Пред изборе, јавност се ускомеша. Политичари зато што им је то преломни период у каријери, а јавност, зато што очекује да се нешто промени. Додуше има и оних који знају да избори могу само да промене појединце али суштину политичке сцене у Србији не – они се углавном нервирају, ако уопште и реагују.
Интересантно, ове године, једна од главних тема за изборе нису политички прогами и досадашње главне теме: Косово и Метохија и Европска Унија, које су углавном потрошене, већ је у први план избила необична дилема: изаћи на изборе или не.
Политичари наравно сматрају да треба да се гласа, што није чудно, јер они од тога живе. Но, мене изненађује прилично велика активност назови нестраначких лица или група које позивају да се гласа, па макар и да се поништи гласачки лист. Нешто ми се не чини да су баш толико нестраначки како се представљају.
Но, да се вратим на тему. О томе ко гласа писао сам у чланку Ко гласа у Србији? пре нешто више од две године. То се није променило и углавном и не може да се промени. Ко гласа, тај гласа – знао, не знао што то ради.
Двојбу имају људи који не желе да гласају. Они имају два избора: да изађу на гласање и пониште гласачки листић или да уопште не излазе. Постоје чак и предлози да се у изборна правила уведе званична могућност да се гласач изјасни као неопредељен.
С једне стране, добро је и демократски имати могућност да будемо неопредељани, а с друге стране, то иде у корист великим странкама јер ће неопредељени гласови да дигну цензус па ће мање странке да потпуно испадну из приче.
Дакле, ако изађете на изборе, и поништите листић, ви сте у ствари дали не глас него глашчину највећим странкама јер ћете тиме повећати број изашлих на изборе а тиме и повећати минималан број гласова које странка мора даосвоји а би уопште могла да учествује на политичкој сцени. Избацивањем таквих странака из трке, све гласове које су оне освојиле преливате у корист великих сранака.
Ето, зато велике странке на сав глас позивају да се гласа и организују разне „нестраначке“ иницијативе које настоје да мотивишу грађане да изађу на гласање па макар поништили гласачки листић – сваки поништени гласачки лист иде њима у корист.
Није добро ни имати уситњену политичку сцену јер онда долази до политичке тровине са малим странкама, али не ваља ни да крупни преузму монопол и да се практично потпуно искључи могућност да се на политичкој сцени појаве нове идеје и политичко деловање.
Много је једноставније да се у обрачуну резултата избора узима у обзир цело гласачко тело а не да се као сада политички утицај остварује само на основу броја изашлих на изборе. То неће искоренити ситне политичке странке али ће свакако осујетити трговину јер ће оне постати мање значајне у сабирању гласова. Постигло би се нешто много важније, избори би показали стварни политички утицај и стварну подршку коју политичке опциеј имају у гласачком телу. Није исто да ли имате 51% гласова у односу на 47% гласачког тела или у односу на цело гласачко тело.
Упрошћено речено, победу на изборима треба да одреди број освојених гласова у односу на укупан број гласача а не у односу на број гласача који су изашли на изборе.
То је и једино разумно и исправно. Неизјашњавање је легитимна форма изражавања политичког мишљења. Политичке одлуке морају да се доносе узевши у обзир цело бирачко тело. То да ли се неко појавио и поништио листић или се уопште није појавио је небитно – он је у сваком случају неопредељен. Чак је непотребно и да се законом уводи обавезно гласање јер се суштина не мења – одлуке се морају доносити уодносу на цело бирачко тело.
Актуелна „демократска“ политичка сцена је недуго након што је дошла на власт управо укинула овај начин доношења одлука када се показало да странке немају довољну снагу да анимирају гласаче не само да гласају за њих, него и да уопште гласају. Они су нашли једноставно решење: одузели су грађанима право гласа, па сада политичку моћ може да добије свако са било којим бројем гласача, само ако их има више него неко други, па макар све укупно то била шачица људи.
У Србији данас можете да победите на изборима и ако само ваша најужа породица гласа за вас, под условом да други не изађу на изборе.
Ми у Ужицу имамо управо такву власт, која је победила на изборима након невиђеног бојкота грађана који, разочарани у међустраначке размирице и веома прљаву политичку кампању свих странака, нису изашли да гласају.
По актуелном закону то је тако исправно, а да ли је добро?
Rado bih eskivirao izbore ali se u suštini slažem sa tobom da je mnogo veća šteta ne izaći, bojkotovati ili poništiti listić, nego dati glas bar jednoj „opciji“. E sad, što se tiče moguće „opcije“, stava sam da glas ne treba na prvom mestu davati vladajućim strankama, a na drugom ni opzicionarima koju su već jednom bili na vlasti. Znači, treba glasati, ali za nekog novog ili manje eksponiranog u javnosti. Poslati jasnu poruku ovim drugima da više do vlasti doći neće. Prvo što mi padne na pamet su „pirati“, no vremena ima još, tako da se izbor lako može promeniti.
Inače narod uglavnom ne zna za koga to glasa na lokalu. „Lokalci“ se najčešće kriju iza velikih faca (Tadić, Dačić, Nikolić) i tako provlače kroz izbore. Užice nije jedino sa jadnim izborom na lokalu. Svuda je tako u Srbiji. Đubrad gde god se okreneš.
Ovo su izbori bez izbora. Prica koju su uspeli da proguraju na proslim izborima da je bolje glasati za manje zlo dobila je epilog: manje zlo je ALA!
Mogu da razumem stranacke aktiviste na drustvenim mrezama ili placenike koji se pljuju izmedju sebe ko je vise pokrao i stete naneo gradjanima i drzavi ali ne mogu da razumem neutralnog biraca koji sve to proguta. I to ne jednom nego 100 puta. Ovca ceka na sisanje.
Ovde su potrebni potpuno novi ljudi na obe strane (opozicija i pozicija). Ne njihovi naslednici vec mislim na APSOLUTNO nove ljude, nove ideje. Takvih nema delom zato sto su blokirani od vladajuce strukture delom zato sto su shvatili da je beznadezno upustati se u borbu protiv vetrenjaca a dobrim delom i zato sto su odavno napustili maticu.
Tako da si Pedja u pravu, izlazak na izbore i ponistavanje listica jeste GLASCINA, a neizlazak odnosno bojkot je neproduktivan jer nam je zakon takav da i sa jednim glasom izbori su uspesni. Medjutim, kada bi bojkot bio masovan, recimo da izadje samo nekih 30% na izbore onda bi se valjda zapitali da li imaju moralno pravo da vladaju, sto je naravno misaona imenica za njih. Ali je i CINJENICA da ih narod NECE. Dodje mu kao kada je narod okrenuo ledja magiji pa je ista prestala da postoji.
Jos jedna stvar je isto tako bitna ne samo za ove izbore nego za sve koji su bili ili ce biti u buducnosti a na koju svi zaboravljaju kada je sve gotovo: PREKRAJANJE IZBORNE VOLJE GRADJANA. Sta ja imam od toga sto je recimo pobedila neka opcija kada se ispostavi na kraju da to nije pobeda jer madjionicarskim trikovima vlast formira opcija koja je realno izgubila? A ta magicna brojka od 126 poslanika za apsolutnu kontrolu je u stvari mac sa dve ostrice i s njim se ne treba igrati.
Zloupotrebicu tvoj forum ako se slazes, ako ne obrisi link na komentar koji sam sacuvao na mom blogu o strajku prosvetara prosle godine. A inace ima dosta komentara potpuno realnih i normalnih ljudi u ovoj zemlji:
http://kombi011.com/WordPress/2011/02/07/strajk-prosvetnih-radnika/
Pozdrav i svako dobro
Tvoj tekst je samo čista, suva logika. Nevolja je što se logika slabo koristi kada su izbori u pitanju. Uzmimo na primer Twitter (to je nešto najbliže vox-populi što se danas može imati)- kad čitaš komentare imaš utisak da su svi protiv, puni kritike, do otvorenog pljuvanja… Ali na kraju će većina glasati za te iste koje pljuju – bilo direktno – bilo kroz nekakvo crtanje na listićima. Stalno se protura ta neka priča kako su svi isti (ili su oni drugi još gori, itd). U svemu tome nam promiče jedan bitan detalj – sistem ovakve korupcije i medijske manipulacije se ne pravi preko noći, a to neophodno vreme da se „burazeri“ organizuju im dajemo upravo mi – birači. Naša jedina šansa je da ih stalno destabilizujemo, onako kako su to radili glasači u Italiji 70-tih. Svako malo – nova vlada, skupština, novi izbori… Na taj način treba omogućiti da se bez jakih partijskih uticaja ojačaju sudstvo, mediji, policija… Da što više političara i njihovih finansijera završe iza brave, i da se baruština polako izbistri. Glasati za nove ljude, za crnog djavola, samo ne za ove feudalce i nazovieksperte što upropaste sve što taknu.
Ali pre svega malo isključiti televizor – a uključiti mozak.
Peđa, stoji sve što si napisao. Nevolja je u tome što je izborni zakon ciljano promenjen da bude proporcionalan. Promenili su ga oni koji igraju na političkoj sceni već godinama i nešto ne verujem da bi sami sebe izbacili sa te scene ponovnom promenom zakona.
Jedni od njih ce dobiti i formirati Vladu, ponistili mi listic ili ne.
Ali ako ne ponistimo listic, oni novi, svezi, koje zelimo da pozovemo da udju u politiku kako bismo imali za koga da glasamo, nece doci.
Precrtani listic je poruka da zelimo nesto novo na sledecim izborima, a potpuno smo svesni da ce ovi ili oni formirati Vladu nakon ovih sada izbora.
Dakle, ovo je borba na duze staze, jer lako je dici revoluciju i srusiti vlast, ali nije lako osvestiti glasace da ne prave iste greske i padaju na iste fore svakih par godina.
(a licno sam ubedjen i da ce politicare uhvatiti frka ako bude samo 3-4% vise nevazecih listica nego ranije)
Милсим да је управо суптротно: ако поништиш листић ти су и ствари поништио шансе новима на политичкој сцени да сењ укључе јер повећаваш цензус и смањујеш им шансе да освоеј значајан проценат гласова
Политичаре неће ухватити фрка. Заболе њих за апстиненте и поништаваче листића све док они освајају већину, а имаћ еје по садашњем изборном систему чак и да нико не изаће да гласа. Фрка може да буде само ако на изборе изађе једно 80% гласача па онда 50% њих поништи листичћ. Али, то се неће десити.
Pa ono, ako se pojave novi, onda vise ne ponistavamo listice. Sad ih nema, zbog toga ih ponistavamo.
Ако је икад било „нових“ то је сада… брдо нових странака је основано пред ове изборе али је то једноставно слабо медијски покривено па нико за те „нове“ и не зна… све у свему политика у овом друштву никад неће моћи да реши проблеме које сама ствара (корупција, партократија…) тако да само другачији друштвени систем може да реши то.. мени лично је занимљива идеја цајтгаист покрета (http://zeitgeistsrbija.org/ Српски огранак) која промовише ресурсно базирану економију где би политичке партије биле сувишне и где би се одлуке доносиле на основу стварних потреба друштва а не зарад добијања политичих поена пред изборе.
Moj cilj je da povećam cenzus time što ću izaći na izbore i predati nevažeći list. Kad već ne mogu da kaznim „velike“ partije, imam satisfakciju što ću pomoći da neka od koalicijskih krpeljskih partija ne pređe cenzus.
Na žalost, ne postoje „novi na političkoj sceni“ vredni poštovanja – da ih ima, glasao bih za njih.
meni su izbori na ignore listi
Još jedno bravo.