Fujitsu Siemens Esprimo Mobile U9200 – мој избор

Куповина новог рачунара ме и радује и смара. Волим да се поновим, а ко не би волео, али пошто сам прилично шкрт према себи, не волим да се трошим, мада ме у ствари највише смара сама процедура анализе понуде и биркања. Избор је разноврсан и обично балавим над више ствари, мада ми је жао да дам паре и за једну.

Мада, када је рачунар у питању, када га купујем то значи да је догорело и да је или стари цркао или је стварно време да се поновим. Пролетос сам закључио да је мој стари лаптоп после више од четири године превазиђен. Диск му је био препун а и прилично је успорио, због мало меморије, те је постало јасно да ћу морати да прежалим новце и заменим га.

Замена је дошла у виду Fujitsu Siemens Esprimo Mobile U9200 а ево сада утисака после вишемесечног коришћења

Спадам у нестандардне кориснике. Иако највећи део свог посла радим на стоном рачунару, што у канцеларији, што код куће, ипак ми је најважнији лаптоп, који носим са собом, на њему ми је сва пословна документација, као и електронска преписка и приватна и пословна. Уз то, на том рачунару често и радим, тако да на њему држим и уобичајене вебдизајнерске алатке.

За избор је кључна карактеристика да рачунар буде што мањих димензија и тежине. Рачунар који сам до сада имао ми је врло добро служио, али сам већ почео да осећам последице велике килаже коју сваки дан вучем на рамену (мислим да моја торба са лаптопом и свим осталим потрепштинама тежи око 4 до 5 кила). Нисам се дуго размишљао да рачунар треба да буде у класи 12″ екрана и да буде тежак испод 2 килограма.

Неко би рекао да је то за рад премали екран, а и да је тастатура сугурно згрчена и неприкладна, и био би у праву, да није једне олакшавајуће околности – наиме, када користим лаптоп за дужи рад, то радим на местима где већ имам одговарајуће окружење, то јест, лаптоп повезујем на стони 19″ монитор и стону тастатуру, тако да уопште и не користим екран преносног рачунара. А опет, када сам негде на терену и баш ми треба рачунар, одрадиће посао и 12″, најважније је да растеретим леђа.

Додатно сам смислио да рачунар обавезно мора имати уграђен плави зуб (Bluetooth) због лакшег повезивања са мобилним телефоном. За стари рачунар имам УСБ адаптер за плави зуб, али ми је увек било смарање када морам да копам по торби да га пронађем. Опција бежичног умрежавања ми, с друге стране, није претерано битна, али то сам претпоставио да је неизбежно, тако да је ту требало обратити пажњу каква бежична картица је уграђена ради што боље применљивости. Од спољних прикључака, волео бих један серијски прикључак али сам уверен да то нећу моћи и да добијем, а УСБ прикључака би требало да буде што више.

Аутономија батерије ми није претерано битна. На старом рачунару, услед фабричке грешке (која је утврђена који дан после истека гарантног рока) батерија није могла да се напуни, тако да је нисам ни користио, него сам рачунар увек прикључивао на струју. Временом сам се поптуно одвикао од идеје да лаптоп треба даима батерију. А заита, углавном лаптоп користим на местима где га и иначе приклјучујем на стони монитор и тастатуру и ту је увек и прикључак за напајање.

После неколико дана копања по разним сајтовима што трговаца што заступника и представника, као занимљив избор се појавио Fujitsu Siemens Esprimo Mobile U9200, морам признати углавном затоо што је био најјефтиниј у класи која ме је интересовала али што сам га више анализирао то ми се чинило да се боље уклапа у моје потребе. Време је показало да избор уопште није био лош.

Карактеристике

Детаљне карактеристике овог лаптопа можете видети на http://sp.fujitsu-siemens.com/dmsp/docs/ds_esprimo_mobile_u9200.pdf , а ја ћу овде издвојити сам оно најважније:

– процесор Intel® Core™2 Duo Processor, T5250, 1.5 Ghz, мени мање више небитно а свакако довољно за моје потребе,

– 1 Gb меморије у једном слоту, са још једним слободним слотом за додатну меморију, ако затреба,

– екран 12.1-inch TFT WXGA (широки формат) / 1280 x 800, таман мали али је резолуција висока, и што је важно – матиране површине,

– интегрисана видеокартица подршава резолуције до 1920 x 1200, са подршком за два монитора истовремено и ТВ излазом,

– хард диск величине 120 гигабајта,

– ЦД/ДВД читач/писач и шта-ти-ја-знам шта све још подржано,

– уграђен читач меморијских картица (SD, MS, xD и MSPro), врло добро, јер мој фотоапаат троши xD картице што је иначе реткост на овим уграђеним читачима,

– УСБ 2.0, три прикључка, надао сам се већем броју, али јасно да у овако мали лаптоп не могу баш све да уграде,

– бежична картица Intel® Pro/Wireless 4945ABG, која се показала као одлична, нарочито зато што је подржава NetStumbler а ради на оба бежична опсега, што ће ми бити практично, пошто се бавимбежичним умрежавањем,

– уобичајени модем, гигабитна мрежна картица, плави зуб, звучна картица са уграђеним звучницима и микрофоном, веб камерица,

– уграђена батерија од шест ћелија, која обезбеђује аутономију до четири сата, више него што сам очекивао,

– занимљива опција уградње модула за картицу мобилне телефоније унутар рачунара, мадаје приличн скупа и није ми неопходна,

– тежина је 1.8 килограма

Цена коју сам добио је 57.800,00 динара на три рате без камате (то је било око 680 евра у марту ове године).

Мислим да је сасвим добар однос могућности и цене.

Утисци

Монитор је мног бољи него што сам мислио. С обзиром на 12″, нагурали су резолуцију 1280×800, која је вие него довољна да се комотно ради. Иконице и текст, чак и мени, који сам навикао на насвирану резолуцију, делују мало ситни, али не претерано, с обзиром да је екран релативно близу очију. Због високе природне резолуције екрана и ако се смањи резолуција слике, све је то и даље веома употребљиво – не забрљави се превише текст, тако да се и тако може сасвим лепо користити.

Лаптоп се добро сналази са прикљученим спољним монитором. Већ има предвиђене комбинације тастера којима се слика пребацује са једног монитора на други (за сваки се може подесити различита резолуција) а има и режим где оба монитора могу да раде истовремено, опет у два режима – или да оба приказују исту слику или да се радна површина подели на оба независно. Ово је баш коректно решено.

С обзиром да сам овим заменио Fujitsu Siemens Амило А, који има краљевску тастатуру, мало разочарење је тастатура на Есприму. Тастери су плитки и тврди, а због малог простора, додатни контролни тастери су мало набијени. С обзиром да са обе стане тастатуре на кућишту има још слободног простора, могли су то мало да развуку и искористе тих 2 цм.

Међутим, тастатура у сушини није лоша. Добро је решен распоред тастера и не треба много да се корисник навикне на њу. Чак и набијени контролни тастери су добро решени и мање-више све је на руку. Занимљиво је како су решили најчешће коришћене курсорске тастере PgDn, PgUp, Home и End – ако држите функцијски тастер (Fn), који је одмах поред курсорских, курсорки тастери буду замењени са PgDn, PgUp, Home и End. Тако приликом читања неког документа једноставно користите све те функције.

Аутономија батерија је око четири сата за неки нормалан рад, а према спецификацијама може да издржи и до 6 сати. Док сам препакивао стари лаптоп на овај, уз константано копирање са спољног УСБ диска издржавао је нешто мање од 4 сата, што ми се чини као одличан резултат. Коме треба више, може да докупи другу батерију која се прикачи са доње стане лаптопа (уграђена остаје где јесте) и тако се продужава аутономија.

Код бежичних картица сам пробирљив. Она ми не треба за умрежавање, јер гдегод да радим, имам на столу УТП прикључак за мрежу, већ за мерење приликом монтажа антена. Картица која је уграђена је Intel Pro/Wireless 3945ABG. Ем ради са сва три протокола (а/б/г) ем ју је Нетстамблер препознао из така, тако да сам се брзо загрејао за идеју да расклопим лаптоп и извучем са карице мало продужни антенски кабал напоље, тако д амогу да повежем спољну антену. То сам и пробао, и то не само ја, али нам није успело да лаптоп расклопимо до нивоа да дођемо до прикључка за антену а да при том не угрозимо гаранцију за рачунар. Тако је за сада та преправка остала само пуста жеља.

Поред тога, разочарао сам се када сам видео да лаптоп нема PCMCIA слот (уместо тога има CardEspress), на шта. Пре куповине нисам ни обратио пажњу, јер сам подразумевао да га мора имати. Тако и моја стара бежична PCMCIA картица коју сам користио за мерења остаје неупотребљива на овом рачунару. То је нешто што се мора прихватити као тако, јер је ренд да се због смањења димензија рачунара PCMCIA замењује са CardEspress. Незгодн је само што је, бар код нас, још увек мали избор додатака који користе нови прикључак. Касније сам ово решио тако што сам купио УСБ бежичну картицу са антенским прикључком.

Мала сметња је што лаптоп има „само“ три УСБ порта. Навикао сам на пет на Амило А. То није велики проблем, али мене погађа јер ми на лаптопу често требају КВМ свич, ГПС, УСБ меморија и читач картице за електронско плаћање. Уз то, сва три порта су на левом горњем ћошку лаптопа, а пошто мени он стоји на столу са леве стране нису ми на руку.

Велико разочарење су уграђени звучници. Нису ни за шта. Чак ни са VoIP. Звук је толико слаб и лош, да ми уопште није јасно зашто су ихуграђивали. На списак за додатну набавку сам ставио и неке минијатурне звучнике. Друго разочарење је што микрофон не ради. У подешавањима су све контроле за улазне аудио уређаје засивљене и неактивне, а микрофон ради, али је тако тих да је то неупотребљиво. „Хвата“ само када гребем по њему. Претпоствљам да то није хардверски проблем, али нисам успео да нађем решење.

Кад смо код проблема, имао сам још један: дешавало се то да се бежична картица и плави зуб укључе сваки пут када рестартујем Виндоуз без обзира што сам их ја искључио. Но, ствар је решила техничка подршка која ме је упутила да урадим ажурирање БИОС-а и након тога све то ради како треба.

Једино што још нисам решио, то је да се уграђена камера увек сама укључи када се укључи Виндоуз. Нисам параноик, али ми се не допада идеја да је она увек укључена и снима ме док сам за рачунаром.

Оно што ми још недостаје је аналогни потенциометар за јачину звука са Амило А. На овом тога нема, већ се јачина мора подешавати или са тастатуре или програмом који чучи у систреју.

Лаптоп има уграђен и читац картица од чега је мени било важно да чита SD и xD картице, олакшавајући ми пребацивање фотографија са фотоапарата и пребациванеј података на картицу мобилног телефона.

Врло је згодан и уграђен плави зуб због мобилног телефона. Увек ми је било смарање да морам да убодем УСБ плави зуб у рачунар да бих урадио копију података са телефона . Овако чак и коришћење ГПРС-а постаје прихватљива опција.

Свој телефон (Nokia 6230i) сам повезао без проблема. Закачиосам телефон на плави зуб, Виндоуз је сам иснталирао серијски порт за телефон, као стандардни драјвер за модем у телефону, подесио сам у подешавања телефона и дајалапа параметре по препоруци за Телекомовог сајта и све је то прорадило из прве. То ме је прилично изненадило јер сам очекивао проблеме који прате плави зуб и мобилне телефоне.

Лаптоп има и уграђен класичан аналогни модем, што је, мада све мање потребно, још увек важно имати.

Што се тиче самог кућишта, једина замерка је то што мислим да ће брзо да се огули и изгребе. Видео сам један примерак који је већ после седам дана изгледао као да има бар три године. Не могу рећи да ли је то настало као последица лошег квалитета кућишта или због начина како се власница односила према њему. И на овом мом већ видим неколико „отисака“ иако сам га као пазио (после неколико месеци, ипак се показало да је кућиште отпорније на гребање него што сам мислио на први поглед).

Врло добра ствар је то што је обезбеђена добра жива подршку. Пре свега, са сајта можете лако да преузмете све драјвере (чуо сам од људи да нису уз лаптоп добијали ЦД са драјверима). Чак има и Update utility који покренете на рачунару, обезбедите интернет везу и он сам види шта од драјвера треба да се ажурира, преузме их и инсталира. Са те стане је инсталација прошла заиста безболно – ако занемаримо да треба сачекати преузимање са Интернета.

Поред овога, имају и мало необичан, али добар систем техничке подршке. Обратио сам им се пар пута преко сајта и добијао одговоре чак на српском језику.

Укупан утисак је веома добар. Добио сам тачно оно што сам и очекивао. Мали, и лаган лаптоп који ми неће одваљивати леђа као Амило А. Димензије су му скоро у милиметар као лист папира А4 формата тако да можете да га уваљате у било какву торбицу. Мислим да је овакав лаптоп сасвим близу пришао једноставности коришћења као што је то да из торбе извадите блокче и оловку.

И неколико месеци након куповине, сасвим сам задовољан. У међувремену сам му набавио и лепу торбицу, и заиста ми значио то што је мањих димензија и лакши. Стари лаптоп сам нерадо укључивао на кратко, а за овог ме не мрзи да га часком извадим из торбе да нешто погледам на њему. набавио сам му и мале спољне звучнике које носам у торби тако да када затреба може лепо и да засвира. На тастатуру се нисам навикао, не зато што не вања, него зато што је слабо користим, с обзиром да му најчешће закачим спољну – и у канцеларији у код куће користим КВМ свич за тастатуру, миша и монитор, који једноставно убодем у УСБ прикључак лаптопа тако да имам пун ужитак рада као на стоном рачунару.

Приликом куповине треба обратити пажњу шта конкретан модел садржи, јер има доста опција, а трговци обично наводе генерички опис који не мора да одговара конфигурацији рачунара који вам продају. И сада ако погледате карактеристике овог рачунара на Fujitsu-Siemens сајту, видећете да је у међувремену доста појачан у односу на ово што сам ја купио.

Пре свега, обратите пажњу на процесор, пошто у комбинацији могу да буду Celeron M и Core 2 DUO и то више различитих процесора у свакој класи. Такође, обратите пажњу колико меморије има модел који купујете пошто може имати од једног до четири гигабајта. Ја сам добио 1 гигабајт иако сам очекивао два. Хард диск може бити од 80 до 160 гигабајта. Ако очекујете ГПРС модул, не надајте му се ако га не тражите посебно. Такође, неки модели имају бежичну картицу, неки немају, а и ако имају постоје две картице у опцији (једна је а/б/г/н а друга само б/г).

У продаји су модели са Виндоуз Вистом и без оперативног система. Тражио сам без оперативног система, а добио сам неку средњу варијанту: на рачунару је био инсталиран Виста, али нисам добио ЦД са инсталацијом и лиценцом. На страну то што сам добио рачунар који је очигледно стајао негде у излогу, али пошто сам у Ужицу, то је било узми или остави.

Ако сте се и ви загрејали за овај модел, погледајте и ESPRIMO Mobile U9210 , који је нешто новија верзија. Има избор бржих процесора, опцију хард диска на 7200 обртаја, могућност спајанја додатног хард диска и спољни прикључак за eSATA, што може да вам буде важно.