Изборник Затворити

Како смањити замућење фотографија због подрхтавања и љуљања

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/681

Постоје два основна разлога зашто фотографија може да испадне размазана. Један је да сцена нема довољно светла, па је потребно да се продужи експозиција, а дуга експозиција је осетљива и на неприметно љуљање фотоапарата или најмање помеање објеката укадру. Други разлог може бити да неки објекат у кадру просто креће превише брзо да га апарат ухвати јасно и оштро. У сваком случају, ради се о неодговарајућем трајању експозиције.

У слабијим светлосним условима неопходно је продужити трајање експозиције како би у фотоапарат ушло довољно светла. Дуга експозиција значи да у кадару све мора мировати како се не би размазало. Овај чланак ће објаснити неколико начина да се постигне висок ниво оштрине и приликом фотографисања дугом експозицијом. При том, под дугом експозицијом мислим на сваку експозицију која је дужа него што би ваљало да се из руке добије оштар снимак.

Чест разлог зашто су вам фотографије размазане је то што фотоапарат сам продужи трајање експозиције па благо дрхтање руку размаже целу сцену. Искључите аутоматско подешавање фотоапарата и скратите експозицију. Можда светла ипак има довољно да дуга експозиција није неопходна, а ако је баш потребно више светла, повећајте отвор бленде.

Прилагодите трајање експозиције сцени

Прво што треба да урадите то је да прилагодите само трајање експозиције, скратите то време колико год можете и имаћете боље резултате. Ако фотографишете неки спортски догађај, ту се ствари дешавају врло брзо, у трену се догоди замах, ударац, скок, пролазак тркачког аутомобила. То су веома брзе сцене које можете ухватити само ако имате довољно кратку експозицију, да ухвати један тренутак у догађају који се брзо одвија. Ако је експозиција само два тренутка дужа, она ће ухватити цео догађај одједном, али размазан.

Поред тога, проучите догашај који фотграфишите и пробајте да откријете моменте када се догађај на кратко зауставља, да би му се рецимо, променио ток. Ако фотографишете кошаркаша у скоку, ухватите га у тренутку када се налази највише и када треба да почне да пада – то је тренутак када се он успори и заустави и тада га је лакше оштро снимити. Ако фотографишете дете на љуљашци, фотографишите га у тренутку када је у највишој тачки, јер се тада кретање љуљашке зауставља да би променило смер. Брзе аутомобиле фотографишите у кривинама,јер тада морају да успоре. Додатно, фотографишите их тако да се крећу ка вама (или од вас) јер тада је најмањи релативни ефекат брзине, а резултат је оштрија фотографија.

Користите статив

Када фотоапарат ставите на статив, не држите га у руци и све је много стабилније што мора да резултује оштријом сликом. Многи искусни фотографи ће вам рећи да уопште не крећете на фотографисање без статива и да га користите и онда када мислите да није неопходан. Не мало пута ћете видети колико су у праву.

О коришћењу статива али и начинима како да импровизујете када га немате прочитајте у чланку Статив и импровизоване алатке за стабилизацију фотоапарата .

Технике повећања стабилности фотоапарата приликом снимања

Ако при руци немате ништа што можете употребити за стабилизацију фотоапарата, онда се држите старих добрих правила:

– фотографишите тако што ћете гледати кроз окулар. Сам тај положај фотоапарата наслоњеног на вашу главу и скупљене руке знатно ће да умање вибрације. То је нарочито важно ако користите неки мали и лагани фотоапарат.

– избегавајте фотографисање гледањем у екран на фотоапарату. Када тако фотографишете, руке морају да буду испружене, а то значи да ћете више љуљати фотоапарат. Руке увек терба да држите уз тело итако смањите љуљање.

– клекните, и док гледате кроз окулар, наслоните лакат на колено. То је изузетно добар начин да стабилизујете фотоапарат, вероватно и најстабилнији ако немате статив.

– наслоните се на дрво, зид, ограду, било шта или ослоните лактове на аутомобил, или нешто слично, тако ћете знатно смањити љуљање и подрхтавање фототапарата.

– наслоните фотоапарат бочно на дрво или зид и држите га благо притиснутог према том објекту. То ће такође да смањи вибрације. Ако фотоапарат не стоји потпуно водоравно или усправно, подметнине под њега крај каиша фотоапарата, комад одеће или нешто друго да га изравњате.

– ручно изаберите трајање експозиције тако да је довољно кратко да можете да направите оштар снимак. Водите се старим добрим правилом да значајан број у трајању експозиције треба да буде већи од броја у жаришној дужини, то јест, ако користите већи зум, смањите трајање експозиције. На пример, ако користите зум 100мм, немојте користити експозицију дужу од 1/100 секунди.

– повећајте осетљивост сензора на фотоапарату (или, ако користите филм, користите филм веће осетљивости), тако ћете добити коју бленду па ће трајање експозиције моћи да буде краће.

– смањите зум. Јефтинији објективи имају боље светлосне карактеристике на широкоугаоном делу, па то искористите. Тако можете лако добити бленду или две.

– користите блиц. Ако морате да употребите дужу експозицију, то значи да немате довољно светла, надоместите то блицем. Подесите фотоапарат да укључи блиц без обзира на то што он мисли да блиц није неопходан. Нарочито експериментишите са спорим блицем (slow flash).

– користите технику праћења објекта, ако се објекат који фотографишете креће. Фотоапаратом пратите његово кретање и ускладите брзину са њим. Тако ћете ефективно успорити или чакпотпуно зауставити објекат у кадру. Када окинете фотоапарат, објекат ће бити оштар као да сте га фотографисали и мировању (зато ће све око њега бити размазано). Јасно вам је, надам се, да је за ову технику потребно вежбање.

– пратите своје дисање и окидајте онда када сте потпуно удахнули или када сте потпуно издахнули јер сте тада најстабилнији и најмање се љуљате. Помоћи ће и ако накратко пре окидања зауставите дисање.

– ако сте задихани или вам је због претходног физичког напора (планинарења) убрзан пулс, сачекајте мало да се и дисање и пулс смире, па тек онда фотографишите.

– Вежбајте. Временом, стећи ћете одличан осећај и мирну руку. Многи фотографи се нарочито диче добрим и оштрим фотографијама које су успели да направе у лошим условима, „из руке“.

3 Comments

  1. mileusna

    Postoji još jedna fora, korišćenje tajmera. Naime, sam pokret „okidanja“ mora malo da zanese aparat, tako da je najbolje koristiti tajmer od 2 sekunde. Okinete i držite čvrsto aparat koji će nakon dve sekunde fotografisati. Time ste eliminisali blago zanošenje aparata prilikom „kliktanja“.

Оставите одговор на mileusna Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.