Када сам отворио налог на Фејсбуку , у свој фото албум сам ставио нешто фотографија. Посебан фото албум је посвећен мом граду – Ужицу . Направио сам и Фејсбук групу Ужице и једну од својих фотографија изабрао и приредио за насловну страну групе. Како сам све то урадио тако је почело и копирање тих фотографија на све знане и незнане начине. Није ми било право, али толерисао сам.
Међутим како време пролази безобразлук постаје све већи, хајде што их каче свугде, него их још поптисују као своје, некад прикривено а некад отворено. Понекад чак и уклоне мој потпис који сам ставио на фотографије. Сад мало-мало па код неког на Фејсбуку наиђем на фото албум који се зове Ужице или слично, а у коме су моје фотографије.
Врхунац је да сада на Фејсбуку постоји једно шеснаест (сликовито речено) група о Ужицу и да свака има исту насловну слику као и груап коју сам ја направио. Просто ми је невероватно да постоји толики степен неинвентивности и некрреативности. Хајде што праве групу са тематиком каква већ постоји, то не могу да разумем али могу да прихватим, али зашто копирати ама баш све остало, укључујући и насловну фотографију која је ем карактеристична ем ауторско дело?
Одлучим вечерас да пошаљем жалбе Фејсбуку, због неких лар ликова који су баш претерали. Једва ископах DMCA Notice of Copyright Infringement образац који треба да попуним. Кад оно тамо, кажу, да ће моје податке да доставе ономе чију крађу пријавим, са посебним нагласком на мој имејл.
Чему то? Да могу са тим ликовима да се договорим око уклањања фотографија не бих се ни обраћао Фејсбуку, а свакако ми не пада да им дам свој имејл.
Nažalost kopirajt i pravo na privatnost su na Facebook-u toliko relativne stvari, da gotovo kao i da ne postoje… Tako da, sav sadržaj koji okačiš na FB, možeš da se oprostiš od njega. Svi ti „obrasci i formulari za žalbu“, stekao sam utisak da to niko u FB-u i ne čita. Meni do sada nikada nisu uvažili ni jednu žalbu niti odgovorili na bilo koju poruku, a bilo ih je prilično.
A to što hoće lopovima da proslede tvoj email, to je def. skandalozno… Dalji komentar nemam.
Pomislih da ti kažem da se uozbiljiš i maneš dečjih igrica, ali onda na Fejsbuku ugledah Djoka Vasića..;)
Facebook nje dečja igrica, vrlo je dobra stvar, mada se slažem da je u velikoj meri neozbiljan.
Mozda bi mogao da napravis jedan clanak u buducnosti o zastiti fotografija.
Meni na pamet pada samo watermark. Ali mozda neki alat koji to radi automatski.
Problem krađe fotografija na Licoknjizi ja rešavam vodenim žigom POSRED SREDE slike :-)
Zašto i ti ne uradiš nešto slično?
Зато што тада објављивање фотки нема смисла. Фотке служе да их људи гледају а не да лупамо копирајт поруке по сред среде.
Na facebook-u ima dosta grupa i sve ukljucuju razne slike na net-u. Ako neko ne koristi Vase fotografije u komercijalne svrhe, da zaradjuje od njih, onda nije zloupotreba sto promovise grad. Bar bih ja to tako gledao. Cim slike objavite na net, podlozne su cirkulaciji. Ako vidite da neko komercijalizuje iste, ok, to treba spreciti. Ostalo je benigno i sa ciljem popularizacije Uzica ;)
Крађа је крађа. Ако није очигледно дозвољено, увек треба питати за дозволу да се фотографије употребе без обзира на намену.
Cini mi se da kad ukrades knjigu to se valjda ne kaznjava :) Tako i ovde, ako je neko „ukrao“ sliku da bi samo prikazao lepotu Uzica a nije se potpisao ili naveo „ja sam to slikao“… Nas pokradose tajkuni i politicari.. ovo je benigno…
Наравно да скажњава крађа књиге, што не би?
Опасно је реалтивизовати крађу. Поновићу: крађа је крађа. Од висине штете зависи само висина казне.
Некоме ко није аутор крађа ауторског дела не значи много. Ономе ко је нешто створио па му то украду, итекако зна како то изгледа. Реалативизовање и умањивање значаја крађе ауторског дела је врхунац цинизма и крајњи израз непоштовања туђег знања, труда, вештине и ако ћемо банализовати, улагања у опрему и учење.
А при том, стварно не видим што је проблем питати да се употреби фотографија и што је проблем потписати аутора.