Фотографисање пећина

Снимање у пећини је веома захтевно, најпре јер се ради о фотографисању у потпуном мраку, или при врло мало светла, ако је пећина уређена и осветљена. У ствари тек у пећини схватите колико је око префињен оптички инструмент (наравно у комбинацији са мозгом) и колико мало светла му је сасвим довољно, али када пробате да исто видите кроз фотоапарат – видите само мркли мрак или слабе обрисе.

За разлику од других начина снимања када се ослањате на постојеће изворе светла, у пећини често сво светло мора да обезбеди фотограф. То јесте отежавајућа околност али и прилика за креативност.

У пећинама се по правилу користи озбиљнија опрема, али то не значи да не можете да и са неким обичним фотоапаратићем нема шанси да урадите добре снимке – можда не одличне, али сасвим задовољавајуће сигурно.

Ево неких препорука:

Пре свега, будите спремни да потрошите доста времена и да један те исти кадар снимите више пута. Олакшавајућа околност је ако корситите дигитални фотоапарат јер направљени снимак можете одмах да проверите и тако исправите недостатке поновним снимањем. Међутим немојте се много уздати у то, увек сигурности ради, направите исти снимак са различитим параметрима или употребом брекетинга (bracketing), јер, ако видите грешку када изађете из пећине, мале су шансе да ћете моћи да се вратите и поновите снимак.

Продужите експозицију, јер када нема довољно светла, то се надокнађује дужом експозицијом. У пећинама је то скоро па неизбежан услов за успех.

Користите статив, јер ћете тако решити проблем фотографисања дугом експозицијом – избећи ћете замрљаност фотографија. Ако користите блиц, статив можда неће бити неопходан, а у неким пећинама и не дозвољавају коришћење статива, тако да ћете морати да се снађете. Увежбајте фотографисање дугом експозицијом из руке крошћењем свих техника умиривања фотоапарата које знате, али се и снађите на лицу места – ставите фотоапарат на нешто стабилно па нека то послужи уместо статива.

Повећајте осетљивост фотоапарата (на филмској камери стављањем филма веће осетљивости, на дигиталној, подизањем ИСО у оцијама) јер и тако надокнађујете недостатак светла. Ипак, водите рачуна да се са повећањем ИСО повећава и шум на фотографији, па то користите само ако немате другог избора.

Ако је пећина осветљена, користите спори блиц (slow flash). Тако ће фотоапарат ухватити амбијентално светло, а блиц ће послужити да испегла недостатак светла – резултат су много природније фотографије него ако сликате стандардним блицом.

Коришћење блица који је на самом фотоапарату обично не даје добре резултате. Због положаја блица фотографије не преносе добро дубину простора пећине, изгледају некако плитко и без добрих сенки, а рефлексије од капљица и влаге у ваздуху се враћају под незгодним углом и руже фотографију.

Користите блиц одвојен од фотоапарата. Довољно је да га померите мало од фотоапарата и добићете значајно боље фотографије, јер ће сенке бити истакнутије и даће дубину простору а рефлексије неће ићи у смеру фотоапарата и тако ће бити знатно слабије видљиве мада обично потпуно изостану.

Поред блица на фотоапарату, можете употребити још један или више додатних блицева, који се аутоматски активирају, тако да можете да их комбинујете и добијете заиста одличне резултате, нарочито у већим пећинским просторијама које један блиц не може да осветли.

Блиц можете користити и тако да подесите апарат на веома дугу експозицију, а онда окините блицом више пута усмеравајући га тамо шта желите да буде осветљено. Можете се чак шетати пећином и окидати блиц тамо где желите. Екстерни блицеви обично имају дугме тако да их можете окидати ручно независно од фотоапарата.

Обратите пажњу на баланс белог, јер светла у пећини могу бити различитог типа и то може направити нежељени колорит фотографији

Користите што шири угао објектива. Пећине просто вапе да буду сликане широким углом, зато што су подземне просторије често мале или је кретање у њима ограничено стенама, провалијама, подземним рекама и другим, па не можете да се одмакнете довољно да ухватите све што желите, али и зато што широки угао наглашава гротексност облика и просторност.

Додатно, широки угао значи да ће он ухватити највише могуће светла. Због тога избегавајте телеобјективе или велики зум. Радиеј се примакните објекту који фотографишете.

Фотографисање у мраку или при мало светла, обично значи да аутоматика уграђена у фотоапарат неће радити. Зато пређите на ручни режим подешавања фотоапарата, и немојте се ослањати чак ни на аутофокус.

Пећина даје небројене могућности због разноликих облика, не само пећинских објеката него и пролаза, усека, стена, некада је довољно померити се метар-два да се добије потпуно другачија слика. Све то додатно можете обогатити креативним коришћењем светла из разних углова и поготово контра-светлом. Ако сликате широки кадар, немојте избегавати да у њему буде и људи, јер тако посматрачу дајете утисак величине простора. Ипак, немојте заборавити на детање, јер они могу бити исто толико задивљујући колико и велике просторије.

Водите рачуна о опреми. Пећине су влажне и блатњаве, а неретко у њима има и воде у блику подземних река и језера. Уз то, вода и блато капљу са свих страна и скоро све површине су мокре или блатњаве. И сам ваздух је влажан. Фотоопрема не воли ни влагу, ни воду, ни блато. Може и да се деси да се у мраку саплетете па да фотопарат испустите или њим ударите у камен. Када фотоапарат не користите, држите га у торбици.

Водите рачуна и о себи. Обуците се прикладно за боравак у пећини тако да вам не буде хладно и да се не уквасите чак и ако морате да клекнете или залегнете због бољег кадра. Ако фотограф није спреман да залегне у пећини, не треба у њу ни да улази.

Ако идете у неистражени део пећине, обавезно ставите шлем на главу и понесите батеријску лампу. Ако пећину не познајете обавезно поведите некога ко је познаје. И не ризикујте. Пружање помоћи и спашавање из пећина је веома тешко.