Теме: Информатичко друштво | Пословање

Електронска трговина – плаћање преко Интернета и фискална каса

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1922

Врло често ме питају на који начин је регулисана интернет трговина и коришћење фискалних каса.

Разлог је што је издавање фискалних каса за робу и услуге продате преко Интернета врло непрактично а са друге стране, неиздавање фискалних рачуна је веома озбиљан прекршај. Због тога често људи одустају од идеје да започну трговину преко Интернета или се одлуче да раде на црно и тако буду испод рада пореских инспекција.

И сам сам у таквој ситуацији, да, иако се бавим искључиво пружањем услуга, пословање сам ограничио само на правна лица. Потпуно сам искључио могућност давања услуга физичким лицима да бих избегао све компликације са фискалним рачунима и фискалним касама. Разлог је био тај што никако нисам могао да добијем јасна тумачења наших прописа. Но, пошто све чешће добијам захтеве од физичких лица, морао сам и овим проблемом да се позабавим.

Шта каже закон

Члан три, став први и други Закона о фискалним касама каже да је лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало,односно за пружање услуга физичким лицима, дужно да врши евидентирање сваког појединачног оствареног промета преко фискалне касе. Ова обавеза постоји и у случају ако се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за услуге плаћа правно лице, односно предузетник, независно од начина плаћања (готовина, чек, картица, безготовинско плаћање).

Трећи став овог члана Закона ослобађа обавезе евидентирања промета преко фискалне касе пољопривредних произвођача, власника самосалних занатских радњи који на пијачним тезгама и сличним обејктима продају пољопривредне производе или сопствене занатске производе и домаће радиности, банкарске организације, осигуравајуће организације, ПТТ и јавна предузећа који накнаду за продату робу или услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и друго).

Закон је оставио могућност Влади да посебном уредбом, додатно прошири листу лица која не морају да промет роба и услуга евидентирају преко фискалне касе. Тако је Уредбом о одређивању лица на која се услед специфичности делатности које обављају не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе (Службени гласник РС, број 100/04 и 106/04), Влада листу делатности заиста и проширила. Ова Уредба је престала да важи 1. априла ове године, од када важи Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе (Службени гласник РС, број 18/09).

Како се Закон тумачи

Главни камен спотицања је тумачење закона. У листи делатности које је Влада Уредбом додатно ослободила обавезе евиденција промета преко фискалних каса се налази делатност 52610, Трговина на мало у продавницама које поштом достављају наручену робу). Нека тумачења су у ову делатност укључивале и давање услуга путем Интернета, а нека су тумачила да се ова делатност односи искључиво на поштанску слубу.

Ова недоумиа је разрешена објављеним неколко мишљења Министарства финансија Републикe Србије која су се односила на различите делатности. Једно од њих је Мишљење број 4300-00-00132/2008-04 од 12. маја 2008. године, које се односи на делатност 72400 (Изградња базе података), везано за промет ових услуга и услуга рекламирања правним и физичким лицима путем Интернета, у коме се каже:

„Привредни субјект који у оквиру претежне делатности 72400 (изградња базе података) обавља и промет поменутих услуга, као и услуга рекламирања правним и физичким лицима путем интернета, при чему се комплетна услуга обавља електронским путем, а наплата врши директном уплатом на рачун извршиоца услуга, иликредитном картицом, без директног контакта са физичким лицем, није дужан да тако остварен промет евидентира преко фискалне касе.“

У мишљењу се наглашава следеће:

„Како се овакав вид продаје третира као делатност 52610 (Трговина на мало у продавницама које поштом достављају наручену робу), и која је као таква изузета одобавезе евидентирања промета преко фискалне касе, наведеном Уредбом, промет који привредни субјект оствари прометом услуга (нпр. услуге рекламе и пропаганде) физичким лицима путем интернета, с тим да се комплетна услуга обавља електронским путем, није дужан да тако остварен промет евидентира преко фискалне касе, при чему привредни субјект пре отпочињања обављања поменуте делатности, поред одлуке о почетку обављања делатности мора у свом оснивачком акту имати уписану шифру делатности 52610 (Трговина на мало у продавницама које поштом достављају наручену робу).

Поред овог, Министартво је објавило још неколико мишљења која се односе на неке друге делатности, али су у својој суштини сагласна овом наведеном.

Све би било јасно да није нове Уредбе објављене у Службеном гласнику број 18/09 у коме је ова делатност 52610 и даље на листи ослобођених од евиденције путем фискалних каса само са једним нејасним проширењем. Опис ове делатности у новој уредби гласи: „52610 Трговина на мало у продавницама које поштом достављају наручену робу, за робу испоручену поштом.“

Овај додатак је изазвао доста недоумица, и поново изазвао различита тумачења од којих нека  иду дотле да се опис тумачи као да ослобођење важи само ако се роба испоручи поштом, али не и курирским службама, Интернетом или на неки други сличан начин.

Мишљења које сам навео је Министарство објавило пре него што је нова Уредба ступила на снагу, тако да се на њих више не можемо позивати као на званично важеће тумачење, а нова уредба је тек ступила на снагу тако да треба неко време да се добије ново тумачење.

Ја не видим неки разлог зашто би нова уредба по питању делатности 52610 била тумачена другачије него како је то чињено и према старим уредбама. Не видим логику да се сада слање обичном поштом третира другачије него слање курирским службама. И једно и друго јесте поштанска услуга. Једина разлика је што се услугом испоруке обичних поштанских пошиљки бави једино ПТТ, па би тумачење да се евиденција промета не мора вршити преко фискалних каса само ако се роба шаље преко ПТТ-а ставила ово предузеће у врло необичан монополски положај.

Уз то, ни у старим уредбама Интернет није помињан као начин испоруке, па се ова делатност односила и на њега, тумачењем Министарства финансија. Зашто би то сада било другачије?

Смисао ове делатности је у испоруци робе или услуге а да не постоји директан физички контакт продавца и купца, те је у том смислу непрактично руковање фискалним рачунима. У неким ситуацијама издавање фискалног рачуна може да направи велику компликацију продавцу – на пример, наручилац не преузме робу, наравно – не плати је, и она се врати продавцу са издатим фискалним рачуном који сада треба на неки начин поништити, а стигао је са неколико дана разлике у односу на датум када је рачун издат.

Квака 22

Наше законодавство не би било наше да нема зачкољица. Према мишљењу Министарства, неопходан услов је да предузеће дорегиструје делатност 52610 пре неко што почне трговину са физичким лицима путем Интернета.

На сцену ступа Агенција за привредне регистре која каже, да се не може регистровати више делатности за предузеће. Региструје се само једна, претежна, а предузеће се може бавити и другим делатностима уколико не постоје нека законска ограничења.

Другим речима, ако желите да региструјете делатност 52610, не можете имати регистровану своју основну делатност.

Извори

Закон о фискалним касама, Службени гласник РС, број 135/04

Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, Службени гласник РС, број 18/09

Уредба о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, Службени гласник РС, број 100/04

Уредба о изменама и допунама Уредбе о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе, Службени гласник РС, број 106/04

Мишљење Министарства финансија Републикe Србије број 4300-00-00132/2008-04 од 12. маја 2008. године – Обавеза евидентирања промета преко фискалнекасе, у случају када привредни субјект у оквиру претежне делатности 72400 (Изградња базе података) обавља и промет поменутихуслуга, као и услуга рекламирања правним и физичким лицима путем интернета

Мишљење Министарства финансија, број 430-00-00275/2006-04 од 13.12.2006. године – Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе у случају када привредни субјект обавља промет добара (софтверски програми) на мало путем интернета, при чему се преузимање добара врши интернетом, путем електронске поште, а наплата добара директном уплатом на рачун испоручиоца или кредитном картицом.

Мишљење Министарства финансија, број 430-00-00329/2006-04 од 13.12.2006. године – Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе у случају када привредни субјект обавља промет добара (канцеларијски и школски прибор) на мало путем интернета, при чему се преузимање добара врши поузећем, а наплата при преузимању добара директном уплатом на рачун испоручиоца или картицом.

Привредни Саветник број 8/2009, страна 19

41 comments to Електронска трговина – плаћање преко Интернета и фискална каса

  • Имењаче, управо је проблем у тоем што прописи нису јасни па се не зна да ли то може тако како теби одговара.

    Једини сигуран начин да сазнаш је да платиш министарству за мишљење, али мораш бити веома конкретан са питањем да не би добио нејасан или двосмислен одговор.

  • Hvala na brzom odgovoru.

    Mislio sam da se obratim za početak Poreskoj upravi u Novom Sadu… da li bi oni možda mogli da imaju neki konkretan odgovor?

    Srdačan pozdrav.

  • Не верујем. Пореска управа не тумачи законе, осим ако постоји начин да малтретира пореске обвезнике или им натовари некакав додатни намет. Они ће увек закон да протумаче тако да мораш нешто да им платиш.

    Једини начин да добијеш поуздану информацију, то је да тражиш мишљење из министарства. Та мишљења имају снагу закона (не у пренесеном значењу, него буквално).

  • Milić

    Ovde ima dosta da se cita ali brzim preglednom nisam video da ste resili problem kvake 22 🙂 iz jednog drugog problema znam da je resenje vise od jednostavnog…

    Naime, da bi ste ucestvovali u bilo kojoj javnoj nabavci (tenderu) potrebno je da dostavite izmedju ostalog izvod iz APR-a i osnovacki akt preduzeca – cemu sluzi ovo drugo? Pa kako APR daje mogucnost preduzecima da registruju iskljucivo jednu delatnost, a praksa i zdrav razum je da preduzeca uglavnom imaju bar dve ako ne i vise delatnosti onda se Statutom preduzeca ili Odlukom o osnivanju resava problem vise sifara delatnosti. U osnivackom aktu se izmedju ostalog navode i sifre delatnosti kojima se sve to preduzece bavi tj. zbog cega je osnovano.

    Sta je dobro je cinjenica da Statut ili Odluku o osnivanju ili neki treci osnivacki akt potpisuje i overava ovlasceno lice u preduzecu tako da ako ste sami vlasnik, a ujedno i ovlasceno lice (direktor, predsednik upravnog odbora i sl.) popravite svoj osnovacki akt i to je sve.

  • Проблем имају они који се баве малим бизнисом и који су регистровани као предузетници. Код њих то не иде као са предузећима.

  • Milić

    Shvatio sam taj deo ali tek onda kada je isteklo vreme za promenu 🙂 tek mi je posle pisanja komentara palo na pamet da Preduzetnik upravo jeste fizicko lice koje se registruje za obavljanje neke delatnosti. Bacio sam pogled i u Zakon o privrednim drustvima iz 2004. godine i deo sa delatnostima kaze isto sto i za ostala privredna drustva ali ne postoji potreba za osnivackim aktom jer nema status pravnog lica.. pozabavicu se problemom malo vise pa cu napisati ako dodjem do cega zanimljivog i za preduzetnike.

  • Zvao sam Porsku upravu u Novom Sadu i to sektor za fiskalizaciju, tj inspektore koji izlaze na teren i bave se (valjda) tom problematikom…

    Prvo resenje gospodje iz PU je bilo – pa prijavite tu delatnost u APR?! Posle malo kraceg ubedjivanja da po „novom zakonu” (koliko su mi rekli od pre 5 godina) nema dodatnih delatnosti, ona mi je rekla da u tom slucaju nije obavezna fiskalizacija… mada je vise bilo u nekom lezernom kontekstu – pa da, u tom slucaju Vam ne treba…

    E sad, oni bi valjda trebalo to da znaju, jer ako neko to proverava to su oni, zar ne? A da li im verovati? 🙂

  • Веровати им не можеш, али можеш тражити да ти дају то тумачење написмено, што, наравно, нећеш добити 🙂

  • Dejan

    „Sta je dobro je cinjenica da Statut ili Odluku o osnivanju ili neki treci osnivacki akt potpisuje i overava ovlasceno lice u preduzecu tako da ako ste sami vlasnik, a ujedno i ovlasceno lice (direktor, predsednik upravnog odbora i sl.) popravite svoj osnovacki akt i to je sve.“

    Osnivački akt se prilikom registracije overava u sudu. Da li on posle može da se menja i da li su te promene validne? Kojim je propisima to regulisano?

  • Milić

    @Dejan
    Nema potreba za overom osnivackog akta u sudu ukoliko nisi AD ili viseclani DOO pa ostali vlasnici insistiraju na tome ali je to ugovor osnivaca drustva i nije bitan javnosti koliko osnivacki akt.. u tom ugovoru se odredjuju medjusobna prava i obaveze te se mora overiti od strane eksternog faktora – za sada jos uvek Suda uskoro kod Notara.
    Clan 7 Zakona o privrednim drustvima trazi overu osnivackog akta ali overu potpisima clanova drustva kao i pecatom drustva (interna overa).
    Isti Zakon negde iz 2004. godine zahtevao je i uskladjivanje osnivackog akta u roku od 2 godine od donesenja Zakona.

  • Dragan

    Od januara sledece godine hocu da prijavim delatnost pod sifrom 52610(prodaja preko intewrneta),a naplata bi se vrsila pouzecem.Znaci kurir naplati i uplati na moju banku,e sad moje pitanje posto nisam skontao -moram li slati preko poste ili moze i kurirska sluzba i sta je sa Fiskalnom kasom?Kako se vode knjige,i u kojim intervalima?Sta sve ulazi u rashode firme?Posto nemam radnike,radim sam,kao dopunsko zanimanje(iz radnog odnosa tj. radim 100% u drugoj firmi)sta me kaci sto se dadzbina tice… unapred hvala na odgovoru

  • Žarko Milićević

    Dragane,
    pouzeće je (valjda) pouzeće, nebitno da li isporučuje PTT ili neka druga kurirska služba. Mislim da u tom slučaju ne bi morali imati fiskalnu kasu. Kako nažalost to zavisi od tumačenja u vama nadležnoj poreskoj upravi, savetujem da se obratite njima i vašem knjigovođi. Oko vođenja knjiga, rashoda itd, to sve zavisi od forme pravnog lica, tako da i to morate videti sa knjigovođom ili ko vam već radi biznis plan.

  • Aleksandra

    Mene zanima šta se dešava u tom slučaju sa freelance projektima koje ja kao fizičko lice želim da uradim i prosledim preko interneta naručiocu i istovremeno naplatim preko interneta na devizni račun u banci. Da li i u tom slučaju imam obavezui registrovanja firme i plaćanja poreze državi, jer se radi o povremenim poslovima projektovanja za klijente van naše zemlje… Kako na ovo gleda naš zakon????

    • Не мораш да региструјеш фирму. Имаш обавезу да обрачунаш и платиш порез. Не знам тачно колики је порез у том случају.

  • Dusan

    Nameravam da osnujem preduzetnicku radnju pod sifrom 6201 -Racunarsko programiranje. Usluge bih pruzao iskljucivo sa pravnim licima. Da li sam u obavezi da posedujem fiskalnu kasu? Da li postoji nacin da nekom izjavom ogranicim svoje poslovanje samo na pravna lica i time se oslobodim obaveze fiskalne kase?

  • zole72

    Isto kao i moj predhodnik Dušan, i ja hoću da osnujem preduzetničku radnju ali pod šifrom 4322 – postavljanje instalacija po zgradama ili drugim građevinama. I ja bih usluge pružao ISKLJUČIVO pravnim licima i preduzetnicima i fiskalna kasa mi NE treba. Pitanje je isto kao i Dušanovo i kako obezbediti neki pisani dokument(rešenje, izjavu…) da ne treba da imam kasu, da bih izbegao eventualnu kaznu.

  • Према прописима, ако не радите са физичким лицима тада немате обавезу набавке фискалне касе.

    Не посоји потреба да се има писани документ по том основу.

    Просто, да бисте наплатили нешто физичком лицу, морате му издати фискални рачун. Ако не радите са физичким лицима, не требају вам ни фискални рачуни.

    Постоје делатности у којима се рад са физиким лицима подразумева, и само тада сама делатност уводи обавезу набавке фискалне касе.

  • pama01

    Misljenje ministarstva nije obavezujuce a niukom slucaju nema pravnu SNAGU ZAKONA!!!

    MIŠLJENJE ORGANA UPRAVE NE PREDSTAVLJA SAMOSTALNI UPRAVNI AKT, odnosno da nije obavezujući – nije dovoljna zaštita (što se i pokazalo u praksi), jer daje pravo organu uprave da tumači propise kako hoće i da pritom, ne snosi nikakvu odgovornost za sve što se posle izdavanja akta (i na osnovu njega) može dogoditi.

Leave a Reply to Dejan

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *