Nova zloupotreba RNIDS-a: ćirilični domen Srbije

RNIDS po svom običaju nastavlja da zloupotrebljava svoju poziciju nadležnosti nad nacionalnim domenom Srbije. Već u više navrata sam ukazivao na to da RNIDS politikom bezobrazno visokih cena i dodatnih troškova registracije nacionalnog domena prikljuplja ogromna sredstva koja se ne troše namenski.

Umesto da otklanjaju nepravilnosti u svom poslovanju, funkcioneri RNIDS-a srljaju u nova.

Ćirilični domen

Nedavno je ICANN omogućio da države mogu za sebe da obezbede domene najvišeg nivoa koji se ne moraju sastojati od do sada obaveznih znakova latinične abecede. Naravno, ti domeni se skupo plaćaju a izbor imena domena je, iz praktičnih razloga, veoma ograničen.

RNIDS je odlučio da pošto ne može da smisli kako da potroši ogroman novac koji mu se sliva na račun, uđe u proceduru registracije ćiriličnog domena za Srbiju i pored toga što već imamo latinični domen .RS koji u potpunosti zadovoljava sve potrebe adresiranja koje imaju korisnici iz Srbije.

Problem korišćenja nelatiničnih domena je u tome što oni prosto nisu tehnički podržani i nisu funkcionalni i ne zna se kada će se na Intrenetu postići dovoljan nivo funkcionalnosti da bi oni uopte mogli da se upotrebljavaju. To praktično znači da RNIDS baca pare na kupovinu nečega što je neupotrebljivo i ne zna se ni da li će i kada uopšte biti upotrebljivo.

Čak i da je korišćenje ćiriličnih domena tehnički izvodljivo, ostaje ozbiljan problem njihove upotrebljivosti. Internet domeni su međunarodne oznake, a nelatinična oznaka ne može biti međunarodna zato što se ne može svugde primenjivati. RAzlog je jednostavan: korisnici Interneta u svetu ne moraju da poznaju druga pisma do svog nacionačnog i latiničnog kao međunarodnog. Isto kao što mi ne možemo korsititi domene sa na primer kineskim ili arapskim pismom, tako drugi ne mogu koristiti domene koji su ćirilični. Latinica se za domene upravo koristi kao međunarodno prihvaćeno pismo.

Ćirilični domeni, ako bi i funkcionisali bili bi praktično orjenitsani smao na vrlo mali deo populacije internet korisnika u Srbiji koji prirodno mogu koristiti ćirilicu. Preveliki deo internet zajednice ne koristi latinicu kao svoje maternje pismo.

Ovde nije reč o ustavnim pravima i zakonima nego o praksi – ako nekome želite da se obratite onda treba to da učinite pismom i jezikom koje taj razume. Nepraktično je za to koristiti ćirilični domen, jer je pored njega neophodno obavezno koristiti i latinični, a vrlo je dobro poznato pravilo da sadržaj treba prikazivati na jednom domenu. Ako treba izabrati jedan, onda to sigurno ne može bitićiriličan domen, jer on ima ograničenu publiku.

Da zaključim: RNIDS za novac koji je nama uzeo bezobrazno visokim cenama domena troši na nešto što niti nam treba niti je upotrebljivo.

Tehničke predispozicije RNIDS-a za administraciju domena

Ako ste pomislili da ću govoriti o tome kakve sve tehničke uslove treba obezbediti da bi se ćirilični domeni mogli koristiti, znajte da neću. O tome se nema šta govoriti – ćirilični domeni ne mogu da se koriste. Da bi to moglo, treba ceo Internet da se okrene naglavce i da se izmenja mnogo toga, ne samo u Srbiji nego bukvalno svugde.

Umesto toga, podsetiću na nešto mnogo ozbiljnije, a to je da RNIDS od svog osnivanja nije uradio ama baš ništa da obezbedi normalno funkcionisanje i ovog postojećeg nacionalnog .RS domena.

Pre svega, i dalje RNIDS plaća trećoj strani (RCUB-u) da vodi celu administraciju .RS domena i to za prilično beznačajnu cenu u odnosu na priliv novca koji RNIDS ima. U stvari to je jedini trošak koji se u RNIDS-u pojavljuje, a koji je zaista realan trošak adsministracije nacionalnog domena. Ponoviću, iznos ovog troška je beznačajan u odnosu na priliv novca koji RNIDS ima na svom računu.

RNDIS praktično ne radi ništa osim što s vremena na vreme održava sastanke, zakazuje skupštine i što se smišljaju razni načini da se novac potroši.

RNID nije obezbedio tehničku infrastrukturu da sam vodi registar .RS domena da ne bi morao da plaća. Nije obezbedio servere, mrežnu infrasturu, odgovarajući softver i obučene kadrove koji mogu da rade taj posao. To RNIDS-u za sve ovo vreme psotojanja nije uopšte bio priritet u poslovima,a trebalo je da bude – jer mu je to svrha.

RNIDS je, doduše, obezbedio neki priručni softver preko koga se sada vrši administracija .RS domena, ali je taj softver primitivan i sklepan na brzinu samo utoliko da obezbedi da semože prikazati kao RNIDS radi administraciju .RS domena. U praksi, taj softver jet ako primitivan da je rad sa njim mučenje i praktično se svi poslovi oko registracije i administracije .RS domena moraju raditi peške. To izaziva nezadovoljsvo ne samo krajnjih korisnika nego i samih ovlašćenih registara koji u stvari vrše registraciju i administraciju domena.

Inače, taj softver nije nabavljen javnom nabavkom nego internim dogovorom članova kartela koji upravlja RNIDS-om, i jedna od članova kartela ga je uradio.

Čak ni procedure u registraciji i administraciji domena nisu do kraja razrađene, nejasne su i često dozvoljavaju OR da administraciju vrše na načine koji ne priliče postupku registracije nacionalnog domena, uz velika kašnjenja, sporu proceduru i često traženje nepotrebne dokumentacije i neretko dodatne troškove i postupke za krajnje korisnike.

Prioriet RNIDS-a nije da rešava ove probleme i obezbedi da postupak registracije nacionalnog .RS domena bude brz i jednostavan. On po tom pitanju ne radi ništa već samo gleda kako da novac preusmeri, uglavnom na račune onih koji upravljaju RNIDS-om.

Prividna „tranaprentnost“

Kao i svaki put do sada, RNIDS nastoji da svoj rad prikaže „transaprentnim“ ali samo prividno. Akcije se sprovode tako da je intenet zajednica „kao“ uključena u njih a u stvari se sve odluke unapred donose a „transparentnost“ služi samo kao maska.

Tako je i sa uvođenjem ćiriličnog domena. Funkcioneri RNIDS-a su to videli kao odličan način da dodatno zarade te su doneli odluku da to i sprovedu ali su ipak napravili šaradu oko „izbora“ domena tako što su napravili montirano glasanje.

Prvo su pokrenuli javnu raspravu oko uvođenja ćiriličnog domena ali su u toj raspravi zabranili da se raspravlja da li je ćirilični domen uopšte potreban, već su se ograničili isključivo na diskusije o tome koji domen treba da se izabere. Raspravu su, naravno, sproveli na svom forumu koji potpuno kontrolišu i cenzurišu, tako da „javna“ rasprava bude potpuno pod njihovom kontrolom.

Odustali su od dosadašnje prakse da raspravu vode na forumima koji nisu pod njihovom kontrolom, jer u takvim raspravama nisu mogli da kontroliu veoma kritičan stav koji srpska internet zajednica u stvari ima prem aRNIDS-u i ovakvim njegovim poslovima.

RNIDS na sve načine nastoji da sakrije od javnosti činjenicu da najveći deo internet zajednice koju RNDIS prema svom Statutu zastupa, u stvari ne podržava politiku RNIDS-a i veoma je nezadovoljna sa načinom na koji RNIDS zloupotrebljava svoj položaj.

Posle „uspešne“ rasprave odlučili su da pokrenu i javno glasanje. Ponovo, omogućili su samo da se predlaže koji domeni treba da uću u izbor za registraciju, bez mogućnosti da se glasa i protiv uvođenja ćiriličnog domena.

Ovo glasanjeje izvedeno na primitivan i očgledno nestručan način. Iako postoje vrlo jasni i precizni kriterijumi oko naziva domena koji može da uđe u izbor, oni te kriterijume nisu primenili prilikom primanja predloga, tako da su od 92 predloga koje su dobili u stvari samo četiri zaista ispunjavali zadate kriterijume.

S obzirom na primitivan način predlaganja, neki članovi internet zajednice su uspeli da proture i predloge da se ćirilični domen ne registruje, ali RNIDS osim konstatacije da je takvih predloga bilo, nije otkrio koliko se glasača zalagalo da se domen uopšte ne registruje.

Naravno, ne postoji ama baš nikakav način da se utvrdi tačnost podataka koje RNIDS iznosi. Nije postojao nikakav mehanizam da se obezbedi zaštita postupka glasanja od manipulacija pogotovo zato pošto je glasanje vršeno na još dva sajta, pored sajta RNIDS-a. Neko će se s pravom zapitati zato bi se takvo glasanje uopšte sprovodilo na tri sajta, što samo povećava mogućnosti manipulacije. Neko bi lako zaključio da je to potpuno nebitno jer je manipulacija načinjena u samoj postavci cele stvari, a da glasanje samo služi da tu manipulaciju sakrije.

Nakon što je izabrao četiri moralno-tehnički podobna imena domena RNIDS je sada ponovo ponudio glasanje, ali samo sa ta četiri predloga. To je naravno ponovo metod da se od javnosti prikrije glavni cilj RNIDS-a a to je da nađe novi način da se potroši novac, a ne da se omogući stvarni uticaj internet zajednice na registraciju domena.

I inače, izbor konkretnog imena nacionalnog domena je pitanje struke i o tome ne bi trebalo da se bavi javnost nego stručnjaci kvalifikovani da procene koje je ime domena najpraktičnije, najekonomičnije i najefikasnije za upotrebu.

Stvar je što je RNIDS-u u stvari ćirilični domen potpuno nebitan. Svejedno im je koji će biti izabran, važno je samo da oni potroše pare na njegovu registraciju.

Apel

Apelujem na srpsku internet zajednicu da ne dozvoljava više da RNIDS, kojim upravlja kartel firmi koje preko njega prave biznis odlučuje o načinu korišćenja nacionalnog domena, postavlja bezobrazno visoke cene domena koje nemaju ama baš nikavo uporište u realnim troškovima RNIDS-a i u stvari prihode preusmerava ponovo na račune firmi koje preko RNIDS-a prave profit.

RNIDS mora da radi u interesu internet zajednice a ne u interesu firmi koje preko grbače te zajednice prave profit. Cene .RS domena moraju biti prilagođene realnim troškovima administracije, a prihodi moraju biti namenski usmeravani upravo na administaciju domena, a ne za potpuno nepotrebne troškove.

Treba tražiti od Vlade Srbije da ispravi grešku koju je načinila dajući neograničena ovlašćenja RNIDS-u da upravlja nacionalnim domenom bez ikakve kontrole. Neophodno je da rad RNIDS-a bude pod kontrolom nekoga ko će obezbediti da se spreće sve zloupotrebe, nenamensko i nesvrsishodno poslovanje RNIDS-a.

Izuzetno je važno da se politika RNDIS-a oko članstva izmeni tako da se zaista članovima internet zajednice omogući da imaju pravi uvid i stvarni uticaj na poslovanje RNIDS-a, a ne da taj uticaj bude isključivo pravo firmi koje su zainteresovane za profit koji prave kroz politiku i odluke RNIDS-a nad kojima imaju apsolutnu kontrolu.