Изборник Затворити

Одобравате ли цензуру на Интернету?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/5525

Ових дана у медијима се појавила изненађујућа вест: мобилни оператер Теленор и МУП Србије су потписали споразум о примени филтера за блокаду приступа илегалним сајтовима са елементима сексуалног злостављања деце.

Овако дугачак назив споразума своди се на једну реч: ЦЕНЗУРА, која чак и код нас, укључује многе црвене лампице.

Ипак, изненађујуће је да реакција јавности на овакву вест није нарочито жестока како би се то могло очекивати.

Шта је цензура?

У књизи „Речник социјалног рада“, аутор Иван Видановић је дао дефиницију цензуре као  „ауторитарног ограничавања или забране јавног изражавања мишљења или идеја, због опасности по власт, друштвени или морални поредак“.

Цензури су били склони сви друштвени системи од настанка првобитних људских заједница. Најчешће је злоупотребљавана али неретко је имала и оправдања.

У слободној интерпретацији по правилу сви је тумачимо као ограничавање слободе говора и као такву је доживљавамо негативно. Кроз историју смо видели, а богме и осетили на сопственој кожи, како цензура има погубан ефекат на ширење нових идеја и напредак друштва када је употребљена у циљу очувања власти или одређеног друштвеног утицаја.

Постоји ли оправдана цензура?

Ако посматрамо неку друштвену заједницу, њен опстанак и функционисање регулише се законима које та заједница успостави. Закони служе томе да је штите, односно да очувају вредности заједнице. Свако понашање које је у супротности са тим вредностима је непожељно, забрањено и бива кажњавано.

Увођење закона у неко друштво у суштини представља ограничавање слобода, јер очигледно забрањује одређена понашања. Закони се често на задржавају само на кажњавању дела која су супротна закону него и подстицању или подстреквању на чињење таквих дела.

У том светлу, цензура је само један вид спровођење закона – забрана јавног изношења мишљења и идеја које су у супротности са законом. Није ли таква цензура сасвим оправдана?

Није ли оправдано да власт, у борби против врло опаког криминала сексуалне злоупотребе деце, примени и такве медоте као што је цензура сајтова који такав криминал врше или подстрекују на њега? Да ли је ја таква забрана неоправдано или оправдано ограничавање слободе изражавања мишњења и идеја? Рекао бих да је сасвим оправдано.

Каква цензура је прихватљива?

Не видим што би икоме био проблем то да је неки сајт са дечјом порнографијом филтриран на државном нивоу. Не би ми био проблем да се исто деси и гомили других сајтова који се баве разноразним криминалним делатностима.

Али, јесте проблем када се то ради овако како су се то споразумели МУП Србије и Теленор. Таква цензура је неприхватљива. Нема МУП таква овлашћења да одређује који сајт треба да буде цензурисан, а још мање то има Теленор. Посебно је недопустиво да се сајтови цензуришу на основу захтева које дођу од неке иностране институције, па макар то био и Интерпол.

Цензура која је прихватљива то је она која настане као мера спровођења закона, која има јасно оправдање у кривичном закону и настала је кроз јасну законску процедуру, а укратко речено, уведена је по судском налогу.

Ето на пример, баш пре неки дан, једна политичка организација је судском одлуком забрањена. Суд је проценио да су идеје и делатност те организације незаконити, те су их забранили. И то није проблем, јер – ради се о судској одлуци.

Зашто баш цензура?

Интернет као медиј је врло незгодан за контролу. Са једне стране то је добро, јер је тешко контролисати га па је слобода изражавања знатно већа него преко других медија. Ипак, управо таква природа Интернета омогућава изражавање идеја и спровођење активности какве су у општем смислу друштвено неприхватљиве.

Када неко, користећи Интернет, прекрши законе Србије, суд наравно може да му угаси и сајт, и одузме средства којима је кривично дело вршено, и наравно, казни самог починиоца. Цензура за такве случајеве није потребна.

Ипак, Интенет није ограничен на једну државу, и врло често су сајт, средства којима се чини кривично дело, па чак и сам починиоц недоступни српском правосуђу, а када се ради о делима која морају да буду санкционисана хитним мерама, или су масовна, онда цензура постаје сасвим прикладно оруђе.

Неопходност контроле Интернета

Са све већом доступношћу Интернета све су мање могућности контроле његовог коришћења. Ту најпре мислим на контролу родитеља како њихова деца користе Интернет, са ким комуницирају, и каквим садржајима приступају.

Чак и ако занемаримо пословичну техничку неупућеност родитеља, напросто је приступ интернет садржајима тако једноставан и шаренолик да је практично немогуће контролисати га са те стране.

Контрола је неопходна на другој страни, оној која се налази између крајењег корисника и извора информација, а ту контролу једино сме да спороводи држава, али на начин који је трансапрентан, кроз јасне законске процедуре и од стране компетентних и овлашћених тела усмерене ка спречавању кривичних дела.

А шта ви мислите о томе?

1 Comment

  1. vlada

    Pisanja i komentari oko cenzure su na izvestan način naivni.Nisu li najveći cenzori upravo urednička BRITKA PERA.Zašto bi se nešto cenzurisalo.Urednik jednostavno kaže „ova tema nije interesantna“ i kraj.
    Društveni cenzori su kategorija,u principu nebitna,ali je opasna zato što je put između cenzure i diktature veoma kratak.O tome se ćuti jer nije demokratski o tome govoriti.

Оставите одговор на vlada Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.