Како помирити блог и штампани медиј?

Обично у чланцима под оваквим насловом дајем готова решења, али овај пут ће то бити само половично.

Од пре неког времена новине „Ужичка Недеља“ преузима неке моје чланке и објављује их. Како су почели са тим појавили су се и неки проблеми који су последица различитости штампаног и интернет медија.

Проблем су, наравно, линкови.

Први се појавила незгодација са приказом  линкова на чланке. Мој блог користи линкове који су прилагођени за СЕО, а то, по правилу, значи да сам линк садржи наслов чланка јер тако садржи и битне кључне речи. Овакви линкови су за СЕО добри, али су предугачки и непрактични за штампање. Наравно, није толики проблем да се линк одштампа, али читалац који се евентуално одлучи да оде на тај линк мора да га прекуца.

Делимично решење

Овај проблем сам решио релативно једноставно. Обезбедио сам посебне линкове на документе који су кратки и лако их је откуцати. Ако погледате испод самог наслова овог чланка (и сваког другог чланка на мом блогу) стоји ситнијим сивим словима исписана скраћена веза на документ. Она није жив линк већ само текст, јер не желим да интернет претраживачи такве адресе уопште обрађују.

Облик адресе је једноставан: на адресу блога сам додао реч ‘veza’ и идентификациони број чланка. Тако овај чланак који сада читате има скраћену адресу:

https://pedja.supurovic.net/veza/2638

То је прикладно кратко да не заузима много простора у штампи, а и лако се откуца ако неко ко чита новине желид апогледа чланак на вебу. Увођењем ове адресе омогућио сам словослагачу да пренете чланке лако потпише читком и употребљивом адресом до извора на мом блогу (пото инсистирам да се тај линк објави уз чланак).

Сад је само требало направити да те адресе WordPress препознаје и да приказује тражене чланке. Како сам ово извео?

Пре свега, мало сам изменио .htaccess датотеку у основном директоријуму блога и подесио је да све долазне адресе које садрже реч ‘veza’ преусмери на стварне адресе на којима се тражени документи налазе.

Ево како преуређен садржај .htaccess  датотеке изгледа:

Options +FollowSymLinks
RewriteEngine on
RewriteRule ^veza/([^/]+)$ index.php/?p=$1 [R=301,L]
RewriteBase /
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-f
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-d
RewriteRule . /index.php [L]

Црвеном бојом је означена линија коју сам уметнуо. Ваша .htaccess  датотека не мора да буде овако једноставна, јер многи WordPress додаци у њу умећу своја прилагођења. Важно је да се нова команда коју умећете налази испод команде RewriteEngine on, а изнад  RewriteBase /.

Уметнута команда упућује веб сервер да сваку долазну адресу која садржи текст ‘veza/нешто’ преусмери на адресу ‘index.php/?p=нешто’. То је стварни линк ка документу.

Додатно, преусмеравање се врши са кодом 301 што назначава да се ради о перманентном преусмерењу. То је важно за случај да неко негде случајно стави скраћени линк на Интернет па га се интернет претраживачи докопају. Код 301 ће им нагласити да је то небитан линк и да уместо њега важи овај други, на који је извршена редирекција. Ово је важна СЕО техника.

И овај други линк на који се врши преусмерење ће такође бити редирекција, јер се на мом блогу користе СЕО линкови, па ће WordPress аутоматски извршити редирекцију на СЕО линк, али то је већ његова интерна ствар.

Ова измена у .htaccess је довољна да ствар функционише. Заиста, узмите скраћени линк на овај чланак укуцајте га у веб читач и чланак ће бити приказан али у адресном пољу ће се појавити стварна СЕО прилагођена адреса чланка, а не скраћени линк. То показује да је WordPress правилно извршио редирекцију.

Остала је још само једна ствар да се уради: не иде да морам у сваки чланак ручно да уписујем скраћену адресу, па сам за то направио једноставан додатак који ће аутоматски уписивати скраћени линк одмах испод наслова чланка.

Ево кода додатка:

add_filter ('the_content', 'insert_short_link');
function insert_short_link($p_content) {
	global $id;

	if(!is_feed() && !is_home()) {

		$p_content = "<div class='shorturl' style='font-size: 0.8em; color: #ccc'>Скраћена веза: " . get_bloginfo ( 'url' ) . "/veza/$id</div>" . $p_content;
	}

	return $p_content;

}

Додатак се састоји од једне функције insert_short_link коју додајемо као филтер на садржај чланка. У функцији insert_short_link испред текста чланка се умеће један div који садржи текст скраћеног линка, састављеног од адресе блога и додатног текста /veza/на који се наставља ид број чланка.

Функција овај текст не умеће на сваки документ већ само ако се приказује цео текст чланка или стране блога.

Нерешени проблеми

Овим нисам решио све проблеме. Док на блогу у чланку није потребно писати сам линк у читљивом облику него се једноставно битан део текста претвори у линк тако да читалац само кликне на текст и отвори му се референца, у штампаном медију то постаје бескорисно, јер читалац новина не може да кликне на линк.

Чланак у штампаном облику уме да звучи заиста безвезе ако недостају линкови, просто зато што на вебу не морате посебно да наглашавате да постоји линк јер се он јасно види кроз истакнут текст који представља линк. У новинама тога нема, линк морате да посебно наведете, да би корисник могао да га прочита и прекуца ако га интересује да погледа садржај.

Дошао сам на идеју да би ваљало имати посебну опцију која ће чланак приказати у облику који словослагач може једноставно да ископира и убаци у прелом. То значи да би сваки линк који постоји у тексту био издвојен и приказан као текст.

На пример, ако се у чланку појављује текст  „Код Пере видех интересантну идеју за…“ у новинама би то требало да се види као „Код Пере (http://www.perinblog.com) видех интересантну идеју за …“. Други начин је да се линкови у тексту означе као фусноте које би биле наведене на крају текста.

Схватио сам да је све ово што сам навео у ствари потребно и за опцију за штампу чланака, тако да сам се бацио на тражење неког додатка за WordPress који омогућава штампање.

Нашао сам само један додатак за WordPress који се бави овим проблемом. Зове се WP Print (приметите да на блогу не морам да посебно наглашавам линк до овог додатка јер је он очигледан, али у новинама би морала да буде приказана и интернет адреса), али далеко од тога да решава проблем (погледајте како изгледа штампа овог чланка).

Овај додатак, додуше, омогућује графички знатно поједностављен приказ чланка који је много погоднији за штампу, али не на онај начин који би се могао сматрати заиста употребљивим. Превише садржаја који немају никаквог смисла остаје и у штампи. На пример, иконе и линкове за промовисање чланака на друштвеним мрежама и другим агрегаторима имa смисла приказивати на вебу доку штампаној верзији чланака немају никакву функцију.

Изгледа да је овде у ствари проблем сам WordPress, који нема предвиђену подршку за штампање на системском нивоу, већ све то зависи од самог шаблона који је примењен на блогу и додатака који покушавају да на силу сакрију оно што се да сакрити (углавном преко CSS-a, који је ипак предалеко од стварног одвајања садржаја од форме).

Надам се да ће овај мој чланак прочитати неки од наших људи који се озбиљније баве WordPress-ом и који могу имати неке конкретније идеје како да се проблем разреши. Дакле, ако имате неке сугестије, јављајте се.