Jeste da kažu, da kad počnu da te kradu znaš da valjaš. ali ja nikako ne mogu na to da se naviknem.
Danas zateknem na blogu ping na jedan svoj članak, otvorim link sa koga je potekao link da vidim ko se od kolega pozvao na moj članak, kao što je najčešće slučaj, kad ono – kajla – na thedesignersblog.net zatičem bukvalno prekopiran svoj članak, a ping je usledio jer je taj članak sadržavao linkove ka nekim drugim člancima na mom blogu.
Letimično sam pregledao ovaj blog i zaključio da mu ovo nije prvi put već da je na thedesignersblog.netu stvari običaj da se kopiraju tuđi članci i da je to okosnica sadržaja tog bloga.
Koliko vidim, thedesignersblog.net ne preuzima tekstove samo od drugih blogera nego i sa drugih foruma i sajtova uopšte. Čak ne skida samo članke nego i datoteke i postavlja kod sebe. Tekstovi su preuzimani i sa sajtova IT Svet, Burek forum, mi3dot.com, B92, Serbian Computers i drugih. Ne znam da li mu je neko od njih dozvolio kopiranje sadržaja, ali sudeći po mom slučaju, sumnjam. Proverite za svaki slučaj, možda se okitio i nekim vašim dobrim tekstom ili tutorijalom.
Moj članak koji je prekopiran je Kako promovisati svoj blog, jedan od najčitanijih na mom blogu. Momak ga je postavio kod sebe na sajt bez ikakvog prethodnog kontakta između nas, a kamoli da je pitao za dozvolu. Čak i ne znam ko je on, mada na thedesignersblog.net vidim da se zove Jovan Petrović (nadimak TheDesigner), da je iz Majdanpeka i 1990. godište (srednjoškolac). Ispod prekopiranog teksta, doduše, stoji odakle je preuzet, ali bez linka ka originalnom zapisu. Kopirani tekst se nalazi na adresi http://thedesignersblog.net/2008/11/29/kako-promovisati-svoj-blog/.
Razumem da neko povremeno pokupi odnekud kakav dobar sadržaj, ali zasnivati sadržaj bloga na tuđim tekstovima, to mi nekako ne ide uz logiku blogovanja. Jovane, tebi hvala što ceniš moj članak kao kvalitetan, ali to mi pokaži na odgovarajući način, a ne ovako.
Ja dodjoh kod tebe sa njegovog sajta i skorz se zbunih????
Dobro si ga izreklamirao ovim postom, tek da znas!!!
Mislim da nije u redu bez dogovora ili nadoknade kopirati tudje tekstove, ali isto tako , mali delic- ima nekakav link???
Vec sam ranije komentarisao kod tebe ovu pojavu.
Dobar si i predobar, samo guraj napred !!!
Ako je dole napisano odakle je preuzeto, onda to nije neovlašćeno. Da nije napisano, bilo bi neovlašćeno.
Pa ti Peđa piši gluposti k’o ja, pa te niko neće kopirati ;) Ako već nisi, dodaj prijavu na SerbianBloggers forum, i obavesti momka da to ne može tako.
Kao sto rece Deda – super si ga izreklamirao.
Ja stalno imam muke sa tekstovima (jednom su me cak potpisali kao Albert Ajnstajn, i objavili kao eBook), u pocetku sam se nervirao i jurio, onda…. pa dosadilo mi je da reklamiram tamo neke sajtove. Pravilo mi je da reagujem samo onda kada je sajt/stranica bolje rangirana od mog sajta.
Dobra stvar je da hosting provajderi sve bolje saradjuju i rade svoj posao (najbolje iskustvo sa Sezamom)
Kol’ko znam, po međunarodnoj konvenciji (a proveriću i kojoj), nema kršenja prava ako se prenese tekst uz potpis, koji je pre toga javno objavljen. Šta da se radi – tako je.
Bjuti, potpis nema nikakve veze sa ovašćenjem. Potpis naznačava autorstvo (a potpis koji je on stavio nije dovoljan). Neovlašćeno korišćenje je korišćenje bez znanja ili dozvole autora.
Što se ostalih predloga tiče, pa da najefikasnje i jeste da ga „izreklamiram“. Sačekajte par dana da pretraživači indeksiraju ovaj članak, pa proverite na Guglu šta će da se vidi kada neko bude tražio njegov sajt ili informacije o njemu.
I negativna reklama je bolja nego nikakva reklama.
Nego, ne bi bilo loše da negde staviš uslove korišćenja materijala sa tvog bloga (moj je pod CC licencom i jasnim uslovima korišćenja).
Bjuti, sasvim sam uveren da takva konvencija ne postoji. Postoji nešto što se zove „fair use“ ali to ne podrazumeva da se može prenositi ceo tekst već citati. Uz to, naša država ima sopstveni Zakon o autorskim i srodnim pravima i on je tu vrlo jasan. O njemu sam pisao u posebnom članku Koliko poznajete autorsko pravo?
Što se uslova korišćenja tiče pišu na dnu svake strane: All Rights Reserved.
Ne verujem ja mnogo u kretiv komons i slične stvari. Retko kada je neko ispoštovao bilo šta što sam objavio pod tom licencom, već se podrazumeva da je to em besplatno em slobodno da se sa tim radi šta god, a na autorstvo niko i ne pomišlja.
Uostalom, objavljujući svoje tekstove, dao sam na korišćenje svima besplatno, uveren sam da su informativni i da su mnogi iz njih dosta naučili, a s obzirom da je to sve na veb-u, ne vidim razlog zašto bi to bilo kopirano na neko drugo mesto, kada je već svima lako dostupno tamo gde sam ga ja objavio.
I inače zastupam stav da jedan sadržaj na veb-u treba da bude objavljen samo na jednom mestu (u granicama praktičnosti). Tako ga je najlakše naći, a i ako dođe do izmena one su svima odmah dostupne i niko ne može da ih ne vidi zato što je negde našao kopiju.
Da, ali ako si javno objavio svoje delo na mediju, kao što je Internet, koje ima svojstvo javnog glasila, onda se gledaju još i drugi propisi.
Zakon o autorskim i srodnim pravima kaže pride:
Član 48.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog djela (pravo citiranja), pod sljedećim uslovima:
1) da je djelo objavljeno;
2) da se pomenuti dijelovi, bez izmjena, integrišu u drugo djelo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je riječ o citatu;
3) da se na pogodnom mjestu navede ko je autor citiranog djela, koji je naslov citiranog djela, kada je i gdje je citirano djelo objavljeno, odnosno izdato.
A zakon o štampi tj. javnom informisanju kaže:
III. JAVNA GLASILA
Pojam javnog glasila
Član 11.
Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.
Kada nije potreban pristanak za objavljivanje
Član 45.
Izuzetno od člana 43. ovog zakona, informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis, može se objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi, ako:
1) je to lice informaciju, odnosno zapis, namenilo javnosti;
2) se informacija, odnosno zapis, odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom na činjenicu da lice obavlja tu funkciju;
3) je lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa;
4) je informacija saopštena, odnosno zapis načinjen u javnoj skupštinskoj raspravi ili u javnoj raspravi u nekom skupštinskom telu;
5) je objavljivanje u interesu pravosuđa, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti;
6) se lice nije protivilo pribavljanju informacije, odnosno pravljenju zapisa, iako je znalo da se to čini radi objavljivanja;
7) je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja;
8) je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (sprečavanje zarazne bolesti, pronalaženje nestalog lica, prevare i slično);
9) se zapis odnosi na mnoštvo likova ili glasova (navijača, koncertne publike, demonstranata, uličnih prolaznika i slično);
10) se radi o zapisu s javnog skupa;
11) je lice prikazano kao deo pejzaža, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga, ulice ili kao deo sličnog prizora.
Dakle, kao pravnik mogu ti reći ovo:
Moraš izričito navesti na sajtu da je prenošenje bilo kog dela sadržaja na druge sajtove/srodne medije izričito zabranjena bez dozvole autora, jer „All Rights Reserved“ pogotovu ako je na engleskom u principu ne znači puno.
Pride, imaj u vidu da autorsko delo, koje je javno objavljeno i prenešeno na drugi medij koji je takođe besplatan i nekomercijalan – dozvoljeno. Naravno uz navođenje imena autora i linka ka sadržaju.
Ali, ako si se ti pobunio, tj. rekao onom liku da skloni sa svog sajta tvoj tekst, on to mora da uradi bez pogovora.
Siže priče: Tumačenje ovoga je široko, a kod nas su propisi vezani za Internet izdavaštvo veoma slabi, tj. neapdejtovani. Mi smo na Srbovanju takođe imali problema sa raznim kršenjima naših prava, ali smo intervencijama uspeli da svedemo na neku normalnu meru.
Eh, da.. nije moj cilj da nekome solim pamet itd, nego me ova materija i pre zanimala i još uvek me zanima, tako da samo prenosim svoja znanja i iskustva. :)
Dečko do pre koji mesec držao sajt dloader.org koji se temeljio na piratskom materijalu, pa ovo nije ni malo čudno…
Da, da, taj mali je u piratskoj vezi sa onim genijem što je probao da zgrne silan novac tražeći donacije od javnih medija za njegov „antipiratski“ projekat ,a href=“http://blog.urosevic.net/2007/12/20/357/legalne-hajke-i-j-majke/“>legalno.org. To su Peđa deca kojima zaštita autorskih prava ne predstavlja nikakvu prepreku da bezobrazno kradu čak i rad naših ljudi.
Fino, sad ima još jednu „kvalitetnu“ referencu :)
Ponovo sam se vratio na onaj sajt i video da uopste nije linkovana adresa odakle je preuzet post. U samom postu postoje linkovi, tako da je i ovaj detalj morao biti izlinkovan kao najbitniji kod preuzimanja posta…
Izgleda da je to namerno izostavljeno jer bi onda odmah istog trena doslo do stizanja na ovaj blog, ovako , pokusaj koji se mora prekinuti kao neetican, kao nesto nedozvoljeno…
Pedja, u pravu si da treba postojati dogovor, a ako ga nema, morao bi stajati direktan link ka celm postu, a u samom postu na onom blogu mogli su staviti po neki izvod iz teksta…
U ostalom, ako sam nejasan, pogledajte kako to Dragan Varagic radi, kao pozitivan primer, uz dodatak sopstvenog zapazanja na post koji se citira ili ga treba u celosti procitati.
Kad su deca nije toliko strasno, ali previse je te „dece“ u matorim godinama. E to je vec problem
Izvini nisam znao, uklonio sam tvoj tekst.
Eto, to je dokaz da sve može na finjaka. :)
Uf, pisao sam pola sata i kepča mi nije priznala kod. Dakle, neka za sada bude na ovome. :)
Bjuti, nije mi baš jasno za šta se ti zalažeš, za poštovanje usvojenih normi ponašanja ili da svako poštuje one norme koje želi i koje mu odgovaraju? Po ovome kako ti to tumačiš ispada da svako može da kopira šta god želi, bez ikakvih ograničenja i normi, a to svakako nije slučaj.
Zakon o autorskom delu je potpuno jasan. Nisi ga morala citirati, pošto je već dostupan kao integralan tekst na ovom blogu, a pošto si citirala navešću ti šta tačno nije ispoštovano po tom zakonu.
Recimo u članu 48. stoje navedeni uslovi za korišćenje dela bez prethodnog odobrenja. Od tri uslova, nisu ispoštovana dva:
– stav 2 ovog člana: nisu citirani delovi mog članka nego je prenet doslovno ceo članak kao integralan. Članak nije umetnut radi ilustraciej u drugo delo, nego je iskorišćen u celini i nezavisno kao delo samo za sebe.
– stav 3 ovog člana: nije navedeno ko je autor citiranog dela dela i kada je igde citirano delo objavljeno. Na stranu to što se uopšte nije radilo o citatu nego preuzimanju celokupnog dela, navedeno je samo gde je članak objavljen, i to samo kao tekst bez linka što se na Internetu smatra kao obavezno. Nije navedeno ko je autor niti, kada je delo objavljeno.
Ovaj iѕvod iz Zakona o javnim glasalima ne vidim kako se ijednom svojom rečju odnosi na ovaj slučaj. On se bavi potpuno drugom tematikom.
Štose tiče izjave o zabrni korišćenja, Zakon tako nešto ne predviđa. On predviđa da je autorsko delo zaštićeno od kopiranja samim činom objavljivanja. Sve dok ne piše da je dozvoljeno kopiranje, Zakon smatra da je ono zabranjeno. Poruka o zaštiti autorskih prav akoju sam stavio na blog je, po meni, sasvim dovoljna. Ona ne služi za to da nekome zabrani kopiranje nego da ga podseti da je kopiranje zabranjeno, jer sam izjavio da zadržavam sva prava, a pravo na kopiranje je samo jedno od njih.
Ni ja ovo pitanje nisam pokrenuo zato što mi je nešto preterano stalo da isterujem pravdu. Da je tako, presavio bih tabak pa bi mali sada morao da se baci u trošak oko advokata.
Samo hoću da skrenem pažnju kako ljudi olako shvataju mogućnost da sa dva klika mišem preuzmu neki sadržaj i da je takvo kopiranje vrhunski čin nepoštovanja prema nekome ko je napisao kakav koristan članak ili uputstvo i učinio ga dostupnim svima. Ne radi se tu o meni, radi se o svakome ko odvaja svoje vreme i trud da svoje znanje podeli sa drugima, a blogeri su listom skoro svi takvi.
Jovane, znaš li koliko ti verujem da nisi znao? Tačno onoliko koliko si tekstova koje si pokupio sa raznih strana uklonio sa svog sajta.
mmilane, ma nije tu problem u godinama, nego što se deci daju loši primeri i toleriše ovakvo ponašanje, a kao što vidim, poneko se trudi da im da za pravo.
Deda, ma pusti link, ja to gledam savim drugačije. Odvojimo sam neko vreme da napišem članak, deljao sam ga, merkao svaku reč dok nisam bio zadovoljan, Potrudio se da uradim maloistraživanje tako da temu što bolje obuhvatim i napravim tekst koji će biti što informativniji i korsiniji ljudima koji ulaze u blogerske vode i ne znaju sve cake i fazone, i onda dođe neko, klinac ili ne, nebitno, i jednim laganim potezom to prisvoji. To je takav izraz nepoštovanja da ne umem ni da ga opišem rečima. U stvari mogu, ali ne pristojim rečima.
Pogledaj recimo Milanov članak na istu temu. Zar treba dozvoliti da takvi ljudi revoltirani kopiranjem, prestanu da pišu, ili možda treba da se zatvaramo, da pravimo privatne blogove, i kružoke ljudi koji će međusobno da se posećuju i čitaju da bi se tako zaštitili od prepisivača?
Ovde je rec o finesi…ukoliko se potpise izvor sakoga je preuzet sadrzaj, sve je ok.
Ja ne znam da li je negde naznaceno bas da u slucaju interneta MORA da stoji i link…red je red, ali ne znam da li je bas prekrsaj u pitanju, mozda je pre zaobilazenje neizrecenog & nedovoljno definisanog u zakonu?