljenje ministarstva nije obavezujuce a niukom slucaju nema pravnu SNAGU ZAKONA!!!

    MIŠLJENJE ORGANA UPRAVE NE PREDSTAVLJA SAMOSTALNI UPRAVNI AKT, odnosno da nije obavezujući – nije dovoljna zaštita (što se i pokazalo u praksi), jer daje pravo organu uprave da tumači propise kako hoće i da pritom, ne snosi nikakvu odgovornost za sve što se posle izdavanja akta (i na osnovu njega) može dogoditi.

Leave a Reply to Milić

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Popunite izraz tako da bude tačan: *