Изборник Затворити

Нови приступ ауторским правима

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/6601

У чланку Спрема ли се реформа система ауторских права? од пре неколико месеци, писао сам о неодрживости садашњег система заштите ауторских права који омогућава власницима права на накнаде по основу ауторских права да остварују нереално високе зараде које далеко превазилазе вредност ауторског дела и претпоставио да се може очекивати да ће доћи до промена у начину како ће ово питање бити третирано.

Наишао сам на један занимљив пример који показује да је могуће остварити правичну надокнаду за ауторско право а да ауторско дело остане доступно свима. Два програмера, Рафаел Херцог (Raphaël Hertzog) и Роланд Мас (Roland Mas), аутори су књиге Администраторски приручник за Дебијан (Cahier de l’admin Debian) намењене администраторима оперативног система Дебијан (Debian). Књига је постала веома тражена али је велико ограничење било то што је она написана на француском језику. Одлучили су да се упусте у посао да направе превод књиге на енглески језик.

Како њих двојица потичу из окружења које је скоро потпуно окренуто отвореном коду, желели су да и превод ураде на исти начин – да књигу уступе свима на слободно коришћење. Ипак, како превођење књиге захтева доста времена имали су сасвим разумно очекивање да добију одговарајућу надокнаду за свој рад.

Проценили су да је двојици људи потребно да три месеца раде пуно радно време како би превод био урађен. Као минималан трошак израде превода су одредили износ од 15.000 евра, а као износ који је довољан да исплати и ауторска права на коришћење превода су одредили 10.000 евра. Када се одбију сви трошкови, порези и таксе, од прикупљених 25.000 евра, њима двојици би остала зарада од по 2100 евра месечно.

Направили су два циља: да обезбеде финансирање израде превода и да обезбеде финансирање исплате ауторских права. Покренули су две кампање за финансирање ова два циља. Испуњење првог циља би обезбедило 15.000 евра за финансирање превода, али би књига након тога могла само да се купи, без права даље диструбиције. Уколико би и други циљ (прикупљање још 10.000 евра) био испуњен, књига би постала бесплатна, а њено дистрибуирање потпуно слободно. У кампањи је могао да учествује свако ко би дао прилог од 10 или више евра а добио би бесплатно и копију књиге.

Крајем новембра 2011. завршена је прва кампања која је обезбедила потребан новац за превод. У њој је учествовало 673 особе. Започет је превод, а настављена је друга кампања за исплату ауторских права.

У априлу 2012, уз прилоге 387 особа и две фирме, завршена је и кампања за откуп ауторских права. Књига је ових дана, објављена под слободним лиценцама Creative Commons BY-SA-3.0 и GPL-2+. Можете је преузети са http://debian-handbook.info/get/now/ у ПДФ формату, а ако желите, можете купити штампано издање по цени од 44,9 евра (без урачунатих пореза и трошкова слања).

На овај начин је превазиђен проблем помирења интереса аутора за правичном надокнадом и интереса јавности да има слободан пруступ знању које представља ауторско дело. Задовољни су аутори а свакако су заинтересовани и сви они којима је ова књига интересантна.

11 Comments

  1. dos equis

    …“neodrživosti sadašnjeg sistema zaštite autorskih prava koji omogućava vlasnicima prava na naknade po osnovu autorskih prava da ostvaruju nerealno visoke zarade koje daleko prevazilaze vrednost autorskog dela“…

    ako se slazes, da mi prvo ustanovimo sta je ovde cije i ko kome odredjuje cenu njegove sopstvene imovine?

    da se razumemo, nekakvu vrednost svaka budala moze da odredi, vec kako mu padne. razni procenitelji, razni cobani, razni strucnjaci, eksperti, i sl mogu da se bave procenjivanjem vrednosti, do mile volje. a bez obaveza. moze lako da ispadne, uf izvinte, malo smo pogresili u proceni. i nikom nista. jel da?

    neki kazu da trziste odredjuje vrednost, sto je cesto bas tako, ali je veoma pogresno. npr ceca, jelena karleusa i sve ostale pevaljke su danas na velikoj ceni. prave lovu, na milione. a kolika im je vrednost? nula.

    pazi, da ne pomesas pojmove cena i vrednost. npr dijamant ima ogromnu cenu. skupa stvar, jasno. a koliku ima vrednost? zavisno od okolnosti. ako se nalazis u dajmond distriktu u njujorku, svaki karat ti vredi $3000-$5000. ako ti i ne vredi bas toliko, ono te sigurno kosta barem toliko, a mozda i vise. zateknes li se recimo na pustom ostrvu bez vode i hrane, a imas 5 kila dijamanata od 1 karat. kolika im je vrednost, kad umireds od zedja i glada? dao bi svih 5 kila dijamanata za casu vode. ukljucujuci i onu recikliranu, npr vodu od pranja nogu. zar ne?

    da li se ti slazes da je jedino normalno i posteno da cenu tvoje imovine odredjues jedino ti sam? i da je apsolutno nevazno sta npr ja mislim o VREDNOSTI TVOJE imovine. imas npr neki tamo bicikl i on je tvoj. i ja mogu ili da ga kupim ili da ga ukradem. a mogu da ga platim samo onoliko koliko ti trazis za taj bicikl, ako hoces da ga prodas. bez obzira koliko slican bicikl kosta, ti mozes da trazis koliko god hoces. a ja cu vec da vidim, pa cu da ti platim TVOJU CENU bez obzira na vrednost, ili da taj bicikl poljubim pa ostavim. a mogu i da ga ukradem.

    a sad malo iz uvodnog citata: ko je taj koji propisuje koja je realna zarada, a koja nerealno visoka zarada? sto je tebi malo, da li je i meni malo? ili mnogo? ili nerealno?

    poenta autorskih prava, kao i biznisa, kao i ove sulude trke u koju smo se svi upustili, hteli ili ne, je upravo u pribavljanju sto vice novca. autorsko delo je imovina. tvoja imovina – tvoja cena. tvoja odluka da li hoces da je prodas. mozes i da unistis svoju imovinu, ako tako odlucis. i nikom nista. jer ti si vlasnik mozes sa svojom imovinom da radis sta hoces.

    bilo kakav kocept nekakvog besplatnog deljenja, nekakve creative commons licence, sve je to ispiranje mozga i obican KULUK. zasto bre da delis za badava svoj rad? kakv bre interes javnosti? jel ti javnost kupuje racunar i placa racun za struju i hranu?

    razumi da ovo sto ti pises ovaj blog jeste tvoja imovina. tvoj rad, tvoj znoj. pa ako te ne mrzi, bas bih volo da saznam sta ti mislis: zasto bi bilo ko delio svoju imovinu bilo sa kim, besplatno?

    jer ako imovinu delis besplatno, daj da svratim, da odmah podelimo tvoja kola, tvoju ustedjevinu i tvoj rad. i da mi ti lepo napravis web sajt, ali za badava. a ja da se koristim. jel moze tako?

  2. Peđa

    Ово што си написао би имало смисла да постоји реално тржиште јер цену одређује тржиште а не то пошто неко нешто хоће да прода или пошто неко нешто хоће да купи.

    Проблем са тржиштем је што је оно нереално, често је условљено уценама или картелским понашањем којима се вештачки подижу цене.

    Када је тржиште такво, онда је неминовно да оно буде на неки начин уређено, како би се онемогућило мешетарење.

    И на крају, не заборави, ја сам аутор и живим од тога што направим и продам, и све што пишем о ауторским правима пишем из тог угла.

  3. dos equis

    onda ne razumem zasto blicu nisi poslao racun za koriscenje tvoje fotografije?

    ovako, fotka ti se prokurvala, koristi je ko kako stigne i gde hoce. nateraj ih da ti posteno plate, jer bas je dobra fotka. ne daj dusmanima da otimaju tvoje nekaznjeno i koriste besplatno, nego se obrusi na lopove svom snagom. blic je strana kompanija, zasto bi ti svojim radom pomagao bilo koga, pogotovo strance i svoju imovinu delio pod moranje?

    • Peđa

      А зашто мислиш да нисам послао рачун?

      Молим те, води рачуна шта причаш. Моје фотке се не курвају.

  4. dos equis

    izvini ako ti se ne dopada kad razumem da se tvoja fotka prokurvala. ipak se nadavala svakom do mile volje ko je naleteo i hteo da je upotrebi i iskoristi kako mu je zgodno. kao radodajka. jel tako bolje zvuci?

    zato jer si sam dozvolio besplatno koriscenje: https://pedja.supurovic.net/internet-velika-besplatna-samoposluga-za-novine pa ne razumem po kom pravnom osnovu bi poslao racun za ono sto si sam svojevoljno vec proglasio za besplatno? i dobre komentare su ti napisali citaoci tog clanka, jer ni oni ne vide svrhu clanka gde konstatujes da ti koriste fotke kako hoce, ali nista ne preduzimas da to ili sprecis, naplatis ili ih nateras da se podrvgnu uslovima koje si sam nalozio. jer koliko se vidi, ni posle 2 godine te nisu potpisali kako si im izricito nalozio.

    da si amater, hobista, pa i da razumem. ovako, zaista ne shvatam svrhu te ideje da besplatno davas svoje fotke, samo uz uslov da te potpisu. i kad te ne potpisu, onda mozes da im pljunes pod prozor. da ne ocekujes da se proslavis kao fotograf ako te potpise blic ili glas javnosti? potpis u toj novini vredi kao i potpis zlatnim slovima na krpi za brisanje nogu. da nece klijenti da saznaju za tebe kao fotografa pa da te angazuju i plate? nece, jer danasnja stoka samo gleda kako da izvrda i da ne plati nista sto nije moralno, tj pod moranje. dok ih ne nateras.

    da ne razumes pogresno, ja cenim tvoj rad i dopada mi se, pa se nerviram zajedno stobom sto se sve ovo desava, pa su mozda ova moja pitanja i komentari podesnija za privatnu prepisku. ako tako odlucis, a ti ne objavljuj ovo, nego ostavi neku adresu gde po potrebi moze da ti se obrati.

    pozz.

    • Peđa

      Одбијам сваку инсинуацију да сам ја крив што ме је неко покрао (или да је било који аутор крив када га покраду). Такав твој приступ је за мене неприхватљив, нарочито зато што се очигледно нити разумеш у целу проблематику.

      Твоје непознавање ауторског права и слободних лиценци је очигледно а ни са чињеницама не бараташ баш најбоље. На пример, ја нисам професионални форограф него баш бедни аматер и хобиста, којем не признајеш ауторско право као професионалцима.

      С обзиром на начин како то волиш да дискутујеш немам неку претерану жељу да се даље упуштам, нарочито не приватно. Овде ти одговарам јер сам прозван, а коментари ће ти бити објављивани све док буду срочени на прихватљив начин (мада си већ прешао границу прихватљиве неуљудности).

  5. dos equis

    Ниси нигде могао да прочиташ да сам написао да тебе кривим што су те покрали. То си једноставно измислио, као и што произвољно овде тврдиш да ти знаш шта ја признајем, а шта не признајем. Само се чудим што се овде жалиш да ти краду фотке и чланке, али не наводиш да си било шта предузео.

    Те твоје слободне лиценце сам већ споменуо горе, што би ти било добро да прихватиш. Измислили су то само да замајавају људе и још су вас убедили да то сами одаберете. Каква је корист од такве „лиценце“? Било би сјајно кад би ти могао и једну једину предност те лиценце или било какав смисао да наведеш овде.

    Пре 2 дана овде пишеш да си аутор и да живиш од оног што направиш и продаш, а сад пишеш да си аматер и хобиста? Пајки сак: професионалац не значи да је геније за посао којим се бави, или да је добар у том што ради, него једино значи да живи од тог свог посла, заната, професије. Без обзира колико нема појма или успеха у свом послу.

    • Peđa

      Жао ми је, али из свега што си написао ја сам те тако разумео. Иначе, јесам писао и о конкретним корацима коеј сам предузимао и који су имали резултате али немам потребу да све то износим.

      То, шта ћу ја, као аутор, да радим са оним што сам направио и да ли ћу и како да дајем другима је моја ствар.

      Од хиљада и хиљада фотографија само неколико сам објавио под слободном лиценцом и зажалио, најпре зато што Википедија не заслужује да јој се ишта даје бесплатно, а затим и зато што су те фотке постале најкраденије.

      Но, и даље не мислим да је слободна лиценца лоша, чак мислим да је неопходна за даљи развој наше цивилизације, али не заговарам да све треба да буде под слободном лиценцом.

      То што сам аутор фотографија и што објављујем чланке не значи да сам професионалац. Ја не живим од фотографије, писања и објављивања. То није мој посао, него хоби.

  6. dos equis

    Није страшно, главно је да се сад разумемо. Али није само ствар појединца шта ће да уради са својом фотографијом, да ли ће да је дели бесплатно или да је продаје, него та њихова одлука утиче и на друге, па ти таленти што деле своје бесплатно треба да се замисле шта заправо чине?

    Јасно је да си зажалио што си се определио да делиш своје бесплатно. Тако си причинио штету другим фотографима који своје фотке продају. Не заборави, неки фотографи хране своју децу од свог посла. Јел` фотограф треба да постане молер или да копа канале да би прехранио децу, зато што неки деле своје слике бесплатно?

    Без обзира шта су написали објашњавајући те лажне и штетне бесплатне лиценце да се нешто дели за бадава, схвати и разуми да си уложио време и напор да се попнеш на оно брдо и усликаш Ужице, а фотоапарат си платио својим новцем. Нема тог интереса јавности и човечанства који би могао да оправда твој поступак да поделиш своје слике бесплатно, уз обавезу потписивања аутора и „преузето са“ коју ти и онако нико не уважава и гази је намерно.

    Убедићеш ме у супротно једино кад одеш у радњу и узмеш једног солидног НАЈКОНА или каквог Кенона од $5000 и кажеш продавцу магичне речи „преузето ЗА“. Па да не би ишао кући пешке, свратиш у ауто салон и истераш неку лимузину и добациш продавцу магичне речи слободних лиценци „преузето ЗА“ а трговац ти још маше за срећан пут сав срећан као куче у лифту. Па свратиш на пумпу да наспеш горива, а уместо да платиш, ти лепо кажеш продавцу „преузето ЗА“.

    Посматрај цео свет од чињенице да нема ништа бесплатно, па ћеш ти лично тако људској цивилизацији више да допринесеш кад имаш свој новац у свом џепу. Па одеш лепо да га потрошиш у радњу или кафану, па се пара врти, па се плати порез, па се отварају радна места, па свако има неке користи, него што делећи фотке за бадава уништаваш професију фотографа и цене фотоапарата. И цео Јапан тако може да пропадне. Јел ти сад мало јасније?

    • Peđa

      Ма не разумеш ти како то уопште функционише са слободним лиценцама.

      Најпре, ја дајем бесплатно или радим бесплатно за јавно добро а не на начин који угрожава туђи посао. Кад год сам тако чинио, чино сам то из уверења да тако треба да урадим.

      Као што рекох од неколико хиљада фотографија ја сам под слободном лиценцом објавио свега неколико фотографија, тако да су твоје опаске неумесне и преувеличане.

      Не, не могу да узмем фотоапарат бесплатно, али сам много тога, а од свега највише знања, добио од других људи сасвим бесплатно и сматрам својом обавезом да своје знање поделим са другима на исти начин.

      Жао ми је али је мени неприхватљив свет у коме нема ништа бесплатно и у коме се најмања ситница наплаћује. У тако себичном свету одбијам да живим, па макар и на своју штету изражену у парама.

  7. Milan Kokotovic

    Sta mislite, koliko bi ljudi u ovoj zemlji bilo racunarski pismeno da su morali Microsoftu da placaju za operativni sistem koji su koristili i za Office programe, a drugim firmama za skupe software. Sta mislite, koliko bi ljudi znalo da radi u Auto Cadu ili Photoshopu? Mi smo mala i siromasna zemlja sa svim posledicama koje ta konstatacija nosi. Uostalom, to se odnosi i na druge siromasne zemlje. Kako i kada bude rasla kupovna moc stanovnistva tako ce se i kod nas stvar oko autorskih prava zaostravati. Sto se tice ozbiljnijeg domaceg softvera, plasirati to na trzistu je sve teze. Zasto? Potrazite softver koji vam treba na Indijskim sajtovima , pa cete videti sta se sve nudi od strane vrlo profesionalnih i ozbiljnih tamosnjih programera

Оставите одговор на Peđa Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.