Слова српске азбуке имају своје називе. Препоручује се да се ови називи употребљавају код срицања скраћеница.
аА = а, бБ = бе, вВ = ве, гГ = ге, дД = де, ђЂ = ђе, еЕ = е, жЖ = же, зЗ = зе, иИ = и, јЈ = је, кК = ка, лЛ = ел, љЉ = ље, мМ = ем, нН = ен, њЊ = ње, оО = о, пП = пе, рР = ер, сС = ес, тТ = те, ћЋ = ће, уУ = у, фФ = еф, хХ = ха, цЦ = це, чЧ = че, џЏ = џе, шШ = ша
Интересантно је да не постоји обичај а ни препорука да се ово срицање учи у школи већ се слова изговарају као гласови.
Ja ih isto ovako pamtim (valjda iz osnovne), a dete npr. koje je 2. razred nije ovo učila u školi. BTW, obrni u spisku „Џ“ i „Ш“:)