Изборник Затворити

Google map maker омогућио цртање мапа за Србију

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2824

Већ неко време јавноси је доступан  Google map maker , сервис за цртање карата. Он се ослања на основни Google map сервис. Посетиоцима је омогућено да и сами доцртавају све елементе гугл карте.

Ово је вероватно последица повећане тражње корисника Google map сервиса из целог света да имају мапе какве је Google направио за своје кориснике у земљама које су њему интересантне. Да би одговорио на захтеве, Google је отворио едитор мапа тако да корисници могу сами да цртају.

Тек од недавно, цртач мапа је отворен и за Србију, а ако користите Google map вероватно сте већ приметили да су се појавили нови путеви па чак и планови већег броја места.

На први поглед, ово је сјајна ствар. С обзиром колико су мапе потребне, али и да је цртање карата врло компликован и обиман посао, постојање сервиса који омогућава да се у њега укључи много људи, омогућава да се мапе брзо попуњавају и добијају све више детаља.

google-map-maker-uzice

На други поглед, то и није тако сјајно. Знам да ћу звучати хејтерски, али цела ова прича ме је подсетила на брљотину од Википедије. За разлику од Википедије, где грешке могу да се толеришу, ако ни због чег другог, оно зато што их је лако исправити (а већа је вероватноћа да ће неко ко грешку примети моћи и хтети и да је исправи, јер се ради о обичном тексту), са картама је ствар потпуно другачија.

Наиме, цртање карате је не само компликован и обиман посао него захтева озбиљност и предзнање од онога ко се тиме бави. Грешке се теже уочавају и теже исправљају. Мало људи зна да тај посао ради како треба. Пустити тако нешто на милост и немилост јавности је веома ризично.

Не може свако да црта мапе – прво, зато што не уме, а друго – зато што нема услове да то ради како ваља. Цртање карата је скуп посао, зато су карте скупе и зато прецизне карте нису јавно доступне.

Ово што је до сада уцртано у Google map карту Србије је добар пример зашто је цео тај приступ сумњив. Ову карта је, према ономе што се може видети, цртана тако што је цртач укључио приказ сателитских снимака и онда преко њега уцртавао путеве и друге објекте како их види. Кад се узме у обзир да добар део карте Србије  црта човек који се налази у Сан Франциску и који, поред сателитских снимака,  уопште нема увид у стање на терену, то само још погоршава утисак о вредности те карте.

Добру карту не можете нацртати ако не познајете терен, и не изађете да на лицу места измерите неке податке. Не можете уцртати неи пут само по трагу који видите на снимку из велике висине, ако не знате какав је тај пут и да ли је уопште пут или само личи на њега.

Google map није прецизна карта

Свако ко се иоле бави картографијом, има ГПС уређај и снимао је путеве на терену зна да је Google map непрецизна карта. То што се види на сателитском снимку не мора, и често и није тачно на оном месту где се заиста налази у природи. Грешке могу да буду и по неколико стотина метара.

Зашто је то тако?

Пре свега, географска орјентација сателитских снимака захтева много посла. То је далеко компликованије од орјентације скениране карте. Неопходно је више снимака истог подручја из различитих углова, а нарочито су важне утврђене калибрационе тачке које се налазе на терену.  Google map нема интереса да тиме бави прецизно за целу планету него то ради тамо где је то њему тржишно интересантно.

Други разлог је dа је Google map употребио специфичан датум за своју карту, поједностављен утолико да олакша да мапа буде употребљива на целој планети. Наиме, Google map користи измењен WGS84 датум. Он је измењен утолико да не користи реалан геоид него обичну лопту. То можете проверити и сами, умањите карту све док се на екрану не види цела Земљина кугла. Она је приказана као лопта, а не као елипсоид као што је у природи Земља спљоштена на половима.

Избацивањем геоида и његовом заменом простом лоптом Google је значајно олакшао рад програма за приказ мапе, али је и искључио најважнији елемент неопходан за прецизност те мапе.

Управо је геоид основа сваке добре мапе и што је он прецизнији то је и мапа боља. Зато и постоје стотине дефиниција геоида јер не може један да идеално одговара за било коју површину Земље. Избацивањем реалног геоида Google map је у основи осакатио своју карту.

Корисници ово не примећују, јер Google map свој датум користи интерно, а корисницима приказује координате у стандардном WGS84 датуму, што је и нормално, јер цео свет користи WGS84 стандард, а Google није баш тако јак да намеће свој, нарочито на овом пољу. На крају крајева и да хоће, то му не би успело, јер његов датум није у складу са потребама картографије.

Међутим, није ово тако страшно, с обзиром коме је Google map  намењен, карта и не мора бити боља. Ако карту користи неко тако што је одштампа и понесе са собом, тај никакву грешку неће приметити. Карта е му одлично послужити јер ће на папиру видети исто оно што вити и на терену.

Проблем ће имати онај који користи ГПС и слепо се ослања на податке које узме из Google mape, несвестан њених недостатака, то јест, очекује од ње нешто што она није.

То је чест случај. Не можете очекивати од корисника који испред себе има сателитски снимак високе резолуције да претпоставља да је тај снимак у ствари само илустрација, и да не треба да га узима баш толико озбиљно.

Ако ову карту користите као путну, дакле у равни са аутокартама размере 1:300.000 бићете сасвим задовољни јер у тој размери грешке су занемарљиве. Међутим, већ на нивоу плана града очекујте приметне грешке, а о топографској употреби да не говоримо.

Ко ће да црта карте?

Верујем да ће посао цртања Google mape да се сведе на шаку ентузијаста одушевљених овом могућности али који немају неко предзнање и не могу то да ураде како треба.

Они који се у тај посао разумеју сигурно много више цене своје време и знање да га троше на сервис који по дефиницији не може да задовољи њихове критеријуме прецизности. Улагати труд и знање у цртање карте које не може да буде прецизна је јалов посао. Такви или већ цртају карте али за фирме које се тиме озбиљно баве и којима су такви људи потребни, или за себе, о свом трошку и за свој рачун.

Треба имати у воду и моемнат цене. Добра карта много кошта онога ко је црта, пре свега у времену и труду. Google овим поступком настоји да себи обезбеди потпунију карту коју већ користи да прави огромну зараду. Зашто би неко то радио за Google бесплатно?

Не треба заборавити ни на Google лиценцу, која је врло рестриктивна за то ко, и како сме да користи мапе, а која практично онемогућава коришћење мапа на начин који је на тржишту конкурентан Google-у. Дакле, неко треба да добровољно уложи велики труд, да резултат свог рада да беспалтн, а да те резултате не могу да користе сви, већ само они који не угрожавају Google.

Иако сам ја познат по томе да сам увек склон да радим бесплатно у јавном интересу, чак ни ја нисам спреман баш то да радим, а ја још и нисам неки стручњак за картографију већ се њом бавим из хобија. Ако бих одвојио време за то, зашто да то радим бесплатно за Google када могу исту ствар да дам Гармину или неком другом ко ће то још и добро да плати и при том сам сигуран да би тако моји подаци заиста задржали сву прецизност којој тежим?

Уосталом, ако сам спреман да радим неку мапу бесплатно, онда могу то да радим на начин који ће омогућити да он заиста свима буде и доступна.

Има ли алтернативе?

Увек је има. Ако је неко баш рад да уложи труд у цртање карте, уме то да ради и жели да уради ствар како треба, постоји OpenStreetMap. Овај сервис је такође бесплатан, а за разлику од Google map, подразумева да се у мапу уносе подаци који су снимљени на терену а не цртани по сателитским снимцима. Наравно, није забрањено коришћење свих релевантних извора, јер не може се баш све снимиити на терену, али ствар је управо у тој суштинској разлици у приступу која потенцира квалитетне податке, и људе који знају шта раде.

open-street-mapOpenStreetMap је карта која се користи на исти начин као и Google map. То је веб сервис доступан свима, а чак га можете користити на сопственом сајту или у неком свом програму на сличан начин како се користе и Google мапе.

Разлика је само у томе што иза OpenStreetMap не стоји нека фирма која има комерцијалне интересе.

Ако ипак не желите да радите мапе бесплатно, довољно је да контактирате било ког произвођача навигационих уређаја или дигиталних карата за њих и понудите им сарадњу. Сви су они гладни података којима ће да напуне своје мапе.

Закључак

Далеко било да доводим у питање употребљивост овог Google производа. Напротив, и сам га редовно користим јер је сателитски снимак, за моја лутања дивљим планинским крајевима незаменљиво. Међутим, управо га толико и користим.

Сателитски снимци су одлични да се стекне утисак о неком непознатом терену, нарочито у тродимензионалном приказу. Снимци су нарочито корисни  да уоче путеви, путељци и стазе који нису уцртани на застарелим топографским картама.

За преузимање тачних координата топографске карте су незаменљиве, ма колико да су застареле, а најбоље их је лично снимати на терену.

За кретање путевима користим куповну Гармин карту са којом гуглова карта не може ни да се пореди. Ништа лошије неће послужити ни нека Igo мапа, макар је држали на мобилном телефону.

На гугл мапе гледам као на добре илустрације. Користим их и овде на блогу да прикажем путање, али не за више од тога.

10 Comments

  1. Milos

    Ja sam krenuo da stavljam ulice i objekte u mom kraju i moram reci da je dosta precizno iscrtano, ima par gresaka koje sam nasao ali ako neko licno poznaje ulice veoma lako moze da to vidi na mapi.

    Mislim da je njima cilj bas to sto si rekao, da ljudi pogledaju sta fali u map maker-u za svoj kraj ili deo koji poznaju licno iz ulicne perspektive i da dodaju. Onda je na moderatorima da odobre ili ne izmene.

    Samog crtanja ulica uopste nema, samo je ostalo da se stave imena ulica i isprave greske.

    Koriscenje samog interfejsa je veoma jednostavno, do sada nisam naisao na probleme u tom vidu.

  2. Владимир Малић

    Имаш ли какву литературу за ову област „математичке картографије“? Можда нешто у електронском облику? Али баш нешто најосновније, неки увод у ту материју, за људе које то занима, али немају никава предзнања.

  3. Peđa

    Немам. Нешто мало информација које имам планирам да ставим овде у облику чланака, али и то је више онако да задовољи људима знатижељу и да им створи представу шта је у ствари картографија.

  4. Srle

    Nisam baš siguran da ste u pravu kada se radi o tačnosti satelitskih snimaka na Google earth-u, naime kada dobro georeferencirate vojne topografske karte naših područja i kada ih exportujete u google earth u .kmz fajlu vidjećete da su se više nego dobro uklopile na postojeći snimak. To ćete primijetiti kada kartu učinite providnom, ta opcija postoji u tom programu. Tačnost vaših GPS uređaja može biti jako varijabilna što zavisi od vrste uređaja do položaja satelita u datom momentu. Složio bih se sa netačnošću ali 3D prikaza terena. Ja toliko pozdrav

  5. Peđa

    Када сам писао о тачности, управо сам најпре и поредио тачност правих карата са Google Map.

    Уосталом, као што рекох, Google Map користи датум који је груба апроксимација и гарантује – нетачност. Није потребно поредити га са праим картама, јер је нетачност очигледна из самог датума.

  6. Srle

    Pa recimo nisam uvjeren da nepreciznost tih karata prelazi više od 10m, s obzirom da većina komercijalnih GPS uređaja preciznost deklariše sa 5-15m dok oni skuplji uz određene dodatke preciznost povećavaju ispod 3m. Georeferencirao sam jednu ovakvu mapu grada uz pomoć google-ovih koordinata i ubacio u GPS koji podržava ovu opciju prikaza slike na ekranu, greške nisu prelazile 1-3m, što je zadovoljavajuće za orijentaciju u prirodi i snimanje pokojeg puta.
    Mislim da ovaj servis i nije namijenjen ljudima koji se bave geodezijom, za to postoje snimci ali papreno skupi a ova blagodet je besplatna!

    Da li se po Vama greška javlja sistematski ili od snimka do snimka?

  7. Peđa

    Грешка је систематска јер геоди који корсити гугл за своју мапу сам по себи представља извор грешке. Наравно, има и грешака који зависе од саме подлоге која је употребљена, негде је снимак постављен прецизније а негде не.

    Грешка такође зависи и од природе терена. Тамо где је брдовито и стрмије и грешке су веће.

    За оријентацију у природи задовољавају и очитавање карата са грешком до 200 метара, наравно ако се не користи ГПС уређај.

    Иначе и на топографским картама, очекивана грешка је већа од 10 метара. За карте размере 1:25000 треба рачунати са грешком од 50 метара, за 1:50000 је то око 100 метара и тако даље.

  8. Saša

    Čini mi se više da je ovo za ovu temu nego za Android.

    Tražeći Ozi CE za android odnosno alternativu naišao sam na http://www.oruxmaps.com/index_en.html
    i oduševljen sam. Neuporedivo je bolji od OziCE-a stabilnije ardi, ima daleko vise opcija, bolje je organizovan.
    Npr.: ima opciju za kalibraciju mape kad aje ona već ucitana u telefon. Opciju za smanjenje potrošnje stuje tako sto se GPS podesi da se uklučuje na 1,2,3… 100 sec. Gpe moze da radi i kada je ekran iskljucen,…..

    Program je besplatan i kalibrisane karte sa OziExplorera se lako konvertuju (ima programcic).

    • Peđa

      Јесте, OruxMaps је веома добар програм. Користим га и спремам његов приказ као и нека упутства.

Оставите одговор на Srle Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.