Интерно МикроТик кућиште за RоuterBoard 133C и 411/A/AH

Микротик плоче се обично постављају напољу па се користе кућишта предвиђена за неповољне атмосферске услове: влагу, кишу, снег, топлоту, хладноћу, прашину и слично. Некада је ипак потребно RоuterBoard употребити и за неке друге сврхе, у затвореном простору где су услови знатно повољнији. Тада се не исплати куповати кућиште за монтажу напољу.

Микротик је уз своје плоче понудио и одговарајућа кућиште за интерну употребу. Претпостављајући да мног ретко имају прилику да виде како то изгледа и како се поставља плоча у кућиште, јер углавном видимо само ценовнике и текстуални опис, пошто сам имао прилику да урадим једну такву монтажу, направио сам пар снимака.

Задатак је био да се RоuterBoard 411A употреби као клијент у бежичној мрежи на малом растојању и унутар објекта. С обзиром да је захтев био да се не „буџи“ логично је било набавити и одговарајуће кућиште које кошта око 18 евра.

Кућиште је добе израде, црне мат боје, из два дела. Основа има одстојнике на које се завртњима причвршћује RоuterBoard као и отворе да све прикључке на плочи, тако да су прикључак за напајање, мрежни кабал, серијски прикључак и ЛЕД приступачни и видљиви као што смо и иначе навикли да видимо на фабричким уређајима. Поклопац садржи рупичасте отворе за вентилацију и на основу се причвршћује завртњима.

Уз кућиште се добијају сви потребни завртњи, поклопци за отворе за задњој страни, гумене самолепљиве ножице па чак и налепница са ознаком Микротика. Једино што сам посебно морао да набавим то је MiniPCI бежична картица Wistron Neweb CM9 и антенски краткоспојни кабал са U.FL конектором на једном и RP-SMA конектором на другом крају. Малу антену сам већ имао, пошто тога увек има вишка након инсталације разноразних бежичних уређаја са екстерним антенама.

Све се добро уклапа тако да је за монтажу потребно само неколико минута. Плоча одлично леже у кућиште, прикључци улазе у отворе на кућишту као саливени и само ј епотребно причврстити је са четири завртња. У плочу сам ставио MiniPCI бежичну картицу, и на њу прикључио крактоспојник. Ту се појавио и једини проблем.

Намерио сам да RP-SMA конектор поставим на само кућиште тако да стоји чврсто и сигурно. Иделно место за то је један од отвора на задњој страни кућишта. Имао сам идеју да чеп отвора пробушим и на њега зашрафим конектор, међутим, чеп има поклопац који је предвиђен да се лаганим притиском откине како би се кроз отвор могао провући кабал, а тај отвор је нешто већи него цео RP-SMA конектор, тако да је конектор пролазио кроз отвор и нисам имао могућност да га притегнем.

Ствар сам решио тако што сам нашао две металне подлошке које се користе да се ставе испод завртања да спрече одвијање услед вибрација. Подлошке су имале отвор таман толики да се на њих може зашрафити конектор а опет су саме биле довољно широке да не могу да прођу кроз отвор на чепу. Тако сам ставио једну полошку са унутрашње а другу са спољашње стране чепа, провукао конектор и прирегао матицу на њему. Ствар је легла као саливена (види слику).

Ипак, треба обратити пажњу да стављање две подлошке скраћује дужину слободног навоја на конектору за три-четири милиметра, па може да се деси да антена не може да се пришрафи на конектор до краја и да нема контакт. За сваки случај сам пре постављања конектора са њега скинуто оригиналну подлошку која је фабрички постављена. Њену функцију су ионако преузеле додатне велике подлошке које сам ставио. То се показало као сасвим довољно – слободан део навоја је остао довољно дуг да је неколико антена које сам пробао могло да се правилно наврне на њега.

На крају је само остало да са доње стране кућишта залепим шест самолепљивих гумираних ногу, тако да је уређај био спреман за употребу.

Ова монтажа је заиста била освежење у односу на стална буџења на која сам приморан на нашој некомерцијалној бежичној мрежи , у настојању да се што више уштеди.